Revolucija bez direktnog prenosa

Gil Skot-Heron, američki muzičar i pesnik, objavio je još 1970. da „televizija neće prenositi revoluciju“. Pola veka kasnije možemo potvrditi da to važi za televizije sa nacionalnom frekvencijom. „Građani Srbije koji nemaju kablovsku televiziju ostali su u nedoumici šta se dešava zato što RTS nije izveštavao šta se dešava u njihovoj kući i ispred njihove kuće“, rekao je o izveštavanju sa subotnjih protesta Željko Bodrožić iz NUNS-a. Zato je teret „živih snimaka“ bio na plećima prisutnih građana – pa koliko baterije telefona izdrže, izdržale su – i na kolege sa N1 i šabačke televizije. A zainteresovanih očito nije manjkalo. Podaci N1 kažu da je ta televizija u subotu uveče - prema merenjima "TV Bita" - imala 31,5 odsto gledanosti, čime je potukla i Pink i prvi program RTS-a, mada između potonjih nije bilo neke vidne razlike. Kao pobednica je – sa 25,3 odsto – izašla i iz nedeljnog dnevnog televizijskog okršaja. „Mislim da smo radili profesionalno. Prenosili smo sliku iz RTS-a, ali i vanredni dnevnik RTS-a, i konferenciju za štampu ministra Nebojše Stefanovića i obraćanje direktora Javnog servisa Dragana Bujoševića na Pinku“, kaže za NIN Jugoslav Ćosić, direktor televizije N1. Avaj, rekli smo već da revolucija i televizija iz perspektive vlasti nikako ne idu zajedno, pa je N1 uveliko na meti države. Ministri Ivica Dačić i Aleksandar Antić uglas vele da je ta televizija pozivala na nasilje. Premijerka Ana Brnabić, pak, tvrdi da N1 nasilje nije osudila. „A ja sam na društvenim mrežama osudio upad u RTS, jer nikad neću podržati upad u bilo koji medij na svetu. Osude N1 su pokušaj da se naši novinari obeshrabre. Poslaćemo pismo OEBS, Evropskoj uniji, Evropskoj federaciji novinara, Reporterima bez granica, svima koji imaju veze sa medijima, i tražićemo zaštitu od kampanje protiv nas“, zaključuje Ćosić.