Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   16.10.2019. 07:50
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Чији су, у ствари, „Наши“

Каква је, уопште, разлика између данашњих скандирања у Орашцу и режираног ултиматума Мише Вацића упућеног Вучићу у емисији коју води посланик СНС Владимир Ђукановић. А захтевао је да Вучић заустави грађанске протесте или ће он морати да пошаље десничарске страже да бране народ

Да смо којим случајем изгубили тон и гледали само слике обележавања Дана државности на Сретење у Орашцу, прошле и ове године, не бисмо баш лако могли да уочимо велику разлику. Једино што је прошле године говорио председник, а ове премијерка. Прослави је присуствовао, мање-више, исти број учесника и красила га је готово идентична национално-патриотска иконографија. Вијориле су се исте заставе, међу којима су најупадљивије биле и остале оне које су носили припадници десничарске организације „Наши“. Али, прошле године узвикивало се „ура“, а ове године „уа“. Прошле године је пред Орашцем заустављена екипа телевизије Н1 и натерана да шест километара пешачи како би извештавала са прославе, али су активисти десничарске организације „Наши“ могли неометано да прођу до испред бине. А сада су екстремни десничари скандирали „издаја“, па су премијерка, а затим и председник поручили да - фашизам у Србији никада неће проћи.

Вредносна промена, могло би брзоплето да се закључи у непроходној шуми од контрадикторности којом је власт засула јавност, уз тријумф манипулације над здравим разумом која рачуна да има још много наивних који не успевају да разаберу шта им богомдани раде.

Чији су онда, у ствари, ти „Наши“? Стварно и симболички. Да ли је то можда једна од оних петнаест организација које је екстремни десничар Миша Вацић уз благослов власти удружио у Нову десницу? Или је то нека њена одметнута фракција након поделе 2017. и оптужбе „да се један део ставио на платни списак Александра Вучића у сврху одвлачења десних гласова и напада на опозицију“? И каква је, уопште, разлика између њихових данашњих скандирања у Орашцу и Вацићевог режираног ултиматума Вучићу у емисији коју води посланик СНС Владимир Ђукановић. А захтевао је да Вучић заустави грађанске протесте или ће он морати да пошаље десничарске страже да бране народ. Па како је то било прихватљиво да вођа десничара који је претио да ће лично мобилисати децу за рат на Косову буде супервизор такмичења, у Основној школи „Јелена Ћетковић“ у Београду, као „стручњак за битке и ратове“?

„Видим заставе, видим кога представљају“, рекла је Ана Брнабић у Орашцу правећи увертиру за њихово повезивање са опозиционим партијама и грађанским протестима. А реч нису рекли ни она ни председник Србије о томе кога је представљао Миша Вацић у Владиној канцеларији за Косово и Метохију. Нити су се огласили када је у државне институције доводио британског ултрадесничара осуђиваног због кршења мира и поседовања оружја, који је кумовао претњама смрћу посланици Мариники Тепић. Премијерки Брнабић чак није засметало ни објашњење овог лидера петнаест десничарских организација да недавни напад на просторије ЛГБТ у центру Београда није насиље јер су њихови активисти „само шутирали ногама у врата неколико пута“. Изгледа да је потпуно у духу европских вредности, како их они разумеју, да у првом реду на промоцији документарног филма који је Миша Вацић, обожавалац лика и дела Ратка Младића, направио о себи као, како каже, „осведоченом пацифисти“, седе министар за рад и социјалну политику Зоран Ђорђевић, саветници и државни секретари, генерали, председник општине, саветници у Министарству спољних послова, председници борачких удружења и бивши телохранитељ Ратка Младића. Оно што је, дакле, унутар корпуса контроле власти, то нема укус фашизма нити су гадљиви на њихове везе са руским екстремистима. Уосталом, баш је ова власт из мишјих рупа извукла екстремно десничарске групације које су у време злих „жутих“ били или забрањени или гурнути на друштвену маргину, где им је у нормалним државама и место.

Нема сумње да власт не зна шта ће са растућим незадовољством које се излива по градовима широм Србије. Бира да мешетари и манипулише. И мада држи све ресурсе за збуњивање народа под контролом, изгледа да су грађани ипак прозрели игру. Видели смо то на примеру вешала која је требало да постану омча за дисквалификовање протеста. Али без успеха. Провидна је кореографија власти да се употребом екстремиста компромитују и обесхрабре протестанти широм Србије. И зато би данас пре свих грађани у протесту и властима и делу опозиције морали да кажу: Фашизам у Србији неће проћи!



Весна Малишић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић председник Србије

Разговарао сам с (амбасадором) Чепурином јутрос и рекао ми је: „Невероватно, као да сте се договарали“, пошто је дан или два касније Путин кренуо у нешто слично, јер обилази 12 великих центара са Државним саветом и разговара о развоју свих 86 региона.

Прочитајте све мисли
bg