Nema kazne za tetke iz Kanade

Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je na javnoj raspravi do 29. marta, Ministarstvo pravde bi, zbog nedostataka koje je nemoguće otkloniti, trebalo da povuče, pri čemu uočeni propusti navode na zaključak da nije dovoljno samo započeti rad na potpuno novom zakonu, već posao treba početi iznova donošenjem odluke šta je stvarni cilj kome se teži. Iako iz javnih nastupa predstavnika Ministarstva pravde, ali i predsednika Srbije može delovati da se radi o značajnoj novini u našem pravnom sistemu, to jednostavno nije tačno. Još davne 2002. članom 59 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) predviđeno je da se osnovica poreza na dohodak građana može procenom utvrditi i kao razlika između vrednosti neto imovine na kraju i na početku kalendarske godine, uvećane za procenjene izdatke za privatne potrebe, s jedne i prijavljenog dohotka s druge strane. Ovakva unakrsna procena poreske osnovice počiva na primeni zdrave logike. Naime, ako neko 1. januara 2018. nema bilo kakve imovine, osim nešto skromne odeće, a na kraju godine ima petosoban stan u centru Beograda, taj stan – porast njegove imovine – mogao je da potekne iz nasleđa, poklona ili dohotka. Četvrte mogućnosti jednostavno nema. Unakrsna procena omogućava da uporedimo vrednost porasta obveznikove imovine u posmatranom periodu sa prijavljenim izvorima iz koje je ona mogla da potekne. I ako obveznik nije nasledio stan, niti mu ga je neko poklonio, a njegov prijavljeni dohodak nije bio dovoljan, onda je jedini preostali zaključak da je stan kupio novcem koji nije prijavio – dohotkom na koji porez nije plaćen. U tom slučaju, po važećem Zakonu, neprijavljeni dohodak se oporezuje najvišom poreskom stopom koja je predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana. Naši poreski organi, međutim, u proteklih 16 godina nisu bili sposobni, ili nisu bili voljni da delotvorno primene ovo zakonsko oružje, iako je bilo više, medijski veoma propraćenih, pokušaja da se unakrsno proceni poreska osnovica obveznika koji imaju značajnu imovinu. Unakrsna procena deluje veoma jednostavno i primamljivo, ali kao i uvek đavo se krije u detaljima. Obveznikova imovina uključuje i ono o čemu nema javno dostupnih podataka (na primer gotovina koja se drži u kući, nakit, slike). Potrebno je rešiti na koji način uračunati porast vrednosti već postojeće imovine, pošto taj rast ne može sam po sebi biti podvrgnut oporezivanju (ako na primer tokom godine poraste vrednost nekretnina ili hartija od vrednosti koje obveznik poseduje od ranije), kako odrediti vrednost njegove lične potrošnje. Naravno, tu su i brojne mogućnosti za izigravanje propisa, navođenjem na primer sada već mitske „tetke iz Kanade“ kao darodavca (mada bi se, prema srpskim propisima, na tetkin poklon morao platiti porez čak i ako je ona iz Kanade), koje je potrebno sprečiti posebnim pravilima ili možda pre adekvatnim postupanjem poreskih organa. Drugi problem je što se svaka vlast uvek može osloniti na kratko pamćenje javnosti i bez previše posledica odustati od unakrsne procene, onda kada se suoči sa svim zahtevima koje njena ispravna primena podrazumeva. Nacrt novog zakona, kojim bi trebalo da se zameni prethodno opisano rešenje iz ZPPPA, ne može dobiti prelaznu ocenu. Naime, on je usmeren na nezakonito stečenu imovinu koja se definiše kao razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda u određenom vremenskom periodu za koju fizičko lice ne može da dokaže poreklo, odnosno ne može da dokaže da je stečena na zakonit način. Autor Nacrta očigledno meša pojmove, odnosno ne razume svrhu oporezivanja. Na prvom mestu nije na poreskom zakonu (pod uslovom da se ovo može uopšte i smatrati poreskim zakonom, što je zasebno i veoma važno pitanje), niti je na Poreskoj upravi da utvrđuje zakonitost sticanja prihoda. Nezakonito stečena imovina se ne oporezuje već se oduzima, pošto se u odgovarajućem sudskom postupku ta nezakonitost i dokaže (član 538 Zakona o krivičnom postupku jasno predviđa da se imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela utvrđuje u krivičnom - isključivo sudskom - postupku po službenoj dužnosti). S druge strane, obveznik može zakonito steći imovinu, a da novac za kupovinu imovine potiče iz dohotka koji nije prijavljen, a koji je opet zakonito ostvaren. Primer za to je tajkun koji ostvaruje dividendu od svoje kompanije osnovane na egzotičnom karipskom ostrvu. Takva dividenda je sasvim zakonito