Gde su isparili milioni evra

Nezavršena, a većim delom plaćena gasifikacija u Grockoj otkriva manji deo slagalice o mogućoj velikoj korupciji u najzaduženijem državnom preduzeću, Srbijagasu, koje je, prema sopstvenom računu, u ukupnom dugu većem od 1,1 milijardu evra. Sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, još dok je bio prvi potpredsednik Vlade, pa premijer, upozoravale su brojne državne institucije i pojedinci na moguću korupciju u Srbijagasu, ali do danas nije reagovao. Podnete su i tri krivične prijave Tužilaštvu za organizovani kriminal - jedna anonimna, a dve su podneli - Antikorupcijski tim Ministarstva energetike i Agencija za borbu protiv korupcije. Međutim, posle skoro šest godina postupak nije odmakao dalje od predistražnog, jer MUP Srbije ne dostavlja izveštaje koje mu je tužilaštvo tražilo. A kako to izgleda objašnjavaju za NIN u Tužilaštvu za organizovani kriminal. „Krivična prijava stiže maja 2013, a već 30. maja iz tužilaštva se šalje zahtev za prikupljanje obaveštenja MUP-u. Dopuna prijave stiže 11. septembra 2013. i odmah se šalje novi zahtev policiji, a 13. februara 2014. i urgencija. Iz Uprave kriminalističke policije (UKP) stižu odgovori 13. marta i 8. oktobra 2014. Održava se sastanak sa policijom i zahteva da se postupa po zahtevima tužilaštva. Poslednja dopuna krivične prijave stiže 27. oktobra 2014, a dan kasnije se iz tužilaštva upućuje novi zahtev policiji. Nema odgovora i održava se sastanak 19. juna 2015, kada tužilaštvo zahteva da se postupa po zahtevima. Policija 28. avgusta 2015. šalje izveštaj sa nedovoljno informacija, pa im se već 1. septembra šalje ponovo zahtev. Od tada nema odgovora, a tužilaštvo upućuje urgencije 24. januara 2017. načelniku UKP, a tačno godinu dana kasnije direktoru MUP-a”. Prijave su bile slične - u vezi sa nabavkom gasa iz Rusije i gasifikacijom opština koju je plaćao Srbijagas privatnim preduzećima kao i u slučaju Grocke. Ugovor o gasifikaciji Grocke su 25. decembra 2012. potpisali direktor Srbijagasa i funkcioner SPS Dušan Bajatović, koji vodi ovo preduzeće od 2008, i predsednik opštine Dragoljub Simonović. Treći potpisnik bio je predstavnik Milenijum tima (Millennium Team), koji je izabran za izvođača radova kao „strateški partner“ čime je izbegnut tender. U međuvremenu je Simonović optužen za napad na novinara Milana Jovanovića koji je izveštavao i o spornoj gasifikaciji, a pisao je o tome i tadašnjem premijeru Vučiću i podneo zbog toga dve krivične prijave. Protiv Simonovića do sada nije pokrenut postupak zbog eventualne korupcije. Trojnim ugovorom je bilo određeno da radovi budu gotovi do 25. decembra 2014, a oni ni danas nisu završeni. Srbijagas je imao obavezu da plati Milenijum timu 29,36 miliona evra. Već do aprila 2015. Srbijagas je isplatio 16,15 miliona evra. O ovome je pisao NIN od 21. marta u tekstu Hobotnica koruptivnih poslova. LJiljana Hadžibabić, iz državne Agencije za energetiku, još je oktobra 2013. za Insajder izjavila da je ova Agencija upozoravala Bajatovića da Srbijagas koji sve plaća ne može da izbegava tender tako što će proglasiti strateškim partnerima privatne firme, koje ništa ne ulažu i ne snose rizik. Premijer Vučić je bio obavešten o mogućoj korupciji i pismom koje su mu aprila 2014. uputili tada predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa u ostavci Milivoje Miletić i nezavisni član istog odbora Zoran Janković. Nadzorni odbor je imenovala Vlada Srbije. „Nadzorni odbor od samog početka rada nailazi na poteškoće u saradnji sa generalnim i izvršnim direktorom Srbijagasa. Onemogućava se Nadzornom odboru na svaki način da u punom kapacitetu obavlja svoju funkciju”, navodi se u pismu i zatim po tačkama navode sporni poslovi. Direktoru Bajatoviću se zamera što insistira da na dnevnom redu sednica Nadzornog odbora budu samo tačke koje on odobri, da onemogućava stručnim službama da pripreme materijal za tačke koje nije odobrio, i da ne daje predsedniku Nadzornog odbora da ima stručne savetnike. Zamereno je da su na više sednica