Vlast se stavlja iznad života

Predsednik Republike se žali: „Oni zovu ljude na protest u sezoni gripa, a mene kritikuju zbog slike sa detetom.“ „Ja i Sindikat lekara i farmaceuta, koji se pridružio protestima, molimo sve javne ličnosti, predsednika, premijerku i ministre da sujetu stave u svoj džep. Da ego kontrolišu i da rade samo u opštem interesu. Preživeli smo sankcije, bombardovanje, ratne pritiske, nemaštinu, ali kada nam sudstvo umrtve, zdravstvo i prosvetu unište, tog trenutka države više nema. Usred smo poslednjeg trenutka, poslednje mogućnosti da se nešto spasi“, kaže u intervjuu za NIN Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta. Zdravstveni sistem je u šok-sobi. Da li iko ima evidenciju koliko je lekara i medicinskih sestara napustilo Srbiju? Ne postoji precizna evidencija, samo ću vam reći da Nemačka, na primer, ima veliku potrebu za zdravstvenim radnicima. Od marta će tamo engleski biti drugi zvanični jezik i ako smo do sada pričali o egzodusu lekara, od marta ćemo govoriti o odlasku koji će biti nenadoknadiv. Na obodu smo Evrope i Balkana i pitanje je ko će doći da radi kod nas. Moje pitanje je da li će iko i doći. Sećamo se vremena kada su pacijenti morali da kupe špric, nabave lekove… …Sada će, kako to prenose društvene mreže, morati da ponesu špric, gazu, lekove, ali i lekara? Nažalost. Pravo stanje odslikava kvalitet pružene zdravstvene usluge. Po normativima, za prvi pregled lekar mora da izdvoji od 20 do 30, za ponovni 15 ili 20 minuta po pacijentu za adekvatnu dijagnostiku i lečenje. Kod nas lekar pregleda i do 120 pacijenata u nekim specijalističkim ambulantama. Poput 90-ih, nadrilekarstvo je tu i imamo prvi smrtni slučaj prouzrokovan alternativnim lečenjem? To su posledice dugogodišnje propasti legitimne medicine. Nadrilekarstvo buja zbog neprimenjivanja zakona, loših zakonskih rešenja i politike koja je potpuno ušla u zdravstvo. Daću vam primer. Upravni odbori bi trebalo da upravljaju zdravstvenim ustanovama. U njima je od pet do sedam članova, od toga četiri iz partija a troje iz ustanove. Dakle, politika je sve vreme na vrhu piramide odlučivanja. A u UO bi trebalo da su ljudi od integriteta, časni i moralni kojima je opšte dobro ispred ličnog. Oni bi trebalo da daju naloge direktoru. U praksi, UO samo verifikuje direktora kojeg je predložila partija. Koalicionim sporazumom određeno je koliko će čijih partijskih direktora biti i gde. Pitanje je kako se neko usuđuje da postavlja političkog direktora koji bez obzira na to što je lekar nema možda organizacione sposobnosti, već razmišlja kako će svojoj partiji, sebe radi, da učini, a ne građanima. Taj sistem ide dalje, imate i zaštitnika građana na nivou opštine, ljudi koji svoj posao ne rade, tu su da štite direktore. Sidnikat je u martu prošle godine podneo zahtev za smenu ministra zdravlja Zlatibora Lončara? Da, mi tražimo smenu. Zato što skriva da izvršitelji zaplenjuju imovinu klinika, čak i Hitne pomoći, kao što je slučaj u Nišu, gde su izvršitelji popisali tri vozila? Računi mnogih zdravstvenih ustanova su u blokadi, telefoni hitne službe isključeni? Kada pričamo o struci, šta ne valja, mediji govore o korupciji lekara, greškama lekara… ali skriva se šta se zapravo događa i kako politika deluje unutar zdravstvenog sistema. Predsednik na hematologiji u dečjem sterilnom bloku? Plastičan primer gde smo trenutno. Ministar nije smeo da dozvoli obilazak sterilnog bloka nekome ko je u prethodnom periodu sreo oko milion ljudi, tokom kampanje. Sa mnogima se pozdravljao, to znači da je u