Niži porezi za više investicija

Postoje četiri činjenice koje su važne za razumevanje šta se dešava sa investicijama. Dve su poznate, a dve su nove. Prva poznata činjenica jeste da rast BDP-a zavisi od investicija (na grafikonu broj 1. doprinos investicija rastu BDP-a u periodu od prvog kvartala 2010. do drugog kvartala 2018. prikazan je plavim stubićima, a nivo investicija je prikazan crvenom linijom). U poslednje četiri godine imamo pozitivan doprinos investicija rastu BDP-a sa promenljivim rezultatima. Pre toga, smenjivali su se negativni i pozitivni ciklusi, kao posledica Velike recesije. Druga poznata činjenica jeste da nivo investicija raste u poslednje vreme. Taj nivo je u 2018. dostigao visinu koja je postojala na početku 2012. Na osnovu ove dve činjenice formirao se opšte prihvaćen stav da nam trebaju visoke stope rasta BDP-a – najmanje pet odsto godišnje – koje ćemo postići tako što ćemo imati stalan rast investicija. Ako se pažljivo pročitaju te poruke, vidi se da se pretpostavlja da će rast investicija biti zasnovan na stranim direktnim investicijama. Međutim, ovde stupaju na scenu dve činjenice koje ranije nisu bile poznate. Prva od njih potvrđuje rast stranih direktnih investicija (SDI), ali takođe ukazuje na pad domaćih privatnih investicija (udeo privatnih domaćih investicija u ukupnim investicijama prikazan je na grafikonu broj 2. plavom linijom, udeo SDI crvenom linijom, dok se zelena linija odnosi na udeo javnih investicija u ukupnim investicijama). Javne investicije polako rastu u poslednje vreme, dok je rast SDI neprekidan od početka 2012. Niko ne osporava potrebu rasta i javnih i stranih investicija, ali brine neprekidni pad domaćih privatnih investicija. One mahom idu u srednja i mala preduzeća, bez kojih nema održivog rasta nijedne privrede. Zato smo i zabrinuti za budući rast srpske privrede, ako se ovde stvari ne poprave u budućnosti. Ozbiljni domaći investitori smatraju da ne postoji za njih povoljan investicioni ambijent i da su diskriminisani politikom subvencionisanja investicija. Možda neko može da osporava ovu tvrdnju, ali statistički podaci su tvrdoglavi. Između stranih i javnih investicija postoji visoka pozitivna korelacija, dok između domaćih privatnih investicija, na jednoj strani, i javnih i stranih, na drugoj strani, postoji značajna negativna korelacija. Možda je to samo puka statistička korelacija, a možda je to logična posledica državne ekonomske politike. Naša saznanja pokazuju da nema dovoljno domaće akumulacije, a pristup privrede kreditima u bankarskom sektoru je već dosta dugo ograničen. Rastu, takođe, poreske obaveze. Zbog ovih okolnosti ne bi trebalo da nas iznenadi opadanje investicione aktivnosti domaće privrede. Šta da se radi? Mi smatramo da je fiskalna stabilizacija dobra stvar i da treba da se održi. Međutim, ako ona nastavi da održava fiskalne viškove, koji se potom transferišu na plate i penzije, onda ona postaje jedna od kočnica budućeg rasta. Zato mi predlažemo da se stopa poreza na profit smanji sa 15 na pet odsto. Da li bi ovo smanjenje bilo previše radikalno? Ne, ne bi bilo. Sada postoji 32 milijarde dinara suficita u javnim finansijama. To odgovara iznosu od pet odsto poreza na profit. Dakle, sa smanjenjem poreza na profit sa 15 odsto na 10 odsto imali bismo uravnoteženi budžet. Dodatno smanjenje poreza na profit sa 10 na pet odsto, inicijalno bi stvorilo fiskalni deficit od 0,6 odsto BDP-a. Međutim, zbog manjih poreza, privreda bi mogla da investira dodatnih jedan odsto BDP-a. Sa tom investicionom injekcijom, porasla bi naplata drugih poreza, pa bi se brzo eliminisao fiskalni deficit. Neki drugi investitori bi, takođe, bili motivisani da investiraju. Stvorila bi se povoljna investiciona klima koje ne bi zavisila od diskrecionih odluka o subvencioniranju stranih direktnih investicija. Mogle bi, takođe, da se smanje diretne subvecije stranim investitorima i time ponovo uravnoteži budžet. Ali, za opravdanje ovakvog predloga moramo prethodno još nešto da napišemo. Vlada je već preduzela jedan stidljivi korak u pravcu smanjenja poreskog opterećenja. Smanjila je porez na profit IT sektoru za investicije koje se zasnivaju na intelektualnoj svojini na tri odsto. Novi, hrabar korak bio bi da