Predsednikova obećanja i Vesićeva fontana želja

Čudima u Srbiji nikad kraja. Kada je shvatio da obilazak 29 okruga nije dovoljan za razgovor sa svim građanima koji to žele, a ne šetaju petkom i subotom, predsednik Aleksandar Vučić odlučio je da im šansu pruži i na Instagramu. I dobio je što je i želeo – 4.000 pitanja, najviše u novijoj istoriji. Onima kojima nije stigao odmah da odgovori, obećao je da će „lično“ odgovoriti narednih dana. A ako pođemo od pretpostavke da će na svako pitanje u proseku odgovarati tri minuta (manje od toga bilo bi neozbiljno), biće mu potrebno 200 sati ili bar 10 dana. I to pod uslovom da radi 20 sati dnevno, čak i vikendom, plus da u međuvremenu ne radi ama baš ništa drugo. Kako li će u međuvremenu izgledati „Budućnost Srbije“ ne smem ni da pomislim. Na sreću on ne mora da se plaši da će mu neko isključiti struju, kao Milutin Jeličić Jutka građanima Brusa da ne bi mogli na TV Prva da gledaju ispovest Marije Lukić, koja je sada bivšeg predsednika opštine optužila za seksualno uznemiravanje. Mada ni to nije neka uteha ako se ima u vidu da Vučić misli da su napadi na Jutku bili napadi na njega. Istine radi, ima u Srbiji onih koji misle da ih Vučić uznemirava, ali ne baš kao Jutka svoje saradnice. I u Vrnjačkoj Banji predsednik je zapazio nešto što niko drugi nije. Ili to bar nije javno izgovorio. „Što je ovde standard viši, direktno proporcionalno je manji natalitet“, zaključio je Vučić i odmah dodao da nam je „potrebno više dece“. I, što bi rekao predsednik, šta ćemo sad? Da se bunimo što su naknade za porodilje onako sramotno niske? Pa, šta bi trebalo, da ih povećamo pa da imamo još manje dece? Zato je bolje da se niko ne buni ako nam vlast namerno obori standard da bi nas bilo više. Doduše van Srbije, jer ovde u tom slučaju neće ostati ni onih 700.000 članova SNS-a. I dok predsednik ništa ne zaboravlja, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić zaboravio je da u gradski budžet za ovu godinu ubaci i stavku od tričavih 30 miliona evra za nabavku 200 novih autobusa za Gradsko saobraćajno preduzeće, kome već više nedostaju vozači nego autobusi. Kladim se da pare za novogodišnju rasvetu nije zaboravio, pa bi ona ove godine mogla biti postavljena ranije nego do sada, možda i pre jeseni. Druga dobra stvar za Vesića je što bi mogao da uđe u Ginisovu knjigu rekorda, jer je pre isteka februara predložio rebalans gradskog budžeta. Niko pre njega to nije ranije uradio. Time se kandidovao za ministra finansija ako jednog dana Vučić odluči da Sinišu Malog unapredi u premijera. Ima Vesić još nekoliko aduta za tu funkciju. On je došao na genijalnu ideju da se milionima evra, koje će građani ubacivati u novu fontanu na Cvetnom trgu finansira izgradnja ostalih 54. „Ideja je da po uzoru na Fontanu di Trevi u Rimu - koja godišnje ima čak nekoliko miliona evra dobiti od novčića koje građani i turisti ubace u nju – i buduća fontana na Cvetnom trgu dobije ovakvu dodatnu funkciju“, otkrio je Vesić. Jedino je zaboravio da je fontana u Rimu stara više od dva i po veka i da je ovu turističku atrakciju ovekovečio i Federiko Felini u kultnom filmu La dolce vita. Uh, neće valjda Vesiću pasti na pamet da napravi rimejk tog filma, mada ne sumnjam da mu je „sladak život“. Biće još slađi kada stignu milioni iz fontane na Cvetnom trgu. Možda onda neće tražiti od poslodavaca da zaposlenima umesto novca daju markice za prevoz zato što GSP, iako ga grad godišnje dotira sa 100 miliona evra, gomila desetine miliona evra gubitaka. I još jedno čudo za kraj. Informer javlja da su se u Skoplju, na tajnom sastanku, Dragan Đilas, Zoran Zaev i američki diplomata Erik Berns dogovorili da se izazove haos u Srbiji i da će za finansiranje protesta srpskoj opoziciji preko Dajners klub internešnela biti isplaćeno 4,2 miliona evra. Siguran sam da na te pare neće biti plaćen porez! Jer nikada neće ni stići, bar ne preko Dajnersa, čiji su računi odavno blokirani. Novi vlasnici te firme, čim su shvatili da su prevareni, sami su u maju 2017. pokrenuli stečaj. Bože, kakvi su diletanti ovi iz opozicije. Hoće da izazovu haos u Srbiji, a ne znaju ni na koji račun da im se uplate pare. I da ne bi Informera, nikada to ne bismo saznali.