U atomskom skloništu

Hajde, da vam priznam kako sam dane u februaru provodio u jednom atomskom skloništu na Novom Beogradu, gde sa Milošem Macanovićem privodimo kraju montažu mog filma Bezbožnik. A, što u atomskom skloništu?! Kako što?! Zar Putin ne preti da će „za pet minuta da uništi NATO“?! I da će, u tom munjevitom nuklearnom ratu, početi od Bukurešta i Varšave, pa sve do glavne komande u Pentagonu!!! I nije li onda za očekivati surov odgovor Trampa, recimo, gađanje Beograda ili Niša gde je, jelda, ruski humanitarni centar. Kako ne razumete?! Svetskom nuklearnom ratu prethodiće tzv. „regionalni nuklearni ratovi“, i, možda je, posle „Milosrdnog anđela“, baš Srbija određena da bude nova Hirošima... Nego, u atomskom skloništu, čitam u Politici da je Emir Kusturica gostovao na beogradskom Fakultetu političkih nauka i da je studentima rekao kako srpskom filmu nedostaju teme iz „svetosavske tradicije, Kosovskog boja, seobe Srba“ i da „ genocid nad srpskim narodom još nije osvešćen“. Tu se setim da sam, pre dvadeset godina, mladom Emiru koji se izjašnjavao kao bogumil, nudio moj roman Žitije Savino od Bogumila monaha kao scenario za „srpskog Rubljova“. I, Emir se, nakratko, bogzna kako, oduševio, a onda se pišmanio. A bio bi to divan film o „svetosavskoj tradiciji“. Mada, bajdvej, istorija Srba ne počinje od Nemanjića, već od Enoha i njegovog praunuka Noja. Valjda će se Srbi, nekad, toga setiti, makar šćućureni ispod one Tarabićeve šljive... Iz atomskog skloništa izađemo s vremena na vreme, da udahnemo malo vazduha, a i da, s oproštenjem, pišamo. Jer, u Titova vremena, atomska skloništa pravljena su bez klozeta, i, eto posla za mog Aleka uoči izbora. Nego, u nuklearnom Institutu Vinča, na Upravnom odboru, na jedvite jade, izglasan je Zlatko Rakočević za v. d. direktora. Protiv njega su bili ljudi Nenada Popovića, glasnogovornika o nedeljivosti Kosova. Ispada da Putin ne da „ni metar Kosova“, ali, zauzvrat, preko svog „portparola“ Nenada Popovića traži izgradnju atomske centrale u Srbiji! Jer, uoči svetskog nuklearnog rata, velika je jagma oko plutonijuma. Evo, i Tramp nudi saudijskom princu nuklearnu tehnologiju, „uz mogućnost da pravi nuklearno oružje“! I da se razumemo, gospodo! Nisam, takođe, za davanje „ni jednog metra“ Kosova, ali ne bih da Srbija, od „nedefinisane teritorije“ postane ruska gubernija koja bi prva stradala u „regionalnom nuklearnom ratu“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, nadovezuje se na moje geostrateške teorije: „Sve mi se više čini da Putin jedno kaže tvom Aleku, a drugo Nenadu Popoviću, pa onda ovaj goropadni ministar, na sednici srpske vlade, proziva Dačića za deljenje Kosova, a ovaj bi, najradije, da peva Putinu na uvo o mostovima na Miljacki ne bi li, tako, postao dvorska luda u Kremlju.“ Pošto u atomskom skloništu nemamo šporet, pasulj kuvam u Gročanskoj. Ali, avaj, na Đermu ne nađem pasuljicu, pa se vratim tetovcu. A od njega se, brale, mnogo prdi, te mi Bilja u pasulj dodaje i nanu da ne zagađujem bližu i dalju okolinu. Mada je u Švajcarskoj i Bavarskoj, po zakonu, dozvoljeno da se prdi i podriguje i na javnom mestu. Prema tome, ako ćemo u Evropu, molim, donesite zakon po kome sme da se prdi i na javnom mestu, samim tim, i na Festu! Tu se moja Crna utrpava: „Mnogo si se ti rasprdeo oko toga što Rusi hoće nuklearku u Srbiji! Bolje gledaj kako ćeš u tvom ’Bezbožniku’ da ubediš Gospoda da srpskom Noju dozvoli da ukrca košnice pčela na Barku!Jer, bez pčela nema nam života, to ti, bar, Gospod trebalo da zna!“