smanji opštu stopu poreza na profit na pet odsto. Ali, osim hrabrosti, potreban je i kredibilitet. Vlada bi morala da uveri poslovni svet da ovo nije kratkoročan taktički potez, nego dugoročna politika koju će sprovoditi sve druge vlade posle ove Vlade. Primeri takvih kredibilnih obaveza postoje u svetu. I tu dolazimo do druge činjenice, do sada nepoznate. Strani investitori ulažu u tehnologije iz druge industrijske revolucije na bazi niskih troškova rada. Subvencije te niske troškove rada još više snižavaju. Nepoznata činjenica je, međutim, da sektori koji privlače strane investicije imaju mali pozitivan uticaj na druge sektore u privredi. Drugim rečima, ono što je dobro za strane investitore ne znači da je optimalno za privredu kao celinu. Naravno, to od stranih investitora ne možemo ni da tražimo, ali možemo da tražimo od Vlade da vodi računa o ovoj okolnosti kada daje subvencije. Uticaj stranih direktnih investicija na privredni razvoj zemlje merimo preko input-autput multiplikatora. Da objasnimo ovaj stručan termin. Multiplikatori mere koliko se poveća proizvodnja u jednoj grani kada se poveća njena finalna tražnja (investicije), a time i sama proizvodnja u toj grani, ali i u povezanim granama koje prodaju robu datoj grani, a u narednim koracima i u tim drugim granama, jer njihov rast zahteva povećanu proizvodnju u svim ostalim granama. Multiplikator je kao kamen koji se baci u vodu: prvo se stvara veliki krug, pa krug oko njega, pa sledeći krug i tako redom dok se voda ne umiri. Što je više krugova, to je veći efekat bačenog kamena. Tako je i sa investicijama. One negde proizvode mali broj indirektnih efekata, a negde mnogo veći. Strane direktne investicije prave mali talas u Srbiji, koji brzo nestane. Naime, u poslednjih deset godina prvih pet privrednih grana po visini stranih investicija su finansijski sektor, trgovina, građevinarstvo, rudarstvo i proizvodnja hrane. Te investicije, međutim, stvaraju ograničene efekte u privredi zemlje. Po njima, finansijski sektor zauzima četrnaesto mesto, trgovina osmo mesto, građevinarstvo peto mesto, rudarstvo dvadesetdrugo mesto, a jedino proizvodnja hrane zauzima visoko drugo mesto. O ovoj okolnosti strani investitori ne moraju da vode računa. O njoj bi morala da brine naša Vlada ako koristi subvencije na diskrecioni način. Naš predlog je da se ukine ova diskrecija i da se svi investitori podjednako stimulišu smanjivanjem stope poreza na profit sa 15 na pet odsto. A ako bi Vlada želela posebno da stimuliše uvođenje četvrte industrijske revolucije u naše pogone, onda bi diskreciono korišćenje subvencija imalo nekog smisla. I na kraju moramo nešto da kažemo o podacima. U našoj statistici (Republički zavod za statistiku, NBS i Ministarstvo finansija) postoje podaci o ukupnim investicijama, stranim i javnim investicijama. Iz ovih izvora moguće je izvesti podatke o domaćim privatnim investicijama. Međutim, na stranicama NIN-a vodi se interesantna rasprava o metodologiji obračuna kvartalnog BDP-a, uključujući i obračun investicija: da li je revizija ovih ocena korektna ili nije. Mi ne želimo trenutno da ulazimo u ovu raspravu, jer bi nas to odvelo daleko od glavne teme. Zbog toga ćemo koristiti podatke o BDP-u i investicijama pre revizije. Revizija je podigla nivo investicija i BDP-a, ali manje investicija, nego BDP-a, tako da su udeli investicija u BDP-u pali za jedan procentni poen u odnosu na raniji obračun u periodu koji posmatramo. Input-autput podaci se odnose na međugransku strukturu privrede iz 2014. Novi podaci će biti poznati za godinu dana i odnosiće se na 2016, mada je teško verovati da će se bitnije promeniti privredna struktura za dve godine. U budućnosti IT sektor ući će u proizvodnu strukturu privrede, što će imati posledice na input-autput odnose. Naravno, sve što smo napisali je naše mišljenje, koje nekima može izgledati nerealno. U tom slučaju možete slobodno da ga zanemarite. Mi smo to mišljenje izneli na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu. Da urednik NIN-a Mića Ćulibrk nije pio kafu dok smo izlagali, ne bi nas pritiskao da objasnimo šta smo mislili kada smo predložili smanjivanje poreza na profit. Krivica za pojavljivanje ovog teksta u NIN-u je, dakle, isključivo njegova.