Šoker počinje

Domaći kratki film Šoker, inspirisan legendarnom filmskom pričom o zločinačkom mastermajndu DŽokeru iz pera Borislava Stanojevića a u režiji Nemanje Obradovića, biće premijerno prikazan u ponedeljak 25. marta u 20.30 u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova). „Ovaj ludi svijet je fabrika paradoksa. Bedno, bedno, toliko bedno da čoveka možeš da ubiješ samo jednom?“ – izgovara Šoker u filmu, u trenucima ludila. Sve počinje u samoći sobe. Ludilo postaje zlo kada se izlije na ulicu, u svet… U centru pažnje Šokera je demoliranje civilizacije, ubijanje prirode i ljudi, ludilo pojedinca. Poslednja tačka istorijskog ciklusa. „Moram nešto da ubijem samo da povratim osjećaj stvarnosti, da obuzdam moždanu oluju smijeha“… Film je još jedno od upozorenja koje čovek svakodnevno šalje u etar sa namerom da spase svet, uz dokumentarno podsećanje kako svet izgleda kada zlo nadvlada dobrotu u čoveku. Ono što je posebno interesantno u vezi sa ovim likom jeste to što je ta fantastična i teška uloga pisana za – glumicu! Tako u ovom filmu, Šokera igra Jelica Kovačević. Citirajući pisca i tvorca Šokera Borislava Stanojevića, koji nas je prerano napustio, ona kaže: „Novac neće spasiti film, ali on može pomoći odlažući njegovu smrt do eventualnog spasa. Film, tj. nas same, može spasiti samo čudo, mesija, superheroj: dakle, onaj nepoznati, bolji od nas, koji živi skriven u nama samima.“ „Iz ovih navedenih pobuda, uz amanet Bore koji mi je ostavio ovu ulogu, priprema za nju je bila vrlo temeljna. Bilo je teško zaviriti u sopstvene strahove koje sam trebala izliti u globalni strah i pretočiti u lik muškarca a da ipak na njemu vidimo tragove žene. To su dva opozitna principa. Svi ih nosimo u sebi, pa sam se igrala sa muškarcem u sebi. U lik sam ulazila iznutra trudeći se da spoljni izgled, koji je svakako vrlo ekscentričan, dodirujem samo prateći unutarnju radnju“, kaže Jelica Kovačević. Nakon premijere filma, u Kinoteci će biti upriličen i razgovor o stripu i superherojima, monodrami Bore Stanojevića koju je reditelj Nemanja Obradović koristio kao polaznu tačku za film, o estetici, umetnosti, kinematografiji i ostalim šokantnim temama…