sterilni blok, boldujte to sterilni blok, ušlo sa predsednikom i medijima, ministrom, svih tih milion ljudi koje je sreo u prethodnih sedam do 15 dana. Da nije to puki napad na predsednika, govori činjenica da je reč o deci sa imunokompromitovanim sistemom. Deci koja primaju lekove koji utiču na pad imuniteta. Jedna od najtežih komplikacija, koju pokušavamo da sprečimo, jeste da takvi pacijenti dobiju infekciju. U epidemiji gripa, uraditi takvu stvar protivno je svakom protokolu i svakoj zvaničnoj medicini. Molim vas da obratite pažnju na to da lekar stavlja masku predsedniku i da se čuju u pozadini kolege koje kažu: „Nećemo ulaziti u sobu, ne možete da priđete.“ Drskost je predsednika, kako god se on zvao i ko god on bio, to što je ušao u tu sobu ako je struka rekla ne. Ministar koji sve to zna, morao je istog trenutka da podnese ostavku. Lekarska komora, a to je sada stvar integriteta lekarske komore, mora raspravljati o licenci koju ima doktor asistent Zlatibor Lončar. Mora da odgovori na pitanje da li on poseduje dovoljno znanja da bi mogao da radi kao doktor kada je dozvolio da se to dogodi? Kažu da je reč o neumerenom napadu na predsednika? Ne! To je uzurpacija svakog prava građana! Zakona! A na kraju, radi se o zaista veoma bolesnom detetu. Možda je za nekoga to jedno dete „detalj“, ali za nas je to ljudski život koji pokušavamo da spasemo. I mora se postupiti po protokolu. Ovaj akt predsednika smatram diskriminacijom i ugrožavanjem zdravlja te dece i pokazivanjem sile. Zašto je predsednik to uradio? Da pokaže da je iznad struke i iznad lekara? To više ne smemo tolerisati. Momenat za stručnu vladu? Pitate kako do nje, kako naći ljude koji će postaviti ono što očekujemo, a to je ono što je trebalo 2001, da institucije profunkcionišu, kontrolni mehanizmi, čuvena transparentnost o kojoj priča Evropa, vidljivost svih javnih radnji? Iz struke. Lanac interesa prekinućemo samo obezbeđivanjem javnosti podatka, da znamo ko su to zaposleni u zdravstvenim ustanovama, i kakvi su i čiji ti tenderi u zdravstvu. A verujte, tenderi u Kolubari su ništa u odnosu na novac koji se u zdravstvu skloni u stranu. Dajte nam primer gde se novac sklanja? Na tenderima farmaceutskih kompanija, na primer. Prave se ciljani tenderi za određene firme. Ajde da čujemo ko u tome učestvuje. Zašto u Kraljevu šest godina nije pregledan, ni servisiran respirator, aparat koji održava disanje pacijentu u jedinici intenzivnog lečenja. Zamislite kada lekar mora da preuzme na sebe odgovornost za lečenje aparatom koji nema atest, a reč je o životu. E, zato lekari odlaze. Mi kupujemo sami svoju uniformu, stetoskope…, ali znate zašto odlazimo? Zato da ne bismo na kraju mi platili život pacijenta kojeg lečimo. Da ne bismo mi završili u zatvoru jer radimo sa opremom koja nije atestirana. Imamo Zakon o transfuziji koji je tražila EU. Krv koja se uzima u Crvenom krstu na lokalu šalje se u Beograd, Kragujevac, Niš. Onda je mi iz Kraljeva, Smedereva, Sombora, Leskovca trebujemo dva dana unapred. Da li ja mogu da znam potrebe unapred? Znate, postoje sumnje da se krv transportuje do privatnih klinika, ali i da se prodaje van zemlje. I to bi tužilac i policija morali u ozbiljnoj istrazi da istraže, a ne da ti, nazovimo ih medijima, raznim lažima i neistinama ulepšavaju stvarnost. A oni koji se hvale da ne spavaju, koliko rade, trebalo bi da popričaju sa nekim iz struke. Znate, usled hroničnog umora, postoji gubitak veze sa realnošću. Ako sedam dana radite više od 20 sati, osmi dan niste sposobni da racionalno