Dužnost za odbranu vrednosti

U savremenom svetu instant zabave, površne komunikacije i hronične dosade, naizgled nema mesta ni vremena za filozofiju. Prinuđeni težinom ili lakoćom postojanja, ipak se nehotice čak i ljudi koje filozofija baš nimalo ne zanima ponekad zapitaju o smislu života. Ono oko čega se s obzirom na ovo pitanje većina ljudi slaže, jeste da je postojbina smisla u vrednostima. Vrednosti su naši najličniji produkti, ono do čega nam je najviše stalo. Kada su vrednosti napadnute ili ugrožene, zahtevaju da budu branjene. Upravo je odbrana centralna tema nove knjige dr Jovana Babića, profesora etike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a u izdanju Službenog glasnika. Odbrana nije prvenstveno vezana za državne granice ili sudske procese, već je ona utkana u srž naših života. Naime, najšire određenje života jeste da je on delatnost postavljanja ciljeva i pokušaja njihovog ostvarivanja, a uslov mogućnosti ostvarivanja ciljeva je sloboda. Posredstvom slobode, realizacijom ciljeva koje sebi postavljamo, mi činimo da u svetu počne da postoji nešto što nije puki proizvod prirodnog determinizma, već je u doslovnom smislu proizvod nas samih, pa bez nas ono u svetu ne bi ni postojalo. Upravo se u ovim rezultatima naše slobode, našim najličnijim produktima, kriju vrednosti našeg sveta. Vrednosti su ljudi spremni da brane raznim sredstvima, ponekada i vlastitim životom. Zato je naličje vrednosti potencijal da upravo njima budemo manipulisani. Posebno perfidan vid manipulacije odvija se posredstvom redefinicije pojma (najvišeg) dobra u ideološkim konstruktima, čija upotreba rezultira fenomenom koji Babić naziva doktrinarnim zlom. Zbog fundamentalne ljudske pozicije - ranjivosti, a tu se ne misli samo, čak ni prvenstveno, na fizičku, već i duševnu, kulturnu i moralnu ranjivost, gde se povrede ispoljavaju kao narušavanje dostojanstva, poniženje, diskriminaciju, obespravljenost, duševno nasilje i mnogi drugi oblici negiranja naše ličnosti, svi mi tokom života, u manje ili više dramatičnom smislu, dolazimo iznova u poziciju da možemo ili moramo da branimo vrednosti do kojih nam je stalo. Ako možemo, onda imamo pravo da branimo te vrednosti, a ako moramo, onda imamo dužnost njihove odbrane. Ogledi o odbrani nude svestranu i pažljivu analizu, sa jedne strane, metafizičke pretpostavke vrednosti: zainteresovanost za nešto, razlozi da se nešto hoće, važna razlika između pojma želje, koji se može prostirati na sve što možemo (neprotivrečno) zamisliti, i pojma htenja, koje se odnosi samo na ono što je moguće ostvariti, zatim pitanja identiteta nosioca odbrane - pojedinaca i kolektiva. Na poleđini razmatranja društvene dinamike figurira i problem demarkacije sfere privatne slobode pojedinca i njegovog prava da sam bira način kako će biti srećan, od javne sfere u kojoj naši postupci mogu ugroziti slobode drugih, ali i važnost i razuđenost značenja pojma tolerancije, čija se kompleksnost često zanemaruje u mantričnom ponavljanju ovog pojma. Ova knjiga, s druge strane, pruža i obuhvatnu analizu fenomenologije sukoba, počevši od logike ratnih sukoba i osobenosti mira, preko tradicionalnog, ali i danas podjednako relevantnog pitanja uvek prisutnog potencijalnog sukoba između morala i politike, do kompleksnih sukoba oličenih u secesiji, međunarodnim ekonomskim sankcijama, stranim vojnim intervencijama. Ne manje važno i aktuelno jeste pitanje moralnog statusa procesa globalizacije, koji implicira unifikciju sveta i simplifikaciju pristupa svetu. Izuzetno suptilnom i pronicljivom filozofskom analizom problema vezanih za vrednosti i brojne vrste napada na njih, ali i problema koji proizlaze iz činjenica sveta, kao što su snaga ili slabost konkretnih država i asimetrija u njihovoj moći, Babićeva studija neprocenjivo doprinosi preciznom i svestranom određenju najrazličitijih aspekata značenja i smisla pojma odbrane. Ova knjiga od nas zahteva da mislimo i da razumemo šta istinski hoćemo i šta smo stoga spremni da branimo, jer tek kroz razumevanje odbrane, možemo bolje razumeti vrednosti, kao i poneku tajnu, poput tajne identiteta.