Kako je progledao Vulin

Ministar odbrane Aleksandar Vulin izjavio je nedavno da jedva čeka da „šonje koje su civilno služile konačno odu na vojnu vežbu“. Ili: izjavio je da ako na obuku rezervista može da ide on, već oslobođen služenja vojnog roka zbog velike dioptrije (i to tokom ratnih devedesetih), mogu i svi ostali. Jedna vest je satirična, druga nije, a činjenica da se dve izjave razlikuju manje-više samo u tonu dovoljno je velik problem da u zapećak odbaci manje vidljive, ali važnije probleme u Vojsci Srbije. (Prva vest je satirična i delo je ekipe iz NJuz neta.) NJima su se pozabavili u Vojnom sindikatu Srbije, gde je sprovedeno interno istraživanje čije rezultate nijedno širenje rezervnog sastava ne može da anulira. U odsustvu socijalnog dijaloga i favorizovanju poslušništva, više od 70 odsto ispitanih je nezadovoljno zbog lošeg karijernog vođenja i nemogućnosti da se napreduje. Nadređeni se prema potčinjenima često odnose „kao prema potrošnoj robi“, pa ti odnosi imaju „oblike torture i verbalnog sukoba“. Ako se neko i pobuni zbog ovakvog tretmana, u vojnom disciplinskom postupku mu se ne daje prilika da se odbrani. Na udaru je i integritet radnih odnosa, piše u saopštenju. Vojnici se različito ucenjuju i uslovljavaju, između ostalog i produženjem ugovora za rad koji im se neretko zaključuje i na periode od po šest meseci, zbog čega, recimo, ne mogu da dobiju kredite i kreditne kartice. Kada civilna lica zaposlena u vojsci odu na bolovanje, po nekoliko meseci ne primaju platu umanjenu za 35 odsto, jer se ona isplaćuje iz civilnog fonda za osiguranje, ne od poslodavca. Zbog obima poslova i manjka ljudstva, pripadnici vojske neretko rade poslove na dva i više formacijskih mesta, a za to ne primaju nikakvu nadoknadu. Oko 85 odsto zaposlenih je nezadovoljno jer u toku službe ne može da reši stambeno pitanje, što je dodatno otežala odluka Vlade da nakon deset godina ukine subvencionisanje stambenih kredita. Posledice takvog stanja su poražavajuće – čak 45 odsto pripadnika Vojske Srbije trenutno razmatra napuštanje posla u vojsci. Iz Ministarstva odbrane nismo dobili komentar. Dve se činjenice u vojsci ne menjaju, kaže za NIN vojni analitičar Aleksandar Radić – pobune su zbog prirode posla retke i u nju niko ne ulazi zbog mogućnosti velike zarade. To što se u 2019. upravo javno govori o nezaštićenosti radnog odnosa pokazuje da je situacija daleko od zadovoljavajuće. Nevolja je što nema naznaka da će se popraviti. „Arogancija Ministarstva i ubijena volja među zaposlenima su bez presedana. Slikovit primer bio je prvi protest VSS-a 2016. kada su okupljene pred zgradom Vlade nadgledali snajperisti. Vojska je, dakle, među svojim ljudima koji traže svoja prava videla opasnost. Aktivnosti ministra Vulina i VBA, poput odluke o oduzimanju telefona zaposlenima pred ulazak u vojne objekte odmah nakon što je Rodoljub Šabić završio mandat kao poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, stvara nekakav meki, balkanski staljinizam. Informacije se po potrebi proglašavaju poverljivima, jedina smo zemlja u Evropi bez dostupnog preciznog broja vojnika i u toj atmosferi se sve podređuje promociji ministra Vulina “, kaže Radić za NIN. U tom ključu treba tumačiti i način na koji se poslednjih dana u javnosti govori o „plavim kovertama“. Obnova rezervnog sastava nije upitna – simboli profesionalnih vojnika postali su pušteni stomaci i sede vlasi i nije tajna da se svuda u svetu obnavlja rezervni sastav koji čine muškarci do 60 godina. Međutim, Radić ukazuje da je odluka o pozivanju muškaraca između 30 i 35 godina starosti koji nisu služili vojni rok na vojnu obuku od dva puta po 15 dana morala da se predstavi i obrazloži drugačije. Za početak, da se kaže da je to period dovoljan za elementarno vojno osposobljavanje, ali nedovoljan da se povrati poverenje građana u samu vojsku. „Svakako ne prvo po medijima, a potom arogantnim, jednostranim saopštenjem Ministarstva. Na kraju će obuku proći i Vulin, iako ima 47 godina, što opet pokazuje da se potrebe vojske podređuju potrebama lične promocije“, zaključuje on.