Dača iz Crnče

Uh, samo da je Tifani Tramp iznenada napustila Beograd! Šta da je ostala jedanaest dana kako je planirala i šta da ju je neko zveknuo u Skadarliji, posle onog ludaka koji je na Novom Zelandu napravio masakr u džamiji, maltene pevajući srpske ratničke pesme! Ako ne vidite nikakvu vezu između posete Tifani Beogradu i masakra na Novom Zelandu, ne vredi vam objašnjavati događaje u Mekluanovom globalnom selu. A nije moralo da se Trampovoj ćerki ništa loše desi u našoj prestonici; dovoljno bi bilo da se zaćorila u nekog Dorćolca ili Zemunca na splavovima Dunava, pa da se ponovi ona stara priča kada je Paris, šatro, oteo Jelenu, ženu Menelajevu i, eto ti trojanskog, pardon, trećeg svetskog rata. I, na kraju, čuj samo još ovo: Tifani u Beogradu čuvala neka Bojana Mihajlović Karanca iz obezbeđenja Bele kuće!? I, bre, otkud tolika vezanost Trampovih za Srpkinje, dobro, i Slovenke? Ajde, i to da vam otkrijem! Jedan bugarski diplomata koji se iz hobija bavi rodoslovima došao je do toga da je Donald Tramp poreklom iz sela Crnče sa srpsko-bugarske granice. E, sad, ima jedno Crnče, nedaleko od Nišave, na ulazu u Sićevačku klisuru. Naši etnolozi govore da je ovo Crnče nastalo od onih koji su se doselili iz onog Crnčeta na srpsko-bugarskoj granici. Priča ide dalje, pa kaže; jednom siromahu iz Crnčeta srušio se krov na kući, a od gladi umrli mu i volovi. Na svu tu nesreću, žena mu rodi dva sina blizanca. Kad, nekako u to vreme, pojavi se Nemac u Crnče koga su seljaci iz zaplanjskih sela krili od partizana, zatraži od siromaha da kupi jednog od blizanaca. I, tako naš mali Dača, kasnije, Donald Tramp završi u Americi i, mic po mic, eno ga u Beloj kući. To me toliko oduševilo da sam napisao pozorišni komad Dača iz Crnče, ali pozorišta se nešto ne otimaju za ovo moje delce. A šta ćete kada vam kažem da je Stefan Nemanja bio „praunuk cara Konstantina“, a da je njegov zet car Likinije bio „praunuk Olimpijade, majke Aleksandra Makedonskog“?! I da između cara Konstantina i Nemanje zjapi „crna rupa“ od 800 godina?! To uočava i LJubomir Stojanović u knjizi Stari srbski rodoslovi i letopisi i, razočaran, zaključuje: „Po svim srbskim rodoslovima Nemanju i Konstantina rastavlja 800 godina, a to im silno ubija vrednost“?! Naprotiv! Po meni, srpski rodoslovi podupiru bogumilsku priču da je „Isus Slovenin“ i da je „razapet u Rimu, a ne u Jerusalimu, i ne u prvom, već, u DEVETOM veku“!!! I, bogumili, dakle, znaju za „crnu rupu“ od osamsto godina. Ah, sada mi predstoji đavolski dosadan posao, da sve događaje iz četvrtog veka prebacujem, po datumima, u deveti, deseti vek. I, već, vidim da su Nemanja i Sava, maltene, Isusovi savremenici, a da je car Konstantin ubio svog zeta cara Likinija samo zato što je bio unuk Aleksandra Makedonskog, a ovaj je otac „mom“ Isusu iz Ohrida! K. G. Jung, moj guru iz Švice potpuno me podržava u ovom „ludilu vekova“, pa me hrabri: „Na sjajnom si tragu! Pokazaće se da su Nikejski sabor i Sabor u Rasu, bili, odmah, posle Isusovog raspeća u Rimu, dakle, u devetom veku. A, obrati pažnju da se, u starim srpskim rodoslovima, pominje i neki ’carić’ Likinije iz prvog veka! Taj ’carić’ bi mogao da bude i Isus koga su, je l` da, nazivali i ’cezarionom’, elem, da je Kleopatra, navodno, zanela sa Julijem Cezarom. Zato Kleopatra sinu daje ime Aleksandar Helios da i tako pokaže da je sin Aleksandra Makedonskog!“ Ostavim Bilju da sadi jagode na terasi, pa odem na suva vesla u nameri da stignem do Ohrida. Možda, tamo, još nešto važno čujem. A moja Crna mi se oko nogu mota i sve okreće na šalu: „Kako si počeo, dokazaćeš i da je Donald Tramp čukununuk Nemanje i da mu je car Konstantin neki kurajber!“