Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.10.2019. 11:49
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Партија шаха

Власт одбија да разуме ширину и суштину протеста који тиња. Не могу у оптужбу да лопови из опозиције хоће да се докопају власти да би наставили да краду, да стану сва појединачна незадовољства због којих грађани излазе на улице или се тек спремају да завежу пертле и крену

Било је само питање тренутка када ће Рубикон бити пређен. Јер само су наивни могли да верују да ће се грађански протести, који трају већ три месеца у деведесет градова Србије, медијски ограђени од јавности, изоловани и затворени у неку врсту политичке заграде, глуве собе или паралелне стварности, угасити „сами од себе“, што је све време прижељкивала власт. И потпомагала финим подземним радовима уношења раздора и сумњи у ионако слабе везе међу организаторима и лидерима протеста, подстицаним медијском сатанизацијом и компромитацијом истакнутих појединаца у протесту. Изоловане оазе незадовољства, наспрам власти која оставља утисак да је се то уопште не тиче, требало је да делују обесхрабрујуће и за најупорније бунџије. Па да се и ови протести, пре него што гране пролећно сунце, назову још једним пропалим. А онда се десио упад грађана и дела опозиције у зграду РТС и комплетна сценографија побуне се променила. На сцену улазе кордони полиције, хапшења по маргини протеста, најаве контрамитинга и соло роле председника Србије које треба да покажу како је „тврд орах“ и да се „никога не плаши“. А онда и рат видео-клиповима који доказују пожељну верзију догађаја.

Лако је осудити упад у РТС као насиље. Са тим би се вероватно сложила и већина која се нашла на месту догађаја. Али док власт буде процењивала ко је на довољно прихватљив начин осудио тај ризичан чин, не би требало изгубити из вида да је и медијско прећуткивање разлога који изводе грађане тако упорно на улице - такође насиље. Одсуство дебате о ускраћеним слободама исто тако је насиље. Као што је насиље и вулгарна сатанизација свих организација, група и истакнутих појединаца у протесту. Као што су и кампање дисквалификовања лидера опозиције, без судских доказа и епилога, насиље. Лаж је озбиљно насиље – које рађа насиље. Лаж о карактеру протеста. Лаж о појединцима који говоре на протестима. Лаж о везама организатора протеста чак и са Тачијем и Харадинајем. Лаж као доминантна стратегија власти у односима са свима који другачије мисле.

Оно што одбијају да схвате је ширина и суштина протеста који тиња. Не могу у оптужбу да лопови из опозиције хоће да се докопају власти да би наставили да краду, да стану сва појединачна незадовољства због којих грађани излазе на улице или се тек спремају да завежу пертле и крену. Проблеми не нестају тиме што власт одбија да их чује и види. Да ли је председник Србије можда погледао видео-клип са скупа подршке сексуалном злостављачу Милутину Јеличићу Јутки у Брусу, који већ данима кружи друштвеним мрежама. На њему се види једна од присутних жена која простодушно признаје новинару. „Рекли су ни да дођемо, наш шеф Јавно-комуналног предузећа и наш директор. И да предржимо нашег председника општине, зато што зарађујемо кору леба… парче леба за наш живот… и шта да ти кажем даље.“ Па ништа даље није требало ни да каже. Не зато што је открила оно што нисмо знали, да је председник општине Брус, функционер СНС-а, највећи број људи на улицу извео под морањем, као радну обавезу, него зато што је у њеном равнодушном и готово помиреном погледу, уписан усуд трпљења овдашњег човека и концентрисана сва беда живота и пониженост у којој највећи број људи у Србији данас живи и ћути, буквално присиљен да покорно ради шта год да му се каже, јер је превисока цена чувања коре хлеба.

И зато се, између осталог, протестује. Зато што се на социјалној уцењености пропињу и шепуре бахате власти и одржавају партијски моћници, у спирали од Јутке до врха власти. Грађани су на улицама и да се више кора хлеба под морањем не би чувала ни пред бинама широм Србије, како би председник Вучић, у данима кад се против њега и његове власти буне грађани Србије, оснажио осећај моћи и привид политичке подршке.

Партија шаха, као реплика сцене из Бергмановог филма Седми печат, коју је непобедиви председник Србије одиграо не случајно са министром полиције, док су протестанти окружили зграду Председништва, требало је да покаже његову супериорну надмоћ, инат и храброст. Само што је много већа храброст показати разумевање него силу. Али, нажалост, није он тај играч.



Весна Малишић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Небојша Стефановић министар полиције

Данас су упали у РТС, сутра ће, кад би дошли на власт, упадали у куће ако им се не свиди шта је неко рекао.

Прочитајте све мисли
bg