Ovim tempom još vek i po do EU standarda

Na osnovu podataka Eurostata za 2017. godinu, Srbija po nominalnom BDP per capita zaostaje čak sedam puta za prosekom starih članica Evropske unije (EU-15). Po realnoj kupovnoj moći (PPP) zaostajanje je manje, ali i dalje dosta veliko - oko tri puta. Zabrinjava što se razlike tokom poslednje decenije ne smanjuju ni nominalno, ni po realnoj kupovnoj moći. Na osnovu ostvarenih stopa rasta BDP-a od početka globalne krize, Srbiji bi bilo potrebno čitavih 185 godina da po realnoj kupovnoj moći stigne 15 starih članica EU. Poređenja radi, zemljama Centralne i Istočne Evrope, koje su u novije vreme postale članice EU, bilo bi dovoljno samo 20 godina da zatvore taj gap. Da bi Srbija to isto ostvarila za 20 godina, bilo bi potrebno da BDP po stanovniku, po realnoj kupovnoj moći, raste u proseku čak osam odsto godišnje. Niže i realnije stope rasta produžile bi rok na 24 godine (uz prosečan rast od sedam odsto godišnje), na 30 godina (ako bi rast bio šest procenata) i na više od 40 godina uz realan godišnji rast od pet odsto. Očigledno je da brži dugoročni ekonomski rast predstavlja ključ konvergencije sa Evropom po nivou realnog dohotka i po kvalitetu života. U tome se svi ekonomski, socijalni i politički akteri slažu. Razlike se, međutim, pojavljuju čim se postavi pitanje kako obezbediti osnovu za ovako dinamičan i održivi dugoročni rast. Od mnogih faktora koji na to utiču ovde ćemo pomenuti samo neke. Prvo, evropski i globalni kontekst. Drugo, status ključnih institucionalnih i strukturnih reformi. Treće, raspoloživost i kvalitet infrastrukture. Četvrto, kvalitet ljudskog kapitala i inovacija kao osnove rasta produktivnosti i konkurentnosti. I peto, kvalitet upravljanja u državi, u javnom, ali i u privatnom sektoru. Evropski i globalni kontekst: Očekuje se da će globalna privreda nastaviti rast započet sredinom 2016 godine, mada po nešto nižim stopama, od 3,5 do 3,7 odsto godišnje. Glavni razlog nižih stopa rasta su više cene nafte i restriktivne trgovinske mere koje međusobno uvode SAD i Kina. Na srednji rok, output gap u EU i drugim razvijenim zemljama će postepeno nestati i spustiti dinamiku rasta do nivoa primarnih ograničenja rasta, a to su sporije povećanje broja radno sposobnog stanovništva i umereniji rast produktivnosti usled izazova koje nameće četvrta industrijska revolucija. Pored toga, na globalni rast negativno će uticati slabiji fiskalni stimulansi i restriktivnija monetarna politika SAD, dok će Kina nastaviti ekonomski rast, ali po nižim stopama nego do sada. U odsustvu punih institucionalnih reformi i adekvatne ekonomske politike, Srbija će verovatno biti suočena sa sve ograničenijim prostorom za ekonomski rast u narednom srednjoročnom periodu. Rizici trgovinskih barijera i povlačenja kapitala u odgovoru na stvarno, očekivano ili percipirano slabljenje fundamentalnih makroekonomskih pokazatelja dobiće na težini. Raspoloživost inače obilnih dugoročnih finansijskih izvora za podržavanje ekonomskog rasta i razvoja, mogla bi progresivno da se smanjuje za zemlje koje u potpunosti ne poštuju visoke finansijske regulatorne i poreske standarde. To uključuje makro i mikro prudencijalne politike, koje su presudne za održavanje finansijske stabilnosti u uslovima čestih šokova, kao i primenu mera protiv isuviše rizičnih operacija i pokušaja pranja novca /finansiranja terorizma, sa ciljem da međuvladina organizacija FATF (Financial Action Task Force) što pre skine Srbiju sa svoje sive liste. Imajući u vidu rizike koji su se ispoljili u prošlosti, za Srbiju je posebno važno da se prati dinamika (otvorenih i sakrivenih) uslovnih obaveza (contingent liabilities) i nesklad između ročnosti obaveza i plasmana u bilansima preduzeća i banaka. Nedostajuće institucionalne reforme: Nažalost, mnoge institucionalne reforme neophodne za efikasno funkcionisanje tržišne demokratije, slobodno kretanje dobara, ljudi i kapitala još nisu završene. Institucionalne slabosti ne odnose se samo na već pomenuti finansijski sektor već i na opštu vladavinu prava (uključujući nedovoljnu nezavisnost i nepristrasnost sudstva i nisku efikasnost, odnosno sporost pravnog sistema), zaštitu prava vlasništva i prava kreditora, odnosno poverilaca, sistem upravljanja u državi i širem javnom sektoru (uključujući prisustvo netransparentnih procedura i korupcije). U izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2018. godinu, Srbija se po kombinovanom kvalitetu svih pomenutih institucija, dakle zakona i pravila, nalazi na 106. mestu od 140 privreda koje se prate u svetu. To će biti ozbiljno ograničenje u privlačenju velikih investitora koji traže pouzdani i transparentni pravni okvir za svoje operacije. Iskustvo zemalja u tranziciji koje su