presuđujete. Opasno je kada neko tako umoran ili toliko van realnosti ima moć. Pričate o predsedniku? Da. Što se tiče ministra Lončara, povodom sterilnog bloka, ozbiljan državni tužilac bi morao da podigne krivičnu prijavu za ugrožavanje zdravlja i života građana Srbije u korist promotivne kampanje. Osnovano sumnjam da je sve to urađeno u cilju propagande. I da vam kažem, ne postoji majka koja neće tražiti da se njeno bolesno dete slika sa bilo kim a da ne traži lekove i pomoć da njeno dete izleče. To je za vas dokaz o gradaciji propagande, o pedantnoj, sistemskoj pi-ar vladavini? Taj model koji je pokrenut u smetovima, pokušan sa bebom i helikopterom, a završio se sa šest žrtava? Da se vratimo na helikopter. Kraljevo je bilo blizu, alternativni put sanitetom do Kraljeva i adekvatni kapaciteti da se dete zbrine. Cela ekipa u helikopteru od bebe do pilota svi su stradali samo zarad propagande. A da ne ulazimo u to gde je sleteo helikopter i zašto nije sleteo na VMA, već tamo gde su bile postavljene kamere. Ovo što se sada desilo je nastavak gaženje struke, stavljanje politike iznad zdravlja. I, iznad života? Iznad života. A kada ih kritikujete, usledi pritisak. Protiv mene su pisali krivične prijave otkako sam poslao pismo premijerki, predsedniku… Može se dogoditi da završim i u zatvoru ili nešto još gore. Kako ste se osećali kada je Lončar imenovan za ministra? Znate da postoje njegove sporne fotografije iz Šilerove sa prvoosumnjičenima za atentat na premijera Đinđića? Ni u jednoj iole pristojnoj zemlji ne bi se dogodilo da Lončar bude ministar. Sindikat se time nije bavio, smatramo da je to posao tužilaštva i sudstva. Ali ima tu još posla za tužilaštvo. Zakon o transplantaciji, donet u Srbiji, civilizacijsko je dostignuće, ali se još nigde ne može primeniti. Možda u Švedskoj, za 20 godina. Naš zakon, kao nijedan u svetu, kaže da su svi dobrovoljni donori organa rođenjem, a ko će da odluči za dete do 18 godina? Osnovano sumnjam, kada je reč o transfuziji krvi, i povlačenju krvi prikupljene u provinciji u veće centre, ne samo da se krv daje privatnim klinikama, već i da neko pravi posao i da izvozi krv. Kada pođete od toga, plašim se šta bi mogao da donese usvojeni Zakon o transplantaciji organa u ovako apsolutističkom vladanju. Plašim se za građane, da. Znate kako je to fino kada imate protivnika, on nestane, za dva sata ga rastave, za sat vremena je u 10 evropskih zemalja u drugim osobama. Ne može se proveriti, a ostaci su spaljeni. Nema dokaza. Da li treba da kažem da većinu aparata za anesteziju u Srbiji kontroliše firma sa sedištem u Surčinu? Da akt o proceni rizika na radnom mestu radi firma iz Pančeva? I da ih zovu „ministarskim firmama“? Dakle, kada bi bilo koji ozbiljan inspektor ili tužilac ušao u zdravstvene ustanove, nisam siguran koliko bi nam trebalo vremena da pročitamo šta su sve otkrili, koliko je situacija loša. O kojoj firmi iz Surčina je reč? Prvo, indikativno je područje odakle dolaze. Ne održavaju nam aparate ovlašćene firme proizvođača od kojih kupujemo opremu, već firma iz Surčina koja nema baš velike kapacitete. A procenu rizika na radnom mestu u zdravstvenoj ustanovi obavlja firma iz Pančeva. Imaju jednog čoveka sa licencom, i osnovna delatnost im je fizičko obezbeđenje objekata. Bezbednosna firma, dakle, ljudi koji nose pištolje, procenjuju rizik u zdravstvenoj ustanovi. Na šta se odnosi rizik u zdravstvenoj ustanovi? Na bezbedno lečenje, ispravni aparat i vreme koje kolega mora da posveti pacijentu. To znači da lekar mora da bude dovoljno odmoran, a ne