Privilegovani dželati

Odložena hapšenja za napad na novinara Milana Jovanovića, tretiranje dokaza, izostavljanje težih optužbi, sporazum o priznanju krivice, puštanje iz pritvora, izveštavanje prorežimskih medija i izjave zvaničnika, pokazuju da vlast ne vodi računa o žrtvi već o počiniocima ako su iz njenih redova. Podsetimo, novinar portala Žig info je poslednjih šest godina pisao o sumnjivim poslovima Dragoljuba Simonovića, sada osumnjičenog kao nalogodavac napada koji je, osim što je funkcioner SNS, i dalje predsednik Opštine Grocka, a prethodno je bio direktor Železnica Srbije. Jovanović je protiv Simonovića podnosio prijave za korupciju, a prijavio ga je i da mu je lično pretio. Obraćao se i nadležnim, a pisao je čak i sadašnjem predsedniku Aleksandru Vučiću više puta, još dok je bio premijer. Nije bilo reakcije, ni istraga, a zatim je prvo 9. oktobra 2018. brutalno pretučen Željko Matorčević, urednik portala Žig info. Napadači još nisu pronađeni. Dva meseca kasnije, u noći između 11. i 12. decembra 2018, zapaljena je kuća novinara Jovanovića, a on i njegova supruga su se spasli u poslednjem trenutku. Policija i tužilaštvo su napad okvalifikovali kao izazivanje opšte opasnosti, što je lakše krivično delo, dok su Jovanović i njegova advokatica Ana Matić Alimpijević insistirali da je u pitanju pokušaj ubistva. Kvalifikacija nije promenjena do danas, ni nakon svedočenja Milomira Jerotijevića, jednog od istaknutih eksperata za kriminalističku forenziku u delu zaštite od požara. „On je svedočio da pod uslovima pod kojima je požar izazvan, nije postojala ni teoretska mogućnost da se požar ne proširi na ostatak kuće. Prema tome, svim učesnicima u ovom krivičnom delu je moralo biti sasvim jasno da će se zapaliti i kuća, a da u njoj ljudi spavaju i da mogu da se uguše ili da izgore, što se pukom srećom nije dogodilo”, kaže advokatica Matić Alimpijević. Nije razjašnjeno ni da li su napadači pucali u zapaljenu kuću, kako navode neki svedoci i sam novinar, koji je inače 35 godina bio policajac. Vlast je u prvom trenutku tiho osudila napad. Predsednik Srbije i SNS-a samo preko Tvitera. Međutim, rasvetljavanje ovog zločina postalo je jedan od glavnih zahteva na građanskim protestima protiv vlasti, koji se danas održavaju u oko 110 gradova i mesta u Srbiji. Novinar Jovanović je govorio na velikom protestu u Beogradu 22. decembra, a samo dan kasnije uhapšeni su Igor Novaković, Aleksandar Marinković, Bojana Cvetković Šijacki. Novakovića je tada ministar policije Nebojša Stefanović označio kao nalogodavca. Osumnjičena Cvetković Šijacki je dva dana kasnije postigla neobičnu nagodbu sa Drugim osnovnim tužilaštvom u Beogradu. Naime, za mizernu kaznu kućnog zatvora od šest meseci i 50.000 dinara priznala je samo da je do kuće novinara u vreme napada dovela Marinkovića. U „priznanju“ je rekla da ne zna zašto i šta je on radio tamo, iako je Marinković identifikovan kao neposredni napadač. Novinar Jovanović tada ponovo javno kaže da sumnja da je nalogodavac napada Simonović. Nepoznati napadač 30. decembra provaljuju u stan u kome Jovanović živi privremeno sa suprugom. Vlast pokušava da ublaži situaciju. Predsednik Vučić tvrdi kako je u pitanju „samo pljačka“. Advokatica Matić Alimpijević kaže da Jovanović ni posle toga nije dobio zvanično obezbeđenje. „Puna četiri meseca nije dobijao, jer bi na taj način država priznala da je njegov život bio direktno ugrožen. Od poslednje provale u stan u kome sada žive, policijska patrola samo dežura u blizini zgrade, dakle čuva samo stan, a ne i Jovanovića.“ Nezadovoljstvo rezultatima istrage građani nastavljaju da pokazuju na protestima i ne odustaju od zahteva. Reaguju i međunarodne organizacije, kao na primer Reporteri bez granica koji se sastaju sa Vučićem. 