prve postale članice EU pokazuje da bez institucionalnih investitora nije moguće dostići višu orbitu investiranja i održive stope rasta koje su bile ključne za konvergenciju - brzo smanjivanje razlika u nivou dohotka i kvaliteta života između tih zemalja i EU. Pored toga, kvalitetna infrastruktura takođe je jedan od ključnih preduslova za privlačenje krupnih stranih direktnih investicija na kojima počiva dugoročni rast produktivnosti i konkurentnosti, zasnovan na inovacijama. Raspoloživost infrastrukture: I pored velikih napora poslednjih godina procenjuje se da Srbija i druge zemlje u regionu Zapadnog Balkana i dalje imaju ozbiljne nedostatke javne infrastrukture koji ograničavaju ekonomski rast, razvoj privatnog sektora i kontinuiranu ekonomsku integraciju u evropske lance ponude. Ovo ograničenje se odnosi kako na transportnu infrastrukturu (po pokrivenosti i po kvalitetu) tako i na nedovoljno izgrađenu i nepouzdanu komunalnu infrastrukturu (vodovod, kanalizacija, snabdevanje električnom energijom, sistemi daljinskog grejanja itd.), nerazvijene komunikacije, nedovoljne investicije u ljudski kapital i razvoj inovacija, što su ključni uslovi održivog dugoročnog rasta. Iako po kvalitetu ukupne fizičke infrastrukture (transportne i komunalne) Srbija stoji bolje (na listi od 140 zemalja nalazi se na 71. mestu) nego ostale zemlje u regionu (njihov prosek je 96. mesto), obezbeđivanje potrebnih finansijskih resursa predstavlja ozbiljan problem u uslovima ograničenog fiskalnog prostora, nedovoljne raspoloživosti eksternog finansiranja i oskudnih domaćih izvora. Rutinske preporuke međunarodnih finansijskih institucija - usmerene uglavnom na mobilizaciju dopunskih domaćih prihoda, ograničavanje javnih rashoda i efikasnije upravljanje javnim investicijama, posebno u pripremi, oceni i realizaciji javnih i projekata i javno-privatnog partnerstva - očekivane su i dobrodošle, ali ni izbliza ne mogu da odgovore na infrastrukturne potrebe, bez kojih je teško zamisliti uspešnu dohodovnu konvergenciju sa Evropom. To je očigledno oblast koja zahteva orkestrirani i koordinirani pristup EU i svih zemalja iz regiona Zapadnog Balkana, kao i aktivno učešće privatnog sektora da bi se prevazišlo ovo monumentalno ograničenje prošlosti na putu ekonomskog preporoda i nastavka procesa evrointegracija. Kvalitet ljudskog kapitala i inovacija za rast produktivnosti: Neophodne investicije u podizanje znanja i ljudskog kapitala, kao i podizanje kapaciteta u domenu inovacija da bi se zatvorio gap u odnosu na uporedive zemlje u regionu i svetu, deluju mnogo umerenije. Ali ostvarivanje ovih ciljeva može biti podjednako teško, ako ne i teže, jer zahteva duboku promenu sistema vrednosti, radne etike i korporativne kulture. Trenutno Srbija stoji mnogo bolje na planu obrazovanja i veština (72. mesto od 140 zemalja) nego po performansama tržišta rada, jer je po tom pokazatelju na 111. poziciji. Još interesantnije je da je Srbija za čitavih 20 mesta bolja od regiona po veštinama, a 11 mesta lošija po funkcionisanju tržišta rada. To mnogo govori o nasleđenom otporu prema konceptu tržišta rada i mobilnosti radne snage. U oblasti inovacija Srbija se nalazi na 90. mestu, što je bolje od proseka regiona (103. pozicija) ali ne nudi dobru osnovu da se odgovori na izazove koje pred nas postavlja četvrta industrijska revolucija. Neophodna su značajna unapređenja obrazovanja (stečenih znanja), odnosa radnika i menadžera i veće oslanjanje na profesionalni menadžment da bi strani investitori i menadžeri s poverenjem ulazili u projekte u Srbiji i bili sigurni da se na duži rok tu mogu ostvariti trajna povećanja produktivnosti i dostići postavljeni ciljevi. Kvalitet upravljanja: Ukratko, trenutno zaostajanje za Evropom i novim članicama EU je deprimirajuće veliko. Perspektiva konvergencije dohodaka i kvaliteta života ima presudnu važnost i kao motivacioni faktor i kao okvir neophodnih strukturnih i institucionalnih reformi. Stvarno približavanje Evropi zavisiće od sposobnosti da se sprovedu teške reforme, mobilišu domaći i privuku inostrani izvori, obezbedi efikasno trošenje resursa na prioritetne infrastrukturne projekte i ulaganja u inovacije i ljudski kapital za budući ekonomski rast. Istovremeno je neophodno značajno unaprediti kvalitet upravljanja i pažljivo alocirati ograničene javne rashode na kvalitetne usluge (u zdravstvu i obrazovanju) i smanjenje siromaštva u okviru održive fiskalne pozicije. Odgovoran odnos prema mobilizaciji i trošenju domaćih resursa stvoriće pouzdanu osnovu da se privuku i angažuju dopunska eksterna (javna i privatna) sredstva da bi se na održiv način nadoknadilo postojeće kašnjenje u izgradnji infrastrukture i omogućila što brža integracija u evropske vrednosne lance.