Nepresušni rezervati bahatosti

Protiveći se izgradnji mini-hidroelektrana u zaštićenim zonama građani su protestovali ispred kancelarije predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najpozvaniji srpski stručnjaci javno su upozorili da je to ekološka katastrofa, stiglo je i upozorenje iz Evropske unije, a čak je i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavio zakon kojim će biti zabranjena gradnja u rezervatima prirode. Međutim, odgovor na sve to je nedavno stigao, pogađajući srce građanskog otpora izgradnji mini- -hidroelektrana. Investitor je došao u Topli Do, autetnično sačuvano selo u netaknutoj prirodi pri vrhu Stare planine, koja je cela u zaštićenoj zoni i gde je rođen otpor. Saopštio je da je dobio dozvole za izgradnju dve MHE na Toplodolskoj reci - potoku koji se zove Rakitska reka. Meštanima se kao investitor predstavio Dragan Josić, suvlasnik i direktor firme Gornjak, osnovane 2013, koja je dobila dozvolu za izgradnju MHE. Osim njega, 50 odsto vlasništva ima i izvesna Stevana Milinčić. Josić je i predsednik Nacionalnog udruženja MHE, koje se jedino u Srbiji javno zalaže za njihovu izgradnju, a njegovo ime se do sada pojavljivalo na projektima izgradnje mini-hidroelektrana kao inženjera projektanta. O dolasku investitora u selo 26. februara NIN je odmah obavestio istoričar dr Srđan Cvetković, koji je poreklom odatle. „Sve ovo se dešava u zaštićenom parku prirode uz prećutnu podršku države. A zakon kojim bi se onemogućila gradnja u ovim zonama se stalno odlaže. Neverovatna je smelost investitora koji uprokos ogromnom nezadovoljstvu građana iskazanom na demonstracijama u Pirotu i Beogradu i najavama ministarstva da će zabraniti gradnju u parkovima prirode i dalje ne odustaju. Kao da se ne kockaju svojim novcem?“, kaže dr Cvetković. Razgovarali smo i sa Božidarom Cvetkovićem, predsednikom Mesne zajednice Topli Do, dok je vodio ovce na pojilo pored reke koja treba da bude zagrađena. On opisuje razgovor sa investitorom koji je meštane obavestio da će početkom maja početi izgradnja. „Rekao mi je da mu je predsednik opštine Pirot Vladan Vasić nešto obećao. Sramota je ovo što rade. Rekao sam mu da niko to ovde neće da prihvati i da su sva sela protiv. Udružilo se 13 staroplaninskih sela i ne damo im reke. Pridružiće nam se i još neka sela. Planiraju da grade hidrocentralu pored crkve i škole. Hoće da nam stave izvor u cevi duge 3,8 kilometara. Nećemo imati vodu ni za sebe ni za stoku. Uništiće nam i put do sela. Pokrenuli smo peticiju protiv“, izričit je predsednik mesne zajednice. Meštani su povezani sa već javnosti poznatom grupom Odbranimo reke Stare planine. Predstavnik ove grupe Aleksandar Jovanović Ćuta najavljuje protest u selu 14. aprila, a pre toga i u vreme zasedanja Skupštine Pirota. „Kada bude zakazana Skupština od gradonačelnika Vasića tražićemo da javnosti stavi na uvid sve što je potpisano u vezi izgradnji MHE, a od odbornika da razmatra te odluke“, navodi Jovanović. Pojavila su se dva dokumenta o izgradnji MHE Topli Do, koje je grupa Odbranimo reke Stare planine objavila preko društvenih mreža. Prvi dokument je rešenje o građevinskoj dozvoli od 23. avgusta 2017. koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ministarstvo vodi Zorana Mihajlović koju svi protivnici izgradnji MHE u zaštićenim zonama prozivaju kao odgovornu za izdate dozvole. Drugi dokument je ugovor o polaganju podzemnog kabla i cevovoda na pet parcela između opštine Pirot i preduzeća Gornjak zaključen 28. februara 2017. Parcele su u vlasništvu opštine Pirot i prema tvrdnjama meštana i pripadnika Odbranimo reke na njima se nalazi jedini put koji vodi u Topli Do. U ugovoru se pozivaju na „korist povlašćenog dobra“, a Jovanović kaže da je zakonom propisano da infrastruktura može da se da u zakup samo ako se gradi nešto što je opšte dobro za sve građane, a ne samo u korist pojedinca - investitora za MHE. Odbranimo reke upozoravaju da „opština Pirot dobija 3.000 evra za period od pet godina u kojima će biti uništena Rakitska reka i šest kilometara puta, a neće biti otvoreno nijedno radno mesto“. Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić objašnjava da je Toplodolska reka proglašena za posebno stanište potočnih pastrmki i da u njoj živi i strogo zaštićena vrsta potočnog raka. „Po zakonu ne sme ništa da se radi što bi ugrozilo zaštićene vrste. Ovim se degradira ceo eko-sistem reke i remeti život lokalne zajednice koja nije konsultovana. Došlo bi i do poremećaja režima podzemnih voda, jer bi prestalo prehranjivanje izdana koji dobijaju deo vode iz Toplodolske reke. Treba ponovo analizirati sve dozvole, uvažiti zahteve lokalnog stanovništva, i obustaviti taj projekat s obzirom na to da se radi o zaštićenom područiju“, kaže dekan Ristić. On je potpisnik javnog pisma sa dekanima Biološkog, Geografskog, Rudarsko-geološkog fakulteta i direktorom Instituta za biološka istraživanja, kojim se upozorava i da je izgradnja MHE u zaštićenim područjima u suprotnosti sa brojnim zakonima, koji su taksativno navedni. Evropski parlament je za razliku od srpskog, početkom decembra 2018, usvojio rezoluciju kojom se pominje Stara planina i izražava posebna zabrinutost što se MHE grade u zaštićenim područjima. Investitor Dragan Josić kaže da ne vidi nijedan razloga da odustane od izgradnje mini-hidrioelektrane. „Došao sam da objasnim meštanima da ih lažu oni koji im pune glavu preko društvenih mreža da ćemo da uništimo reku i put. Pratili su nas i nisu nam dozvolili da pričamo. Napunili su glavu predsedniku mesne zajednice. Upućuju mi pretnje preko Fejsbuka. Izrazio sam želju da uložim pare u ovu državu, i to je izgleda jedina moja greška. Sa opštinom smo rešili sva imovinska pitanja. Kupio sam parcele i od nekih meštana. Imao sam obavezu da objavim poziv za javnu raspravu. Objavio sam ga u Danasu i niko se nije javio. Pre pet godina sam došao u selo i najavio šta ćemo da gradimo, i tada se niko nije bunio. Sada kada sam uložio značajan novac nije u redu da mi opstruišu radove.“ Josić nam je pokazao rešenje od 27. oktobra 2015. Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (ministarka Snežana Bogosavljević Bošković) u kome se navodi da za MHE Topli Do nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Na pitanje šta će činiti ako bude usvojen zakon o zabrani izgradnje MHE u zaštićenim zonama, Josić odgovara da su to pokušali da reše sa ministrom Trivanom. „Ministar je najavio mogućnost zamene lokacije za MHE u zaštićenim zonama. Nacionalno udruženje MHE je poslalo decembra 2018. dopis ministru da smo između ostalog raspoloženi za zamenu svih lokacija na Staroj planini. Nismo dobili odgovor. Investitori nisu krivi za ovakvo stanje, a oni su na stubu srama“, kaže Josić. U Topli Do je investirao i Miroslav Rančić Munja obnavljajući stare seoske kuće, a on se protivi izgradnji MHE. „Pobuna protiv MHE je počela iz Temske i Toplog Dola. Kupio sam četiri kuće zbog seoskog turizma. Ako reku stave u cevi uništiće nam prirodu. To se isplati samo investitoru. Političari i njihovi tajkuni to neće da shvate“, kaže Rančić. Najda Jandrić, koja isto izdaje apartmane u Toplom Dolu, smatra „da su krive sve državne institucije koje su dale odobrenja za izgradnju MHE na Staroj planini, a ne investitori koji mogu da budu razumni i odustanu, a da ih država obešteti“. Istoričar Cvetković podseća da je planom Vlade iz 2006. Topli Do označen kao mesto sa najvećim turističkim potencijalom na Staroj planini sa dve reke, desetak vodopada, Crvenim kanjonom, a u blizini skijaškog centra na Babinom zubu i Midžoru. „Tada je počela obnova starih kuća, sagrađen je asfaltni put, nikle su i stočarske farme. Sada hoće umesto toga da siromašnim seljacima i svim građanima uzmu najveći kapital i razvojnu šansu, netaknutu prirodu i čistu vodu zarad manje od procenta subvencionisane energije.“ Kum jednog od najvećih privatnih investitora izgradnje MHE Nikole Petrovića, presednik Vučić, često na rečima pokazuje spremnost da sasluša građane, a i trenutno je u kampanji da bi „objasnio rezultate rada“. Međutim, o mini-hidroelektranama predsednik Srbije se ne izjašnjava, iako je to od njega zahtevalo više hiljada građana na Svetog Savu 2019.