Zablude i istine

Transport opasne robe kroz tunel rizičniji je nego na otvorenom prostoru. Zabluda. Podzemlje je zapravo veoma sigurno mesto za transport opasne robe, jer je izolovano od najgušće naseljenih delova grada i okruženo zemljom kao preprekom za širenje posledica eksplozije ili požara. Sam tunel Vračar projektovan je u nekim delovima kao sklonište od nuklearnog napada, pa je jasno da bi po građane posledice nesrećnog događaja u takvom objektu, 30 metara ispod površine, bile znatno manje nego da se to desi na pruzi oko Kalemegdana, u neposrednoj blizini velikih stambenih naselja, sportskog centra, spomenika kulture najveće važnosti, vitalnih gradskih mostova itd. Prema statističkim podacima, izveštajima i prijavama građana iz proteklih 20 godina, najveći problem sa prevozom opasnih materija železnicom na području grada bilo je curenje opasnih gasova ili tečnosti na ventilima cisterni. I uvek se to dešavalo tokom letnjih meseci pri visokim temperaturama kada su vagoni iz različitih razloga bili zadržavani na kolosecima stanica Beograd Dunav ili Beograd Donji grad. Jasno je da su rizici za ovakve slučajeve curenja gasova ili tečnosti u tunelskim uslovima nižih i konstantnih temperatura - znatno manji. Tunel Vračar kao i drugi tuneli Beogradskog železničkog čvora (BŽČ) nisu projektovani za prevoz opasne robe, te je zato dosad išao prugom oko Kalemegdana. Netačno. Svi tuneli BŽČ projektovani su da kroz njih može da se obavlja i putnički i teretni saobraćaj, uključujući prevoz opasne robe, i da se na njima mogu koristiti sve vrste vuče, dakle i dizel. Opasna roba se dosad nije prevozila kroz tunel Vračar, jer je on otvoren devedesetih zbog uvođenja putničkih vozova (tzv. Beovoz) za Pančevo, što je bio prioritetan projekat tadašnjih vlasti. Za prevoz opasne robe kroz tunel trebalo je definisati uslove, doneti posebno uputstvo i sprovesti razne pripremne aktivnosti, za šta tada nije bilo dovoljno vremena, resursa, ni kompetentnosti, pri čemu je postojala pruga oko Kalemegdana. Postoje posebni propisi za projektovanje i transport opasne robe kroz tunele. Zabluda. Regulativa koja se odnosi na oblast bezbednosti železničkih tunela ne poznaje posebne uslove za saobraćaj vozova sa opasnom robom, osim onih koji se odnose na sama vozila i na operativno regulisanje saobraćaja. Sam tunel je ili bezbedan za saobraćaj svih vrsta vozova, ili uopšte nije bezbedan. Štaviše, bezbednosni uslovi za prevoz putnika kroz tunele su mnogo stroži nego za teretne vozove uključujući i one sa opasnom robom. Zabranom saobraćaja teretnih vozova sa opasnom robom kroz tunel Vračar smanjiće se ukupni rizik transporta iste opasne robe. Netačno. Rizik u saobraćaju uvek postoji, a onaj pri transportu opasne robe proporcionalan je dužini puta ili vremenu putovanja vozila, odnosno vozova. Nulti je rizik samo ako se opasna roba uopšte ne prevozi, što nije moguće jer je hemijska industrija važna grana privrede značajna i za kvalitet života. Stoga pravo pitanje glasi: ako ne prevozimo opasnu robu kroz tunel Vračar, kuda bi onda ona trebalo da ide? Pristup po kojem bi se potencijalna opasnost u centru Beograda rešila jednostavnim prebacivanjem rizika na drugo područje, ili preusmeravanjem tih prevoza na daleko rizičniji drumski saobraćaj koji bi podrazumevao približno još 300 kamiona prosečno dnevno sa opasnom robom kroz Beograd jesu alternative, ali da li su manje rizične? Upravo je obrnuto. Problem transporta opasne robe železnicom je posao nadležnog ministarstva i inspekcije. Zabluda. Sa pojavom konkurencije na evropskim železnicama problem upravljanja bezbednošću saobraćaja je isključivo lociran na upravljača infrastrukturom (IŽS a. d.) i na prevoznike (trenutno u Srbiji ih ima 7). Prema važećem Zakonu o bezbednosti železnice, oni moraju posedovati sertifikat o bezbednosti kojim dokazuju da imaju uspostavljen sistem upravljanja bezbednošću i rizicima u saobraćaju. To znači da postoje zaposleni i tačno određena hijerarhija odgovornosti i da se za svaku promenu kao što je preusmeravanje prevoza opasne robe kroz tunel Vračar vrši proračun rizika i preduzimaju mere za smanjenje rizika. Infrastruktura Železnice Srbije a. d. je to uradila.