Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.08.2019. 11:37
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Гладни, а дебели

Од председника Вучића смо сазнали да у Србији проблем нису гладни већ гојазни. Да ли је на тај начин несвесно подржао грађане који већ 12 недеља на протестима редовно шетају, мада њима није циљ да скину килограме, него власт

Нико неће да каже да ми у Србији имамо већи проблем са гојазним него са гладним људима! Нико, осим председника Србије Александра Вучића. Он је једини смогао натчовечанску снагу да саспе грађанима у лице оно што им се сигурно неће свидети. Тако смо, ето, сазнали, да проблем нису гладни већ гојазни.

Вероватно несвесно, председник је тако заправо први пут подржао грађане који већ 12 недеља протестују против његовог начина владавине у више од 60 градова Србије. Јер, има ли шта боље и здравије за скидање килограма од редовних шетњи? Е сад, други је проблем што многи не шетају да би скинули килограме, него власт.

Многе у врху СНС-а председникове речи поприлично су забринуле. Већ данима размишљају да ли су нешто погрешили, с обзиром на то да на Вучићевим митинзима подршке нема шетње, јер обично људе довезу аутобусима. Уз то им поделе и сендвиче, а нутриционисти тврде да се од њих највише гоји. И шта сад?

Тек након ове, до пуног изражаја долази и његова претходна изјава, због које је заправо и настао покрет „Један од пет милиона“. Са ове временске дистанце његова порука „само ви шетајте до миле воље, ниједан од захтева вам нећу испунити“ добија сасвим другачији смисао. То, изгледа, није била провокација, као што су многи из опозиције погрешно помислили, већ део плана који може да падне на памет само врхунском фитнес инструктору са овдашњих простора. Па, он најбоље зна карактер просечног грађанина Србије и да га на редовне вежбе може натерати само инат. Јер, много је оних који почну нешто да раде тек када им неко то забрани. У том смислу Србија би ускоро могла постати обећана земља, јер се овдашњим властима баш и не свиђа када неко мисли својом главом. Додуше, нико то још јавно није забранио, али како је кренуло...

Истине ради, није Вучић први који је указао на истину о гладнима у Србији. Као никад до сада предухитрила га је премијерка Ана Брнабић. Обично она понавља његове речи, а овога пута га је предухитрила. Први пут пре Вучића, премијерка је 12. фебруара славодобитно објавила да су у Србији „готово искорењени екстремни видови сиромаштва и да је смањена стопа ризика од сиромаштва“. Све би било феноменално да је то баш тако. Али, нажалост, није.

Републички завод за статистику - ух, неће ваљда Миладин Ковачевић опет реаговати - још 2006. први пут је објавио податак о стопи апсолутног сиромаштва и тада је у Србији било 8,8 одсто оних који нису могли да задовоље основне животне потребе. Према последњим званичним подацима, у 2017. је апсолутно сиромашних било 7,2 одсто. Дакле, за 11 година њихов удео смањен је са 8,8 на 7,2 одсто. И за премијерку је то доказ да смо скоро искоренили екстремне видове сиромаштва?! Ако за председницу Владе није постављена као страначка личност (мада је пре неколико месеци за Недељник изјавила да размишља да се учлани у СНС) већ као експерт, могло би се очекивати да уме сама да израчуна да ће тим темпом апсолутно сиромаштво у Србији бити искорењено за 40 година! И баш ме интересује реакција грађана ако премијерка ускоро изјави да је Србија „готово“ испунила све услове за улазак у ЕУ. Значи ли и то да ћемо од тог тренутка морати да чекамо још 40 година да се то стварно деси?

Премијерка тврди да је у међувремену смањена и стопа ризика од сиромаштва. То је апсолутно тачно, јер су 25. децембра 2018. званично објављени резултати последњих истраживања, по којима је у 2017. на граници сиромаштва било 25,7 одсто грађана. То не значи, како то објашњава званична статистика, да је сваки четврти становник нужно сиромашан, „већ је само већи ризик да они то постану“, с обзиром на то да је трочлана породица месечно имала на располагању до 28.080 динара, а самац не више од 15.600 динара. Само, премијерка је прећутала да је стопа ризика од сиромаштва за годину дана смањена са 25,9 на 25,7 одсто! Ако мислите да то смањење за 0,2 процентна поена и није неки велики успех, онда се грдно варате. Јер, 2014. је стопа ризика од сиромаштва била 25 одсто. Што ће рећи да је она данас већа него у тренутку када је на челу Владе Србије Ивицу Дачића заменио Александар Вучић. А можда нам је, баш да би се то некако забашурило, бачена „коска“ како је гојазност већи проблем од глади. Па, ако је већ тако, боље да глођемо „коску“ него свињске папке и пилеће ногице. Тим пре што смо папке и ногице, ваљда, већ обећали Кинезима.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, председник Србије

Нема много гладних, али три милијарде нас у свету има проблем са гојазношћу. Нико у Србији никад неће да каже да имамо проблем са гојазношћу, а не са гладнима.

Прочитајте све мисли
bg