Sloboda u okvirima

Koreografski debi Sidi Larbi Šerkauija bio je 1999. godine sa savremenim mjuziklom Endrjua Vejla Anonimno društvo. Od tada je stvorio preko 50 koreografskih radova i dobio niz priznanja i nagrada. NJegova dela su već izvođena na Beogradskom festivalu igre, a ove godine prvi put će biti deo ovog festivala zajedno sa grupom iz Antverpena - Eastman. Sidi Larbi Šerkaui će na sceni, sa četiri igrača različitih geografskih porekla i iskustva i velikom grupom muzičara izvesti predstavu koja će mešati zvuke japanskih bubnjeva, korejskih zvukova, glasova Konga i indijskih naroda. Kako biste definisali vaš rad? Pre svega, mislim da za umetnike u bilo kojoj oblasti nije potrebna definicija. Ja igram, jer ne želim da budem deo neke definicije. Ali ponekad je ljudima potrebno objašnjenje, da kažete ko ste, odakle dolazite i šta radite. Ono što radim odnosi se na pokušaj da budem što bliže stvarima do kojih mi je stalo, koje volim i koje smatram da treba braniti. Idejama za koje želim da se zauzmem. To mogu biti različite teme iz različitih kultura, elementi koji su meni važni ili predstavljaju deo mene. Radeći sa flamenko umetnicom Marijom Pažez, nisam istraživao definiciju flamenka, već pokret. Dakle, kada ljudi kažu da „on meša kulture“, ja kažem, „ne, ja ih tumačim“. I prevodim u oblast savremene igre. Da li postoje neki elementi koji su deo islamske kulture u kojoj ste bili odgajani - zajedno sa flamanskom kulturom - koji ostavljaju trag u vašem radu ili vašem pristupu? Ako pogledate hip-hop, srešćete se sa mnogo igrača koji imaju marokanske, alžirske ili tuniske korene i koji izvode akrobatske pokrete, i često su neponovljivi u izvođenju vrtoglavih okreta. Moja analiza je da je Gnava-kultura naših predaka u severnoj Africi deo naših gena i naše genetske šminke. Posedujemo informacije, iako ih ne dobijamo kroz formalnu nastavu. Mislim da je arapska tendencija da gleda svet naopačke. Takođe, postoji i „tečnost“ pokreta. Volim tok, koji je takođe svojstven arapskoj kaligrafiji, gde su slova povezana i reči prepletene. Pisanje zdesna nalevo, ponekad mi je pomagalo da sagledam stvari iz druge perspektive. Kada sam bio dete, imali smo stihove iz Kurana napisane u kaligrafiji iznad naših vrata. Voleo sam tu estetiku. Mislim da je ta estetika deo mene, arapski osećaj lepote. Ali ideju o onome šta ja smatram lepim oblikovala je i moja majka, koja je katolkinja i koja me je vodila u katedralu u Antverpenu kako bi mi pokazivala slike u njoj. Ko ili šta su bili vaš najraniji uticaji? Sredinom devedesetih bilo je održano takmičenje za najboljeg belgijskog igrača. Organizovao ga je Alen Platel. Svako je mogao da se prijavi i moja profesorka baleta je rekla da treba to da uradim - zaista je verovala u mene. Učinio sam nešto. Počeo sam da pravim koreografiju - pomešao neke ideje i napravio sopstveni rad, a onda su ljudi rekli: „To što radiš je savremena igra“ na šta sam ja rekao „savremeno, šta?“ Ono što sam poznavao su tradicionalne forme, a ne savremene. Odjednom mi se otvorio svet savremene igre. Upoznao sam rad Pine Bauš - za koji sam mislio da je neverovatan, jer je bio veoma emotivan, tako da su estetika i pokreti bili posve lirski. Istovremeno, postojala su socijalna pitanja usmerena ka muško-ženskim odnosima koji su bili polarizovani. To mi se stvarno dopalo, jer me je podsetilo na mog oca i majku. Mogao sam da se povežem sa tim, znao sam da nije lažno. Video sam delo Vima van de Kejbusa, koje je bilo gotovo životinjsko, jer u načinu na koji su se kretali mogao sam da vidim svoju mačku - i to me je stvarno inspirisalo. I Triša Braun, koja je radila u posebnoj tehnici, bila mi je inspirativna, jer sam u njenim pokretima video skelet i časove anatomije koje sam pohađao. I na kraju, ali ne manje važno, rad Vilijama Forsajta, čiji matematički način strukturiranja, crtanje krugova laktom i glavom - jesu bili nešto čemu sam želeo da se približim, kao biće koje želi da se savršeno kreće. A sada? Zanimljiva stvar, ali kako vreme prolazi, moja istraživanja idu sve dalje i dalje u prošlost. LJudi koje sam nabrojao su uticali na mene kada sam imao oko 20 godina, ali sad kad sam stariji, mnogo sam više pod uticajem stvari koje su me zanimale kada sam bio dete - kao što su crtanje, matematika i slike. Kod kuće smo uvek imali sve islamske molitve, u kaligrafiji. Moja estetika, moj osećaj za lepo je dolazio iz mog detinjstva, što je bila mešavina kaligrafije i flamanskih slikara poput onih koje vidite u katedrali u Antverpenu, i Rubens. Moj glavni izraz je bio crtanje - i zaista mislim da sam mnogo više slikar nego koreograf. Vaš komad FRACTUS V inspirisan delom Noama Čomskog biće izveden na 16. beogradskom festivalu igre? Šta Čomski radi u umetničkoj igri? Prevodeći ideje Čomskog za sebe, shvatio sam da je proučavanje svih dostupnih informacija jedini način da se pojedinac zaštiti od političke i društvene propagande. Svakodnevno smo bombardovani vestima koje utiču na naše razmišljanje. Postoji intenzivna vežba da informacije filtriramo i da se odupremo da u rečeno verujemo. Tražeći primarne pokrete na ivici tribalnog i folklora, ovaj performans je stvorio želju za daljim istraživanjem i otvorio pitanja informacija i manipulacija; propagande u odnosu na činjenični pristup. Uzimam za polaznu tačku „slobodu izražavanja“. Određeni tabui su u današnje vreme slomljeni, određene istine su nesporne, ali nam i dalje nedostaje kapacitet da ih svarimo ili stavimo u pravi kontekst. Zbog toga smo često gurnuti u mentalitet „mi protiv njih“. Imamo informacije, ali ne znamo da ih koristimo. Pitanja koja sebi postavljam: „Da li se određene slobode ipak moraju uokviriti? Koliko neutralno može biti mišljenje? Koliko se identifikujemo sa uzrocima nepravde u društvu? Gde počinje ili se završava lična odgovornost?“ Osnovna teza Čomskog o „slobodi govora“ protiv političkih pokušaja kontrole i manipulacije medijima, slaže se sa mojom umetničkom potrebom da stvorim prostor koji stalno i iznova otkriva svoj identitet. Devet osoba različitih nacionalnosti i porekla na sceni, vode do intenzivne, dramatične i tečne celine. Fractus V označava prirodne naprsline, neophodne za rast i jačanje.