Loša rešenja osuđena na neuspeh

Zbog nedostataka koje je u javnoj raspravi, do 29. marta, nemoguće otkloniti, Ministarstvo pravde, kao predlagač, trebalo bi da Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu jednostavno povuče iz dalje procedure i da u ceo posao krene iz početka. U prošlom broju NIN-a naveo sam niz primera koji pokazuju da predložena rešenja ne mogu rešiti ključne probleme, jer se njihovom primenom jednostavno ne može ni utvrditi poreklo nečije imovine. Dodatni problem je što Nacrt ne sadrži bilo kakvu novinu kojom bi se razrešile već postojeće nedoumice u pogledu primene unakrsne procene poreske osnovice, što je, inače, predviđeno važećim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Štaviše, za razliku od postojećeg rešenja, vidi se da nove norme nisu pisane sistemski. Ovakav pristup ne samo da je normativno besmislen (ako su neke izmene potrebne, to je sasvim moguće izvršiti i u okviru postojećih odredbi Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji), već otvara i ozbiljno pitanje ustavnosti. Naime, može li se suštinski konfiskatorni porez (stopa od 75 odsto ukazuje na to da je cilj oduzeti najveći deo imovine koja je proistekla iz neprijavljenih izvora) primeniti u slučaju kada nije dokazano, niti postoji osnovana sumnja da je ona proistekla vršenjem krivičnih dela? Naročito kada se u obzir uzme to da čak i u slučaju da je došlo do kršenja poreskih propisa visina same obaveze, uvećane za prekršajne kazne ne bi nikada iznosila 75 odsto ostvarenog dohotka. Međutim, ono gde Nacrt uistinu ukazuje da je proizvod brzopletog i nepromišljenog delanja su njegove procesne odredbe. Prvo, njime se zadire u ustrojstvo same Poreske uprave i to tako da se sporednim zakonom u njenu organizacionu strukturu umeće posebna organizaciona jedinica koju Nacrt maštovito naziva Jedinicom. Rukovodioca Jedinice postavlja Vlada na predlog ministra finansija, što je u okviru Poreske uprave slučaj jedino sa njenim direktorom, njegovim zamenikom i glavnim inspektorom Poreske policije. Iako Jedinicu vodi neko na čije postavljenje (ili razrešenje) ne utiče direktor PU, rukovodilac Jedinice nema glasa u načinu na koji će se njegovi potčinjeni obučavati, već to uređuju direktor PU i ministar finansija (član 21 Nacrta). Bezbednosne provere zaposlenih u Jedinici se vrše na predlog ne onoga ko im rukovodi – rukovodilac Jedinice, već opet direktora PU (član 24 Nacrta). Kako pored svega navedenog direktor PU, a ne rukovodilac Jedinice, donosi godišnje smernice za njen rad (član 13 Nacrta), postavlja se pitanje šta je uloga rukovodioca Jedinice iza čijeg postavljenja stoji sama Vlada Srbije?! Sva iskustva iz do sada sprovedenih postupaka unakrsne procene poreske osnovice govore da je za njihov neuspeh od velikog značaja bilo i nepoverenje obveznika da će se njihovi podaci adekvatno čuvati. Da bi se vrednost vaše imovine tačno utvrdila vi ste dužni da PU prijavite i nakit, slike, gotovinu i druge vrednosti koje imate u svom domu. Drugim rečima, na ovaj način vi kao da sačinjavate vodič za provalnika. Imućni ljudi se mogu bojati za bezbednost svoje dece, koja bi mogla da bude ugrožena ako bi potencijalni otmičari saznali sa koliko gotovine raspolažu za potrebe otkupa. Upravo zbog ovih bojazni se svuda u svetu, a i u Srbiji, podacima do kojih službena (ali i sva druga) lica dođu u poreskom postupku pruža najviši stepen zaštite. ZPPPA upravo to čini jer u članu 7 ove podatke proglašava tajnim u smislu odredaba Zakona o tajnim podacima, čije odavanje vodi krivičnopravnoj odgovornosti. Novim nacrtom se, pak, propisuje ne samo niži stepen zaštite, već koristi i pravno neuređen pojam profesionalne tajne, pojam koji naši pozitivni propisi jednostavno ne