Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   19.10.2019. 12:58
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Варшавски самит и четири деценије Исламске револуције
Бал под маскама

Свако ко се појавио у Пољској имао је сопствене интересе, и то што је учествовао не значи да је вољан да успоставља активан фронт против Ирана, закључак је израелског дневника „Харец“


Варшавски самит, одржан претходне седмице, свакако је окупио државе које би радије иранској револуцији давале 40 дана него прослављале њену четрдесету годишњицу, када је на власт дошао ајатолах Рухолах Хомеини, а шах Мохамед Реза Пахлави морао у изгнанство. Но пошто говоримо о политици, није изненађење што је већ друга реч претходне реченице била лаж. То није био „скуп на врху“; не ако се погледа ко је у Пољској представљао Европску унију. Немци, Французи, Британци тренутно не желе да ка Ирану витлају песницама попут Трампове администрације, па су Американци и њихови предусретљиви пољски домаћини покушали да смисле агенду која би западној Европи била прихватљивија. Обећали су да ће се на самиту говорити о „надзору над оружјем масовног уништења“ – у чему сигурно нико није препознао ирански нуклеарни програм – али и о другим блискоисточним невољама. Очито нису били довољно убедљиви, па је Европска унија на скуп послала, све у свему, резервни тим. Федерика Могерини, висока представница ЕУ за безбедност и спољну политику, није присуствовала. Немци су у Варшаву отправили државног секретара у министарству спољних послова Нилса Анена. Боје Француске је такође бранио каријерни дипломата. Британци јесу послали министра спољних послова, Џеремија Ханта, али тај је унапред рекао да неће остати до краја.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић председник Србије

Разговарао сам с (амбасадором) Чепурином јутрос и рекао ми је: „Невероватно, као да сте се договарали“, пошто је дан или два касније Путин кренуо у нешто слично, јер обилази 12 великих центара са Државним саветом и разговара о развоју свих 86 региона.

Прочитајте све мисли
bg