Ja sam onaj ko sam

Tri dana će Sergej Polunjin biti apsolutni hit beogradskog kulturnog života igrajući u baletu Posvećenje na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Krajem prošle godine, junak internacionalne baletske scene koga porede sa Nurejevom i Barešnjikovom, napuniće 30 godina. A kada je imao 19 bio je najmlađi prvak u istoriji londonskog Kraljevskog baleta! Ovacijama je ispraćan na scenama minhenske Štraus opere, Boljšog teatra, pozorišta Stanislavski u Moskvi, londonske Rojal opere, milanske Skale, Marijinskog taetra u Sankt Peterburgu… Ko je ovaj buntovnik koga zovu baletski DŽems Din? Rođen u gradiću Herson na jugu Ukrajine, siromašnim roditeljima bio je jedina uzdanica da će im svojim uspehom omogućiti bolji život. Majka Galina, garderoberka u pozorištu, odlučila je da njen sin vežba gimnastiku. Verovala je da će kao najbolji u toj disciplini otići u svet, a to je značilo izbavljenje iz tegobnog života koji je delila sa suprugom Vladimirom, radnikom. Sergej je bio gimnastičar do osme godine, a onda je svoj talenat usmerio na igru, što mnogi znalci smatraju ogromnom prednošću u baletu. Majka je odlučila da od njega napravi zvezdu i zato je morao da vežba bez predaha. Polunjin je zatim upisao baletsku školu u Kijevu, njegov otac Vladimir je otišao u Portugaliju da radi, porodica se raspada a majka i Sergej se sele u Kijev. Od tada je ona uz njega i kada je tražio državljanstvo Srbije, zajedno sa njim 2016. dobila ga je i majka. „Želim da doprinesem Srbiji koliko god mogu, jer mislim da vaša zemlja zaslužuje najbolje“, objasnio je Polunjin koji je u Srbiji osnovao Fondaciju „Sergej Polunjin“ sa ciljem da promoviše balet i igru najširoj publici. Blistava karijera slavnog Ukrajinca ruskog porekla ima i svoju tamnu stranu o kojoj govori dokumentarni film Dancer (2017) posvećen životnom putu ovog baletskog umetnika koji je često dolazio u žižu javnosti zbog svoje složene i problematične prirode. Dve godine pošto su mu se roditelji razveli, 15-godišnji Sergej bio je slomljen, ljut i nesrećan, a majku je krivio da ga je prisilila na karijeru koju nikada nije izabrao. Govoreći u filmu, otac priznaje da je šokiran otkrićem da je njegov sin bio toliko nesrećan. Iako Sergej pokušava da objasni majci kako je bio prisiljen i nesrećan, ona tvrdi da je radila najbolje za njega i da on mora da preuzme odgovornost za sve žrtve koje je porodica zbog njega podnela. Spot za Hozijerovu numeru Take Me to Church (Vodi me u crkvu) koji je Polunjin uradio 2015. trebalo je da bude njegov zvanični oproštaj od baleta. Ali, rad na ovom poslu ga je promenio i odlučio je da ne sme da stane. Ako je beli prah koji je uneo na scenu prošlost koja se može i zaboraviti, desetine tetovaža na Sergejevom telu se ne mogu sakriti. Tim pre što ih on stalno dopunjuje. Balet Posvećenje u koreografiji Juke Oiši, inspirisan je koreografijom i izvođenjem Vaclava Nižinskog, na čuvenu kompoziciju Posvećenje proleća, Igora Stravinskog. Igraju još Aleksej LJubimov i Dejan Kolarov.