da radi na dva ili tri mesta. A ne da li nosi pištolj. Sindikat se pridružio protestu. Šta su vaša očekivanja? Procenjivali smo i odmeravali i ustanovili da je reč o građanskom protestu i pridružili se. Mene, i sindikat, brine šta će se desiti dan posle. Dan koji smo propustili 2001. I sada, ne smemo ponoviti grešku ako mislimo o budućnosti naše dece na ovoj teritoriji. Ako mislimo da je budućnost naše dece negde drugde, to je druga stvar. Dakle, za taj dan posle, ključ je u sudstvu. Imamo dokumentaciju da je 35 miliona evra Evropske komisije dato bespovratno za informacione sisteme u zdravstvu, još više para dato je za zdravstvo ukupno. Sve je potrošeno a ne funkcioniše ništa. Kupljen je informacioni sistem koji je propao u Makedoniji. Imamo zaposlenih 400 informatičara u zdravstvenom sistemu, a nevidljivi su. Obaveza zdravstenog kartona je da bude u elektronskoj formi, uskoro će biti potreban radiološki pasoš da bismo putovali bilo gde. Ne postoje uslovi ni z ašta od toga. Neko sa namerom ne dozvoljava da se formira odbor pri ministarstvu da to sprovede. Zašto? Kada bi profunkcionisao integrisani zdravstveni sistem, videlo bi se sve. Broj zaposlenih, broj pacijenata po lekaru, ko je kako lečio, da li je napravio grešku, ko je šta kupio, kojim novcem i od koga… Digitalizacija koju promoviše premijerka? Da, priča kako to treba da funkcioniše. Molimo samo da se makar deo sprovede! NJoj smo se obraćali u više navrata. Nije bilo odgovora, tako da smo morali da damo oglas u novinama da bi to postalo javno i da bismo joj rekli: „Gospođo premijerko, ministar Zlatibor Lončar radi sve kontra od onoga što vi pričate.“ Rekli smo premijerki da se slažemo sa idejom o digitalizaciji, ali smo je pitali i da li zna da ništa ne funkcioniše, čak ni da svi lekari ne dobijaju istu platu u svim gradovima Srbije. Nema odgovora. Jeste li mogli tako modernog evropejca kao što je Vučić danas da zamislite 90-ih, kada je bio Miloševićev ministar? Mislite da je Vučić moderni evropejac? Zakon o transplantaciji organa i transfuziji? Lep primer? Da bi Ministarstvo zdravlja dobilo novac od Svetske banke i Evropske komisije donelo je dva zakona krajnje štetna za građane Srbije. E, to radi ova vlast sa Evropom. Pare su u EU, naša vlast ode, pokloni se, uradi šta kažu, dobije novac, taj novac neracionalno, nenamenski potroši, a građanima Srbije ostaju dugovi. I vi kažete da je predsednik naklonjen Evropi?! Ne bih rekao! Kada biste pogledali kako se pregovara o poglavljima, kuda taj novac ide, jasno vam je šta vlast misli. Da me ne shvate pogrešno vaši čitaoci, zagovornik sam EU. I znam da se nikada korupcija neće iskoreniti do kraja, pa ni u zdravstvu, uvek će biti političara koji osim za društveni interes, rade i za lični. Ali kada to svedete na minimum, i kada imate institucije koje štite građane, to je država. Kada nemate kome da se obratite u vladavini apsolutne bahatosti, tu države nema. Prilično teška dijagnoza? Kao lekar, verujem da ima straha kada pacijentu saopštavate istinu, ali verujem isto tako da je istina uvek bolja nego bilo kakvo obmanjivanje. Smatram i da šta god ostavite u nasledstvo detetu, ne vredi izuzev da zna ko je, da zna da misli i da zna da sve stvara svojim rukama. Izgubite materijalno u zemljotresu, poplavi, ali ono što znate ostaje u vama. I to treba ostaviti deci. Integritet. I ljubav prema slobodi. Jer, da smo pitali ljude koji su prošli koncentracioni logor, rekli bi nam da je sloboda veća vrednost i od zdravlja. Da biste bili zdravi, preduslov je da morate biti slobodni.