Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.08.2019. 12:10
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
Узалудни труд Бернарда Шоа

Признајем, идеју да прошлог четвртка пишем о грешкама наших људи у изговору енглеског дала су ми она два тужно-смешна примера која смо видели на неким телевизијама, као и на интернету: говор Дубравке Филиповски у Савету Европе и снимак Ивице Дачића који покушава да говори енглески. Нисам ипак хтео да почнем од политичара, него сам навео многобројне грешке које сам забележио код водитеља џез емисија на радију, а онда, поводом изговора словне групе aw, поменуо сам и славног драмског писца, Џорџа Бернарда Шоа (Shaw), па треба и о њему нешто рећи.

Шо је целог живота био крајње незадовољан архаичном, хаотичном и неекономичном енглеском ортографијом. У предговору драме „Пигмалион“ (оне по којој ће бити направљен мјузикл „My Fair Lady“, a по њему филм) рекао је да Енглези не умеју да пишу сопствени језик „јер немају чиме да га пишу, осим једног старог страног алфабета у коме једино сугласници – и то не сви – имају било какву одређену фонетску вредност“.

Латиницу је назвао „страном“ зато што је, како јој и име каже, преузета из латинског (посредством норманског француског), док Англосаксонци, сматрао је Шо, треба да имају сопствено писмо. Такво писмо он је направио (можете га наћи на Гуглу под називом „Shaw script“ или „Shavian alphabet“) и у свом тестаменту, 1950. године, највећи део своје зараде из полувековне каријере наменио је увођењу тог писма у свакодневну употребу.

„Шоовица“ није уопште личила на латиницу, него пре на неко од азијских писама. Сваки знак означавао је одређени глас енглеског језика, по строгом фонетском принципу. Слова су смишљена тако да се могу писати једним потезом, у облику куке, косе црте, оштрог угла, полукруга, петље, цифре 2 и слично. Произведен је један број писаћих машина са „шоовицом“, на њој је штампан Шоов комад „Андрокле и лав“ и још неколико књига, касније је укључена у „Јуникод“ и... и ништа. Енглески се данас пише по целој Земљиној кугли, али и даље истом оном грозном ортографијом с којом ратују и сами Енглези и Американци. Изгледа да фонетско писање, ма како прецизно одражавало гласове, није довољно само по себи, него је важна и вишевековна традиција. То је знао и наш Вук, који није измишљао ново српско писмо, него је дотадашњу рускословенску ћирилицу поједноставио и побољшао.

Толико о Шоу, а што се тиче политичара... оставимо их за неки други пут.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, председник Србије

Нема много гладних, али три милијарде нас у свету има проблем са гојазношћу. Нико у Србији никад неће да каже да имамо проблем са гојазношћу, а не са гладнима.

Прочитајте све мисли
bg