Nadzornog odbora postavljana ista pitanja, a da se odgovori dostavljaju sa zakašnjenjem, ili se čak uopšte ne odgovara. Tražene su informacije o svim zaključenim ugovorima o gasifikaciji na pet sednica. Na osam sednica su traženi podaci o korišćenju službenih vozila. Zahtevan je izveštaj na tri sednice o korišćenju službenih platnih kartica i donošenje novog pravilnika o njihovom korišćenju. Na dve sednice insistiralo se na ugovorima Srbijagasa sa „predstavnicima sektora za bezbednost i unutrašnju kontrolu“. Ni na jedan od ovih zahteva nije bio dat odgovor. Nadzorni odbor je na tri sednice zatražio informacije o postupku izgradnje spornog gasovoda u opštini Grocka, o čemu smo pisali. Izveštaj je tek naknadno dostavljen i on je potvrdio da nije sporna samo gasifikacija u Grockoj. „Izveštaj je potvrdio sumnje Nadzornog odbora da se na svim lokacijama u Beogradu kao i Smederevu izgradnja odgovarajuće gasovodne mreže odvija bez prethodno pribavljenih građevinskih dozvola.” Insajder navodi da su svi sporni poslovi gasifikacije premašili iznos od 370 miliona evra. Osim Agencije za borbu protiv korupcije i Agencije za energetiku, na sumnjivo poslovanje Srbijagasa upozoravala je i Državna revizorska institucija. Revizori su konstatovali da nije bilo osnova da Srbijagas poslove gasifikacije dodeljuje mimo Zakona o javnim nabavkama (tendera). Fiskalni savet je u svojoj analizi ukazao „da ubedljivo najveći rizik po javne finansije, pa i makroekonomsku stabilnost zemlje, preti od tri fiskalno najbitnija javna preduzeća - Srbijagasa, EPS-a i Železnica Srbije. Inače, direktor Železnica bio je funkcioner SNS-a Dragoljub Simonović od početka 2014. dok nije smenjen zbog serije afera januara 2015, nakon čega se vratio na mesto predsednika opštine Grocka. I nekadašnja nadležna ministarka energetike Zorana Mihajlović je javno kritikovala poslovanje Srbijagasa i najavljivala da tu ima posla za tužilaštvo. Za vreme njenog ministrovanja Antikorupcijski tim je Ministarstvu energetike podneo krivičnu prijavu. Ministar energetike od 2014, Aleksandar Antić, funkcioner SPS-a, ne odgovara na retka novinarska pitanja o spornom poslovanju Srbijagasa. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović krajem 2018. upućuje dopis Ministarstvu finansija u kojem se predlaže regulisanje međusobnih odnosa države i ovog javnog preduzeća tako što bi dug od 1,1 milijarde evra prema državi bio pretvoren u vlasništvo države. Inače u pismu članova Nadzornog odbora tada premijeru Vučiću se navodi: „Srbijagas je preduzeće sa zabeleženim najvećim gubitkom u Srbiji (veći od milijardu evra)... Isti je već uveliko prevazišao vrednost imovine Srbijagasa”. U dopisu Bajatovića se konstatuje da je ukupan dug prema državi 31. oktobra 2018. bio 131,5 milijardi dinara, ili 1,1 milijardi evra. Konstatuje se da je država „obezbedila i uplatila na račun Srbijagasa sredstva za otplatu glavnice i kamate poslovnim bankama po kreditima sa državnom garancijom koje je koristio Srbijagas”. Dug Srbijagasa prema državi po tom osnovu je 108,7 milijardi dinara. Pored toga, država je izmirila obaveze Srbijagasa od 22,7 milijardi dinara prema Naftnoj industriji Srbije tako što je dug Srbijagasa prešao u javni dug, koji plaćaju svi građani. Na primer u budžetu za 2018. planirano je da država isplati dug Srbijagasa NIS-u od 30,8 miliona evra. Zanimljivo je da je Bajatović maja 2017. izjavio da je ukupan dug Srbijagasa ispod 400 miliona evra. Naravno, za poslovanje ovog preduzeća nije odgovoran samo Bajatović, jer je on izvršilac radova koji ne mogu da se odvijaju bez znanja najviših predstavnika vlasti. Iz brojnih primera se vidi da je predsednik Srbije i SNS-a, koji donosi sve državne odluke bez obzira na svoju stvarnu nadležnost, podrobno obaveštavan o svim spornim stvarima u Srbijagasu. On koji za sebe često tvrdi da je „odlično obavešten“, i predstavlja da mu je najvažniji posao „ekonomska stabilnost i napredak Srbije“, o spornom poslovanju najvećeg dužnika u Srbiji ćuti od kada se vratio na vlast 2012.