Zaboravni investitor

Gospodin Dragan Josić, predsednik Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana i investitor gradnje MHE na Staroj planini, u svom „demantiju“ pokušao je nesporne činjenice da predstavi kao „neistine“. Početku gradnje njegove MHE u selu Topli Do, osim meštana sela, usprotivila se i stručna javnost, a pre toga stigla su upozorenja i iz Evropskog parlamenta i Evropske energetske zajednice. On pokušava da demantuje činjenicu koju je sam izneo, da je bio u selu Topli Do i najavio da će gradnja MHE početi u maju 2019. Tvrdi da je dozvole dobio ranije, pre protesta, što se jasno navodi i u tekstu koji je on pokušao da „demantuje“. Od izdavanja dozvola do najave gradnje, međutim, oglasili su se građani, stručna javnost, evropske institucije, a reagovao je i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji kaže da treba ispitati sve najavljene i izgrađene MHE. Za MHE u Toplom Dolu vlast ima dobar razloga za preispitivanje, jer se u spornom rešenju od 27. oktobra 2015. Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine navodi da za tu MHE nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Pravo g. Josića je da razmišlja o svojoj investiciji i zaradi, ali i stanovnici sela imaju pravo na zaštitu svojih interesa. A i preporuka Evropskog parlamenta, u čijoj se rezoluciji posebno spominje Stara planina, jeste da bi trebalo uvažiti i mišljenje lokalnog stanovništva prilikom izgradnje MHE. Investitor navodi da nije tačno da se samo on i njegovo Udruženje javno zalažu za izgradnju MHE, uz opasku da postoje zakoni koji to omogućavaju. Prećutkuje da su neki od tih zakona stari više decenija i da javno, osim investitora, malo ko podržava gradnju MHE. G. Josić tvrdi da je neistina da će reka da bude zagrađena, jer „osim objekta mašinske zgrade i taložnice vodozahvata, projektom nije predviđena nikakva ograda, posebno ne oko reke“. Pri tome prećutkuje da „zagrađivati“ ne znači samo graditi ogradu, niti se u tekstu, na koji je on reagovao, bilo kakva ograda uopšte spominje. I „zaboravio“ je 2,5 kilometara duge cevi, u koje namerava da preusmeri Toplodolski potok, iako je u „demantiju“ negirao tvrdnje meštana da cevi neće biti duge 3,8 već 2,5 kilometara. Optužuje me i za „zaboravnost“, navodeći da u tekstu samo navodim da je ministar Trivan najavio donošenje zakona o zabrani izgradnje, a da sam „zaboravio“ da je ministar više puta napomenuo da se taj novi zakon neće odnositi na već izdate dozvole. Ovoga puta g. Josić „zaboravlja“ najavu ministra da će kontrolisati sve MHE! „Zaboravio“ je i da je u tekstu, koji je njemu sporan, sam citirao ministrove reči da će investitorima, koji su dobili dozvolu za gradnju MHE u zaštićenim zonama prirode, biti ponuđene druge lokacije. G. Josić poručuje: „Jeftine napade na vlast vodite mimo mog imena“, čime opet demantuje samog sebe, jer u tekstu sam kritikuje ministra Trivana da investitorima nije ponudio nove lokacije za MHE. Prema tome, ako je neko napao vlast, onda je to uradio i g. Josić. Zato se stiče utisak da su i njegov „demanti“ i najava tužbe samo neuspeli pokušaj zastrašivanja sa ciljem da NIN prestane da piše o problemima do kojih dolazi prilikom izgradnje MHE, posebno u zaštićenim zonama i parkovima prirode. Nažalost, g. Josića NIN će nastaviti da piše o svim problemima, jer smatramo da pojedinačni interes, ma ko bio investitor, ne može biti važniji od opšteg, javnog interesa.