22. januara. Predsednik Srbije i SNS-a zatim odlazi u Davos gde se sastaje i sa evropskim zvaničnicima. Odmah nakon toga, prvo 24. januara biva uhapšen policajac iz Grocke Vladimir Mihailović, a dan kasnije i predsednik opštine Simonović. Mihailović detaljno priča i okrivljuje Simonovića kao nalogodavca, a NIN je imao uvid u njegov iskaz. „Simonovićeva ćerka Jelena je kuma moje žene. NJih dve su u svakodnevnom kontaktu... Moja supruga je zaposlena u Opštini Grocka u kabinetu zamenika predsednika od 2012“, opisuje osumnjičeni policajac svoje poznanstvo sa Simonovićem. Zatim navodi kako mu je predsednik Opštine Grocka prišao na zabavi i tražio da se spali automobil Jovanoviću. „Meni je u jednom trenutku tokom proslave, kada smo ostali nasamo, prišao Simonović i pitao me da li mogu da mu pomognem, jer ima neki problem sa licem Jovanović Milanom. Nije spomenuo da se radi o novinaru, niti sam ja znao o kome se radi, to sam posle saznao nakon što se odigralo paljenje njegove kuće, što sam saznao od Igora Novakovića. Meni je Simonović rekao da pronađem neko lice u koje imam poverenja da opomene Jovanovića, te da je potrebno da mu se zapali automobil kao opomena. Meni je Simonović objašnjavao zašto mu je to potrebno, spominjao je nekakav sukob sa njim, ali mene to uopšte nije interesovalo tako da nisam zapamtio... Objasnio mi je ono što je meni bilo bitno da prenesem, a to je gde se nalazi kuća Jovanovića, da je u pitanju automobil marke mercedes sive boje, te da je automobil parkiran u garaži u ulici... Simonović je u mene imao poverenja. Ja sam mu rekao da ću pokušati da pronađem osobu koja bi to mogla da učini”, naveo je Mihailović. On je zatim ispričao kako je angažovao Igora Novakovića, koga je znao odranije, a čuo je da se navodno „bavi zelenašenjem“, te je pretpostavio da će za neposrednog počinioca naći nekog iz kriminalne sredine. „Rekao sam mu o čemu se radi, da je potrebno naći nekog ko će opomenuti Jovanovića, tako što će mu zapaliti auto. Rekao mi je da će me obavestiti da li je nekog našao i koliko novca to lice traži... Posle nekoliko dana rekao mi je da je našao čoveka, nije mi rekao njegovo ime, i da traži 1.000 evra. Meni je Simonović još na proslavi rekao da će za paljenje automobila dati 1.500 evra... Meni Novaković nije rekao kada će to lice izvršiti paljenje automobila. Saznao sam od Novakovića 12. ili 13. decembra. Poslao mi je poruku preko vibera. Telefon sam resetovao tako da nije ostala... Nisam imao sa njim neposrednu telefonsku komunikaciju... Našli smo se ispred njegove kuće... Pitao me kada ću mu dati novac, dao sam mu za 15 minuta u dvorištu moje kuće 1.000 evra“, pričao je Mihailović u istrazi. Rekao je da se kaje tvrdeći da nije želeo da uzme novac. „Nisam želeo da se `ugrađujem` u ovaj posao, nisam želeo nikakvu korist, za mene jedini motiv - bio sam svestan pozicije koju ima Simonović u društvu, bio sam svestan njegove društvene moći - pa sam računao sa tim da mi može pomoći u mom životu i životu moje porodice“, kazao je Mihailović. Objašnjavao je i zašto je učestvovao u zločinu. „Imao sam određenu dozu straha da pomognem Simonoviću, jer moja žena radi u Opštini, bojao sam se ako ne pristanem da pomognem Simonoviću da se to može odraziti na njen posao i da ćemo na taj način ostati bez jedne plate u kući. To je jedan od razloga što nisam odlazio kod njega kada sam saznao da je zapaljen automobil, da mi da novac, već sam dao svoj“, tvrdio je Mihailović. Ako ne ranije, a onda posle hapšenja Simonovića i Mihailovića moglo se očekivati da osumnjičeni budu okrivljeni kao organizovana kriminalna grupa za koju je nadležno Specijalno tužilaštvo. Advokatica Matić Alimpijević podseća da je organizovana