Demografska katastrofa Srbije

Emigracija iz Srbije dobija dramatične razmere. Doskora se računalo da je godišnji negativan migracioni saldo 10.000-15.000, da bi se sada videlo iz podataka OECD-a da je godišnji odliv u te (razvijene) zemlje čak 50.000-60.000 stanovnika! Kada se tome doda 30.000-35.000 više umrlih nego rođenih, izvesna imigracija u Srbiju i emigracija u zemlje van OECD-a (manje razvijeni svet) dobija se smanjenje stanovništva Srbije reda veličine 70.000-100.000 godišnje. Katastrofa. Stanovništvo Srbije će biti prepolovljeno za nekoliko decenija ako se nastavi ovim tempom, sa krajnje nepovoljnim socijalno-ekonomskim posledicama - starenje, smanjenje produktivnog potencijala stanovništva... Populaciona politika ne može da pomogne, jer će budući razvoj događaja presudno zavisiti od daljih migracionih tokova. Razvijeni deo Evrope i dalje će svoje ozbiljne demografske teškoće (malo rađanje) rešavati imigracijom, prvenstveno iz istočne i jugoistočne Evrope, a kada zatreba i ostalih delova sveta. Milioni ljudi, od Poljske i baltičkih zemalja do balkanskih zemalja, otišli su na Zapad, produbljujući već postojeću demografsku krizu u svojim zemljama. U našem regionu posebno su stradale Rumunija, Bugarska i Hrvatska, čak teže nego Srbija. Za Srbiju se ne vidi rešenje problema, ali su moguće različito nepovoljne opcije. Ukoliko je prime u Evropsku uniju, verovatna su dva efekta: prvo, da emigracija u razvijene zemlje u prvi mah bude znatno povećana zbog novostečene slobode naseljavanja u zemljama EU bez administrativnih prepreka; doduše, moguće je odlaganje slobode naseljavanja za sedam godina, što ipak brzo prođe; drugo, da Srbija dobro napreduje u ekonomskom i političkom smislu usled članstva u EU i da se smanji želja njenih građana da emigriraju kada vide dobre perspektive i u Srbiji, kao što Česi ne emigriraju u većem broju. Ovaj drugi faktor može delovati vrlo sporo, odnosno Srbiji će možda biti potrebno vreme da postane razumno uređena i napredna zemlja koja je, posle svega, atraktivna svojim građanima. Svakako, nepovoljno je što prvi efekat deluje odmah i snažno, a drugi sporo i na dugi rok, tako da bi ukupan rezultat članstva u EU na emigraciju iz Srbije bio znatno opadanje stanovništva i kasnija eventualna stabilizacija, ali na dodatno smanjenom nivou. Učlanjenje Srbije u EU i njen napredak doneli bi još jedan potencijalno pozitivan efekat: privlačenje emigranata iz drugih, manje srećnih zemalja u pravcu Srbije. Doduše, ovaj efekat zadugo ne bi bio posebno jak, jer bi velika većina i dalje težila bogatim zapadnoevropskim zemljama, a ne balkanskoj provinciji. Ovo tim pre što mnoge zemlje u razvoju lepo napreduju i njihovo stanovništvo nije previše zainteresovano za migracije u pravcu Evrope. Ipak, postoje propale države čiji građani i dalje sanjaju o miru i blagostanju u Evropi, kao što su to u poslednje vreme Sirija, Libija, Avganistan... Za njih Srbija nije posebno zainteresovana zbog velikih kulturoloških razlika i sopstvene vrlo skromne asimilacione moći, a ni oni za Srbiju, dok se ne obogati. Na doseljavanja sa područja bivše Jugoslavije ne treba više računati. Klasično crnogorsko-hercegovačko vrelo, koje je vekovima popunjavalo Srbiju, presahlo je, u Hrvatskoj gotovo da nema više Srba, a Srbi iz Bosne preferiraju zapadnu Evropu. Čak se i broj Albanaca smanjuje, pa ih ne treba očekivati sa južne strane. Jedina zemlja na koju svi istočni Evropljani bacaju poglede je Ukrajina, sa blizu 50 miliona stanovnika i lošom političko-ekonomskom situacijom. Poljska je prva otvorila vrata ukrajinskim radnicima, zatim Češka itd. Ipak dramatično loša demografska situacija u Ukrajini (mali broj mlađih ljudi) veoma otežava masovnu emigraciju. Ukoliko Srbija ne uđe u EU u dogledno vreme (a neće), demografska situacija Srbije će se, verujem, dalje pogoršati. Beznadežnost kod građana će porasti (dokle li će Vučić vladati?), a ekonomski rast kaskati za svetom. Čak ni Sirijci neće hteti da ostanu. Srbija je u XVIII veku bila gotovo pusta. Moguće je da se to ponovi tri veka kasnije.