Bezbednosna utopija

Tekst iz prošlog broja NIN-a Košmarni snovi Beograđana o prolasku opasne robe kroz Vračarski tunel, ostavio je mnoga pitanja otvorenim zbog izostanka blagovremene reakcije nadležnih iz Infrastrukture železnica Srbije i Ministarstva saobraćaja. Kako su odgovori u međuvremenu stigli u NIN, a procenjeni kao deo delokruga rada IŽS, nudimo sažeta objašnjenja Nenada Stanisavljevića, pi-ara ovog (a.d.) javnog preduzeća. Da od 1. jula lane kroz tunel Vračar i železničku stanicu Vukov spomenik, ponovo saobraćaju teretne kompozicije, uključujući i one sa opasnim tovarom, „za šta su i bile projektovane“, osim za prevoz putnika, potvrđeno je u tom dopisu. Od 3.500 različitih vrsta opasne robe, podzemljem prestonice najviše cirkulišu naftni derivati, tečni naftni gas, sumporna, sirćetna i azotna kiselina, veštačka đubriva i amonijak. Pre no što je odobrila ovaj transport, „IŽS je preduzela sve predviđene bezbednosne mere i ispunila sve uslove propisane Zakonom o zaštiti od požara, Zakonom o vanrednim situacijama i Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima“. To znači da je urađena sva potrebna projektno-tehnička dokumentacija i ugrađena nova protivpožarna i nadzorna oprema. Takođe, „postojeći sistemi zaštite od požara dovedeni su u funkcionalno stanje“, tvrdi se u dopisu. Novi red vožnje podrazumeva da teretni vozovi koji u svom sastavu imaju kola sa oznakom RID (tovarena ili prazna kola za prevoz opasnih materija) saobraćaju na delu pruge Karađorđev park – Pančevački most samo u periodu kada je stanica Vukov spomenik zatvorena za prevoz putnika. S obzirom na obim tog transporta, nema ni potrebe da se dešava u drugim terminima, sve i ako se na ovom delu saobraćajnice, na oba koloseka, može nalaziti samo jedan voz sa opasnom robom. Prolazak desetak takvih kompozicija tokom noći, značajno manje od propusne moći pruge, dalje se argumentuje. Takođe, pre ulaska u tunel Vračar i stanicu Vukov spomenik, vrši se tehnički pregled svih vozova sa opasnom robom, što čine stručno osposobljeni železnički radnici – pregledači kola. NJih ima dovoljno, oko 400, uveravaju nadležni. Kompozicije sa RID oznakom kroz tunel vuku elektrolokomotive, kako je i specifikovano projektnom dokumentacijom. Za razliku od drumskih tunela, železnički se ne kategorizuju, već se po evropskim propisima smatra da je svaki bezbedan, ukoliko se prevoz opasne robe obavlja železničkim vagonima koji ispunjavaju potrebne uslove. Termovizijske kamere, ugrađene na obe strane Vračarskog tunela, služe prvenstveno za kontrolu ispravnosti vozila, dok o eventualnoj pojavi požara dojavljuju detektori požara. Načini reakcije nadležnih službi u slučaju bilo kakvih vanrednih situacija, uključujući i preventivne reakcije, definisani su usvojenim planovima koji regulišu ovu oblast. Nije sporna ni naručena, a nezavršena studija „Definisanje uslova za saobraćaj vozova sa dizel vučom i saobraćaj vozova za prevoz opasnih materija kroz tunel Vračar i ostale objekte na području Beogradskog železničkog čvora“, jer se izrađuje u cilju budućeg uključivanja u Panevropske koridore. I usklađivanja sa evropskim standardima. „Posao izrade ove studije na javnom tenderu dobila je jedna austrijska kompanija, sa zavidnim referencama u navedenoj oblasti“, objašnjava Stanisavljević. Zbog svega ovog, IŽS i Ministarstvo saobraćaja tvrde da se transport opasne robe kroz tunel Vračar odvija potpuno bezbedno i nesmetano. Da li zbog birokratskog rečnika, ili čega drugog, tek, sve deluje previše idealno. I „dovedeno u funkcionalno stanje“, i opremljeno novom opremom, i strogo kontrolisano, i na putu da bude sasvim usklađeno sa evropskim propisima.., pa možemo da odahnemo. Ili, ipak ne, ukoliko uzmemo u obzir tri uzastopne havarije na pruzi Niš - Zaječar.