Skinuto sa repertoara

Pripovedač ponovo luta „današnjim“ Parizom i kod prodavca antikvarnih knjiga pronalazi nedeljnik Sedmica u Parizu iz 1939. Bioskopski i pozorišni repertoar postaje okidač: pokreće priču onako kako su je u prethodnim delima otvarali stari oglasi, fotografije, telefonski imenici s brojevima od nekoliko cifara ili metalna kutija za biskvit s nekakvom beležnicom. Nevažeći raspored predstava u kabareu „dokazni je materijal, opipljiv trag da nisam sanjao.“ Kada je reč o do sada prevedenim delima dobitnika Nobelove nagrade za književnost, Uslovni otpust najbliži je Rodoslovu, izuzetnoj knjizi napisanoj u formi kataloga sumnjivih likova iz okruženja „piščevih“ roditelja („ne baš podzemlje, ni sasvim polusvet“), „u uzburkanim vremenima“ oko Drugog svetskog rata. Spiska plošnih i neodoljivih likova – glumaca, emigranata, špijuna, foliranata, diplomata i zavodnika. U Uslovnom otpustu, Patoš i brat otkrivaju ruševni dvorac, rekviriran od strane američke armije, vlasništvo markiza od Kosada, heroja avijacije, kasnije kralja pića armanjak. U isto vreme, primećuju da se nešto sumnjivo događa u kući, među neznancima. Klasična modijanovska priča? Kritičari često zameraju autorima da stalno pišu istu knjigu. Zar nije stvar baš u tome: do kraja otkriti svoj svet... Svaki naslov Patrika Modijana nova je prostorija u kući, po kojoj se verni čitalac kreće slično kao kada tokom leta, žedan, i prenut iz sna, pođe do kuhinje da popije čašu hladne vode, ne paleći svetlo. A pisac? Pisac igra ćorave bake sa svakim rukopisom. Publicista Rasel Bejker kaže da je prve godine proveo tražeći svoj glas, a ostatak karijere u borbi da ga se reši.