poznaju. Taj pojam profesionalne tajne poznaju zakoni o zdravstvenoj zaštiti i o advokaturi, ali se na njih teško može osloniti kada je u pitanju odgovornost državnih službenika. Da se radi o propustu koji je prouzrokovan nedovoljnim poznavanjem materije poreskog postupka i prava poreskih obveznika govori i činjenica da se u samom obrazloženju Nacrta govori o prekršajnoj, a ne i o krivičnoj odgovornosti onih koji prekrše obavezu čuvanja te profesionalne tajne. Ergo, pred sobom imamo smanjenje prava poreskih obveznika i neusaglašenost sa matičnim zakonom koji uređuje poreski postupak, a uz sve to ne samo smanjenje nego dodatno povećanje razloga za bojazan poreskih obveznika da njihovi lični podaci neće biti brižljivo čuvani. Drugim rečima, obezbeđeni su svi preduslovi da primena propisa sadržanog u Nacrtu bude neuspešna. Verovatno sa ciljem da se reši problem nedovoljnih kadrovskih potencijala PU, u članu 9 Nacrta se navodi da su MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti „dužni da odrede jednog ili više zaposlenih za vezu, radi delotvornije saradnje i dostavljanja podataka koji su Jedinici PU potrebni za vođenje postupka propisanog ovim zakonom“. Uz to, precizira se da „po potrebi, zaposleni za vezu mogu, na zahtev direktora PU, biti privremeno premešteni ili upućeni na rad u Jedinicu PU“ i da „privremeni premeštaj ili upućivanje traje do godinu dana i može se produžiti“. Ta odredba je, međutim, ne samo u suprotnosti sa odredbama zakona o Narodnoj banci, o javnim agencijama i radu, već i sa Ustavom Srbije. Primera radi, Zakon o Narodnoj banci predviđa da NBS, njeni organi i članovi tih organa u obavljanju svojih funkcija ne primaju niti traže uputstva od državnih organa i organizacija. Zaposleni u Agenciji za privredne registre ili u Centralnom registru nisu državni službenici i ne podležu obavezi da prihvate premeštaj na rad u drugi organ. Stoga se na njih primenjuju odredbe člana 174 Zakona o radu, po kome zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Drugim rečima, osim ukoliko ne ozakonimo prinudni rad, najveći deo člana 9 Nacrta je jednostavno nesprovodljiv. Ukratko, ako se usvoji ovako loše napisan Nacrt, on može samo da bude u korist onima protiv kojih je načelno usmeren. Nejasan, nedorečen i neusaglašen sa drugim zakonima ovaj Nacrt, ukoliko bude usvojen, može samo da bude nepresušan izvor postupaka pred Ustavnim sudom, a njegovi nedostaci čvrst oslonac onih koji bi da izbegnu posledice koje on predviđa. On ne donosi ništa novo u srpski pravni sistem. Naprotiv, ruši i ono malo početne osnove koja je 2002. postavljena odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Umesto da se konsultuje stručna javnost i da se vidi šta su to bile prepreke da se odredbe ZPPPA uspešno primene, izvršna vlast se odlučuje na donošenje novog, loše napisanog i nepromišljenog zakona. Opterećena svim izloženim nedostacima, nova rešenja ne mogu da budu delotvorno oružje za borbu protiv poreske evazije. Dobar predlog pravne norme je onaj koji može da izdrži proveru đavoljeg advokata, jer će se oni kojima posledice predviđene ovim nacrtom ne odgovaraju svakako postarati da obezbede adekvatnu pravnu podršku. Ovaj nacrt je na toj proveri pao i stoga ga treba povući i započeti ponovo posao, pri čemu je pre svega potrebno jasno odrediti šta je cilj kome se teži. Ukoliko je to poboljšanje metoda procene poreske osnovice, uključujući tu i unakrsnu procenu kao jednu od njih, onda je to posao koji treba prepustiti Ministarstvu finansija, koje je, ipak, daleko bolje pripremljeno od Ministarstva pravde za takav zadatak. A ako je cilj utvrđivanje porekla imovine, onda bi trebalo sve početi iznova jer predočeni Nacrt to ni na koji način ne omogućava.