LJubav nema cenu

Siromašnom SNS-u, da bi mogao da radi to što radi, prostorije su donirali bogataši iz Kruševca i, valjda zbog višeg cilja, pogazili jedan od još uvek važećih ali, kao i svi ostali, nebitnih zakona - Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Konkretno, CINS je došao do saznanja da je 27 osoba, mahom iz grada aktuelnog direktora BIA, zaposlenih na visokoplaćenim mestima poput direktora škola, doniralo 156 miliona dinara iako je dozvoljeni limit 920.000 dinara. Nema veze što direktorima škola prosečna plata nije dostigla pre sedam godina obećanih 500 evra – ili njihova ljubav za stranku nema cenu ili su plaćeni bolje od direktora u Šapcu. Ali, glavna vest tek sledi. Recimo, čim je Agencija za borbu protiv korupcije saznala za tako grubo kršenje zakona, oduzela je sporne prostorije SNS-u i slučaj prosledila tužilaštvu, a njen direktor Dragan Sikimić je izdao oštro saopštenje koje su preneli svi mediji. Ili nije? Bi on, ali mu se ne uklapa u radnu biografiju u kojoj svetli podatak da je bio velikodušni donator naprednjaka (po Vučiću, treći čovek iz kafane) i da kao takav nije ni mogao da preuzme funkciju na kojoj je. I da kao takav ne može da sudi sabraći, pa makar i sedeo na funkciji na kojoj je. Dakle, glavna vest je nešto drugo: od pomenutih donatora jedan je i biznismen Radoica Milosavljević, zvanično član SPS koji baš nikakve veze nema sa SNS-om. Kao poslovan a ne kao partijski čovek, tako tvrdi, pokupovao je većinu lokalnih televizija i nikada nije ni čuo za ono što su otpušteni novinari tih medija tvrdili – da im je kao uslov za radno mesto nuđena pristupnica SNS-u. Znači li to da je garancija za uspešan biznis ako se SNS-u poklanjaju red nekretnine a red vesti koje im gode?