kriminalna grupa Krivičnim zakonikom definisana kao grupa od tri ili više osoba, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili više, a radi neposrednog sticanja finansijske ili druge koristi. „Postoji već grupa od pet lica. Tretiranje ove grupe kao organizovane kriminalne grupe bi praktično pokazalo da je njihovo krivično delo mnogo teže od onog koje im se stavlja na teret“, navodi advokatica. Međutim, početna kvalifikacija da je u pitanju izazivanje opšte opasnosti nije menjana, a svi okrivljeni su pušteni iz pritvora. Poslednji je pušten Simonović. NJegovom puštanju je prethodila objava u nekim prorežimskim medijima da je veštačenjem utvrđeno da niko nije pucao na Jovanovićevu kuću kada je zapaljena, te da je od vatre eksplodirala pronađena čaura metka od službenog pištolja žrtve. Međutim stvarnost je drugačija, jer veštačenje balističara Miloša Kopečni od 13. decembra 2018. ne otkriva kako je došlo do pucanja čaure. „Mikroskopskim pregledom na dostavljenoj čauri su uočljivi tragovi izvlakača i izbacača vatrenog oružja. Ovo ukazuje da se sporna čaura nalazila u cevi nekog vatrenog oružja. Kako kod sporne čaure nedostaje inicijalna kapisla ne može se sa sigurnošću utvrditi da li je ista opaljena iz nekog vatrenog oružja, ili je do aktiviranja metka došlo kao posledica dejstva visoke temperature i plamena. S druge strane, činjenica da je kod sporne čaure došlo do kidanja čaure i ispadanja inicijalne kapisle, odgovaralo bi slučaju aktiviranja metka usled dejstva plamena“, navodi se u veštačenju. Inače, Jovanović je pištolj za koji je imao dozvolu prodao pre više od 20 godina, tako da ne stoji ni medijska tvrdnja da je to municija od njegovog oružja. Simonović se od 7. marta nalazi na slobodi, odlukom sudije za prethodni postupak, uz obrazloženje da su saslušani svi predviđeni svedoci pa okrivljeni ne može da utiče na njih, te da ne postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni ponoviti krivično delo. „Postavlja se pitanje na osnovu čega je sud izveo takav zaključak, naročito kada se ima u vidu da se nekoliko nedelja posle paljenja kuće Jovanovića, odigrao novi napad na njega, i to provala u stan u kome sada živi, a izvršioci tog napada još nisu procesuirani, niti su motivi napada poznati“, ukazuje advokatica Matić Alimpijević i dodaje da je osumnjičenom na teret stavljen pokušaj ubistva onda bi bilo još jasnije da postoji osnov za produženje pritvora. Veće Drugog osnovnog suda je odbilo žalbu tužilaštva na ukidanje pritvora Simonovića kao „neosnovanu“. Simonović je i dalje na svim funkcijama, prvo državnoj kao predsednik Opštine Grocka, a istovremeno je i predsednik gročanskog Opštinskog odbora SNS-a, pa član Beogradskog odbora i član Glavnog odbora. „Sud danas ne donosi presude u ime naroda, kako piše u zakonu, već u ime SNS-a. Sudija mi ničim ne garantuje da Simonović neće opet da organizuje grupu da me napadne. Ne osećam se bezbedno i država neće da me zaštiti“, kaže za NIN novinar Jovanović. Vlast je, osim što je više računa vodila o osumnjičenima za napad na novinara, pokazala i odsustvo bilo kakve odgovornosti, jer je godinama ignorisala Jovanovićeva upozorenja na moguće malverzacije Simonovića. Da nisu ignorisali brojne prijave i pisma, počevši od sadašnjeg predsednika Vučića, verovatno Jovanović ne bi bio ni napadnut, jer bi istraga o korupciji sprečila napadače. Zastrašujuće je da nema naznaka da se danas vode ozbiljne istrage o mogućim malverzacijama Simonovića, na primer o potrošenih 29,4 miliona evra za neuspelu gasifikaciju Grocke (čime će se NIN posebno baviti). Legitimno pitanje je i da li se režim ovako ophodi prema sumnjama za korupciju, jer malverzacije sa tako velikim sumama novca sežu dalje od Grocke.