ostvaren prihod, ali je pitanje da li je on prijavljen i oporezovan u skladu sa srpskim propisima. Da bi razumeli značaj terminologije dovoljno je da se opet oslonimo na jednostavan primer. Ako mi neko pokloni vrednu imovinu, a ja to ne prijavim da bi izbegao plaćanje poreza, poreski organ može da mi utvrdi poresku obavezu, da podnese i krivičnu prijavu za poresku utaju i da ja čak budem i osuđen za krivično delo, ali to ništa ne utiče na moje pravo svojine nad imovinom koju sam stekao poklonom, jer sam je stekao na zakonit način. Da se ne radi o profesorskoj pedanteriji, već da je zakonska terminologija veoma važna može da nam posluži sledeći primer. Uzmimo primer srpskog tajkuna koji je kupio novu jahtu po osnovu dividende koju je ostvario od svoje kompanije osnovane na karipskim ostrvima, a koju nije prijavio, niti je na nju platio porez u Srbiji. Poreska uprava uvidi da je, na primer, u 2018. njegova imovina porasla za vrednost kupljene jahte, a da se taj porast ne može opravdati prijavljenim i oporezovanim dohotkom. Prema članu 15 Nacrta, Poreska uprava u postupku kontrole utvrđuje nezakonito stečenu imovinu fizičkog lica i njenu vrednost, a fizičko lice ima pravo da učestvuje u postupku kontrole i da podnosi dokaze kojima dokazuje zakonitost sticanja imovine. Naš tajkun naknadno dostavi odluku svoje kompanije o raspodeli dividendi, potvrdu o uplati novca na njegov račun u Švajcarskoj, kao i prenos tog novca na račun prodavca jahte po osnovu zaključenog kupoprodajnog ugovora i ispostavljenog računa. Po okončanju postupka kontrole, Poreska uprava donosi rešenje o utvrđivanju posebnog poreza ako utvrdi postojanje nezakonito stečene imovine, a naš tajkun je upravo dokazao da je jahtu stekao na potpuno zakonit način. Pored navedenog, on uporedo sa podnošenjem dokaza podnosi i poresku prijavu i plaća porez na ostvarenu dividendu čime izbegava da bude izložen odgovornosti za krivično delo poreske utaje. Drugim rečima, niti će platiti poseban porez, za koji je Nacrtom predviđena stopa od 75 odsto, već samo onaj po uobičajenoj stopi od 15 odsto, niti će biti izložen krivičnoj odgovornosti, tako da se uistinu postavlja pitanje koja je to nova pretnja, u poređenju sa postojećom normom iz člana 59 ZPPPA, koja je usmerena prema onima koji izbegavaju plaćanje poreza. Jedino gde ovako visoko postavljena stopa posebnog poreza ima smisla je u slučajevima gde je imovina stečena vršenjem krivičnih dela (dakle gde je ili sam dohodak koji je bio njen izvor ostvaren nezakonito ili gde je ona pribavljena protivno zakonu, na primer krađom ili korupcijom), jer se njome postiže da od zločinca bude oduzeto tri četvrtine onoga što je uštedeo činjenjem nedela. Oni, naime, neće želeti da objasne način na koji su stekli imovinu ili odakle potiču sredstva kojima su je kupili, pošto bi to vodilo krivičnoj odgovornosti (priznanjem da su izvršili krivično delo). Međutim, ništa novo u ovom Nacrtu nije predviđeno da spreči i ovakve osobe da se pozivaju na poklone ili pozajmice od kanadskih ili inih tetaka kako bi opravdali poreklo svoje imovine, dok su otvorena brojna pitanja ustavnosti i zakonitosti koja veoma lako mogu da umanje ubojitost norme, pa čak i da joj dođu glave. Takođe, Nacrt ne pruža mogućnosti da se oporezuju lica koja su neprijavljeni dohodak potrošila na lična zadovoljstva, već samo ona koja su bila štedljiva pa su po tom osnovu sticala novu imovinu. Oni koji neprijavljeni novac potroše na skupe provode neće doći pod udar odredaba Nacrta. Važeći ZPPPA takvu mogućnost pruža, ali je do sada nijedna, pa ni ova postojeća, srpska vlada nije iskoristila. Naime, član 61 tog Zakona predviđa da porez na dohodak građana ne može biti manji od iznosa izračunatog na osnovu formule po kojoj se određeni indeksi primenjuju na faktore koji predstavljaju indicije luksuznog životnog stila poreskog obveznika. Međutim, da bi ovo pravilo bilo primenjeno, Vlada bi morala da donese uredbu kojom bi se ono bliže uredilo, što se do sada nije desilo. Zaključak koji se nameće iz ugla materijalnih normi jeste da se predlaže donošenje novog zakona koji u odnosu na postojeće norme ne donosi ništa novo, osim više poreske stope, koja bi u praksi pogodila samo one koji su imovinu sticali vršenjem krivičnih dela, ali ne i one koji zakonito stečenu imovinu nisu prijavljivali i na nju plaćali porez, odnosno one koji su novac iz neprijavljenih izvora ili onaj stečen krivičnim delima uludo trošili na prolazna zadovoljstva.