Vlast protiv obespravljenih

Više od jednog veka, koliko se u nekim zemljama zapadne demokratije obeležava 8. mart, u Srbiji su žene dvostruko diskriminisane. Ova je tema, bolna za sve pravdoljubive, otvorila diskusiju u Medija centru u Beogradu, u organizaciji Granskog sindikata Nezavisnost, a povodom Međunarodnog dana socijalne pravde, 20. februara. Žene listom dobijaju manju platu za isti rad na istoj poziciji, one i dalje nisu dovoljno zastupljene u centrima moći, suočavaju se sa smanjenim budžetom slobodnog vremena, ne primaju materijalnu nadoknadu za domaće poslove. Stoga se u našoj državi indeks rodne ravnopravnosti može nazvati i indeksom neravnopravnosti, zaključio je profesor Zoran Stojiljković, predsednik Nezavisnosti. Socijalne pravde nema bez vladavine prava i bar izvesnog stepena izborene demokratije, koja misli i na siromašne čija se kvota uvećava u Srbiji, ma šta o tome pričali oni na vlasti. A njima nije strano da se pohvale (premijerka Ana Brnabić) da je apsolutno siromaštvo gotovo iskorenjeno, iako pola miliona građana Srbije živi sa 200 dinara dnevno, navedeno je ovom prilikom. Pravda i istina idu ruku pod ruku, zbog čega je suorganizator tribine bio NIN, kako je istakao Stojiljković. Zadatak nezavisnih glasila jeste, između ostalog, da demontiraju neistinite izjave političara i suočavaju ih sa verodostojnim podacima, prema rečima Milana Ćulibrka, glavnog i odgovornog urednika NIN-a. Da ne dozvole pojedincima (predsednik Aleksandar Vučić) da bez srama kažu da neće da komentarišu šta su izjavili pre, recimo, godinu dana, a da obećanja nisu ispunili. Šta je, uopšte, socijalna pravda, teško je definisati, a interpretacija zavisi od društvenog položaja. „Ako se uzme u obzir tumačenje DŽona Rolsa, onda je to pravična (ne)jednakost zasnovana na prethodnim jednakim mogućnostima i koristi za sve, a posebno za siromašne“, pojasnio je Stojiljković. Tako se mire koncepti pravednog i razvojnog društva. Na vezu između nejednakosti i krize poverenja u javne institucije ukazao je Ivan Sekulović, analitičar Fondacije Centra za demokratiju. „Osnovna odlika aktuelnih vlasti je guranje socijalne pravde u drugi plan, kao i izostanak brige o životnom standardu građana“, Sekulović je istakao, opominjući da su svi rokovi Strategije za borbu protiv siromaštva uveliko premašeni. „U Srbiji je socijalna pravda ozbiljno narušena, jer je ovo zemlja sa najvećim ekonomskim nejednakostima u Evropi, mereno prema prihodima“, rekao je Sekulović. Međutim, ta dvostruko veća nejednakost od evropskog proseka, ne proizlazi iz razlika u visini plata, već iz slabe socijalne zaštite i odsustva progresivne poreske politike kojom se uređuje da bogati izdvajaju više od ostalih. Pravde nema ni bez obrazovanja, prema čemu se naša država katastrofalno odnosi, navela je Vesna Vojvodić iz Granskog sindikata prosvete Nezavisnost. Deklarativno se zalažući za kvalitet, vlast javno promoviše koncept dualnog obrazovanja u suprotnosti sa samom Strategijom obrazovanja Republike Srbije. Osim za žene, studente, siromašne.., socijalne pravde nema ni za penzionere, invalide, porodice poginulih radnika u raznim građevinskim „projektima“.., razvila se diskusija i u publici. Zato su nam pod hitno potrebni zdrava levica i oživljavanje solidarnosti, insistirali su prisutni. Stoga spisak socijalnih zahteva treba uputiti i vlastima i opoziciji. Treba ustoličiti „socijalni barometar“, sa ciljem kontinuiranog praćenja stanja u društvu. Nužno je analizirati efekte Zakona o radu i pripremiti predloge za njegovu izmenu, kao i sprovesti redovnu praksu „javnog slušanja“ o efektima donetih zakona, uključujući i Zakon o privatizaciji. Ali, da bi se sve to doseglo, neophodna je „ozbiljna strateška povezanost sindikata i organizacija civilnog društva, kao i spremnost svih aktera u društvu da nagomilane ekonomske i socijalne probleme, kao i institucionalne demokratske deficite, rešavaju putem istinskog i suštinskog međusobnog dijaloga“. Koga u Srbiji manjka, očigledno je, pa su građani „osuđeni“ na (mirne) proteste.