Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   26.05.2019. 02:12
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Политичке курве

Шта човеку треба да се деси да би постао Весић? Ако тврди да би Зоран Ђинђић, да није убијен, данас био члан или бар симпатизер СНС-а и Вучићев фан, вероватно мисли да би то исто урадио и Анте Марковић

Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је да би убијени премијер Зоран Ђинђић данас био на оној страни где се решавају проблеми и спроводи оно о чему је сањао: „Кратко и јасно, био би с Вучићем“! Боже, шта човеку треба да се деси да би постао Весић? Не сумњам да би можда лакше могао да спава ако и себе и још понеког убеди да би, да пре 16 година није убијен, сада и Ђинђић био члан или бар симпатизер СНС-а и Вучићев фан.

Али, ако је тако, мисли ли Весић да би Ђинђић, да је жив, сваки напад на Милутина Јовичића Јутку сматрао нападом на себе, као што то мисли Вучић? Да би му помагао да премазује зидове тунела испод Теразија да незадовољни грађани не могу да лепе налепнице са неиспуњеним Вучићевим обећањима? Да би свако вече на Пинку и Хепију и незадовољне грађане и политичке неистомишљенике називао багром, друштвеним талогом, лоповима, сецикесама и бедницима? Да би подржао одлуку одборника из СНС-а да ниједна улица у Панчеву не може да се зове по Небојши Глоговцу зато што „није довољно наш“? И да би, зато што су „довољно наши“, подржао Јутку и Драгољуба Симоновића да и даље буду председници општина Брус и Гроцка?

Зато, чак и ако је од Весића, много је. Па ни он, ваљда, не мисли да би убијени премијер помагао Вучићу да скида табле са именом улице Зоран Ђинђић и уместо ње ставља таблу са именом Ратка Младића? Има ли границе коју заменик градоначелника неће прећи да би из функције избрисао бар оно „заменик“, или су му апетити много већи? Сања ли Ве(лики)сић да поново буде у истом тиму са Синишом Малим, да се из Пионирског парка пресели у Немањину?

Ако му је то циљ, могао би ових дана да изјави да само Вучић може завршити реформе које је пре 30 година започео Анте Марковић, о чему НИН у овом броју опширно пише. Са Марковићем, „јединим човеком са осмехом на Балкану“, како га је описао један страни новинар, постојала је каква-таква шанса да се спречи – ако ништа друго бар крвави – распад СФРЈ. Све је изненадио када је 18. децембра 1991. представио програм стабилизације и реформи и показао нови конвертибилни динар - претходно су са старих новчаница избрисане четири нуле, да бисмо касније, 90-их избрисали много више, али што смо више брисали динар је мање вредео. У том тренутку чинило се да наступа златно доба, просечне плате су биле скоро 1.000 немачких марака. При томе се у то време за те паре могло купити много више робе него данас за 500 евра. И како онда да верујете некоме ко тврди да плате у Србији никада нису биле веће него што су сада и да је наступило златно доба?

Нажалост, антиреформске снаге биле су неупоредиво јаче од Савеза реформских снага, које је основао Марковић у настојању да обезбеди политичку подршку за свој програм реформи. Било је касно. Земља је почела да пуца по шавовима, свака република настојала је да за себе извуче максимум. Србија је упала у монетарни систем, нелегално „доштампала“ милијарду и по долара у динарима и искористила тај новац за плаћање пшенице сељацима, дуга пензионерима и ликвидност банака. Врхунац лудила је што је Влада Србије ту незакониту одлуку објавила у тајном Службеном гласнику. И други су поткрадали заједничку државу, али не тако отворено...

Врло брзо, уместо златног наступило је најмрачније доба у новијој српској историји – санкције, ратови, распад земље, масовни злочини, десетине хиљада убијених и стотине хиљада избеглих... До данас економски нисмо достигли стандард из 1989. Неке друге ствари, међутим, скоро су исте. Провладини медији најављују нове ратове: „Србија не блефира – Војска ће заузети север Косова“, а председник Вучић из Митровице (Сремске, не Косовске) грми: „Сиктер са тим папиром (платформом), бандо из Приштине“. Нешто касније мало је спустио тон и властима из Приштине поручио: „Џаба сте кречили“. Као ретко кад се апсолутно слажем са председником - џаба смо кречили.

„Када у борделу не иде посао, не мења се постељина него персонал“, поручио је на Копаоник бизнис форуму Светозар Јаневски, председник УО Винарије Тиквеш. Тако би, каже, требало да буде и са реформама у земљама Западног Балкана. Не верујем да је баш хтео да каже да је држава куплерај, али сигурно јесте да би састав владе требало мењати ако реформе не иду у правом смеру и жељеним темпом. Нешто ми говори да Весић ни постељину не би мењао.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић премијерка Србије

У Србији је боље бар 46 милиона пута него кад су наши данашњи политички противници, бахати и неодговорни, били на власти. Они су Железару Смедерево продали за један долар, а ми смо са кинеским партнером закључили уговор за 46 милиона евра.

Прочитајте све мисли
bg