Žičara nije gondola

Neiscrpna je stvaralačka mašta opštinskih vlasti u Beogradu. Posle tunela nasred ulice koji ne vodi nikuda, posle četvoromesečne novogodišnje rasvete, posle najavljenog jarbola od tristotinak miliona evra, ovih dana slušamo o izgradnji „gondole“ koja će prevoziti putnike od Ušća preko reke do Kalemegdana, a radi koje je već posečeno nekoliko starih stabala i ugrožene arhitektonske vrednosti tvrđave. S razlogom sam imenicu „gondola“ stavio među navodnike. U jednotomniku Matice srpske za tu reč, označenu skraćenicom „ital.“, data su tri značenja: „1. uzan dug čamac sa visokim pramcem koji služi za prevoz u venecijanskim lagunama. 2. korpa ili kabina na vazduhoplovima (dirižablu, aerostatu i sl.) za smeštaj putnika, tereta i dr.; kabina na žičari. 3. tezga sa korpom u kojoj je smeštena roba u samouslugama i dr.“ Takve su definicije i u rečnicima stranih reči. Budući da je jasno da po nebu iznad beogradskih reka neće veslati venecijanski gondolijeri, niti će tu lebdeti tezge s prehrambenim proizvodima, ostaje nam samo definicija broj 2, tačnije njen završni deo posle tačke i zapete. On nam kazuje, prvo, da za dotično prevozno sredstvo imamo domaće izraze – žičara, žičana železnica, uz to i uspinjača; drugo, da gondola nije isto što i žičara, nego je samo jedan njen deo, prostor za putnike. Prema tome, rečenica „Idem gondolom do Kališa“ bila bi isto tako pogrešna kao „Idem kupeom do Novog Sada“ ili „Plovio sam kabinom od Bara do Barija“. Čitaocu Branku Dokmanoviću smeta što se sve više množe reči sa završetkom -aža. „Odstojanja se izražavaju u kilometražama“, piše on, „dužine u metražama, zapremine u litražama. Pa još ako se struja zove amperaža, a napon voltaža, ne znam zašto se snaga ne zove vataža. Valjda budi ružne asocijacije. Ali ako nastavim, i samo ovo pismo će postati – gnjavaža...“ Zaista ne bi valjalo da izvedenice iz naziva fizičkih jedinica mere sasvim potisnu domaće imenice kao odstojanje, zapremina, napon i slične. Takve upotrebe morale bi se ograničiti na posebne slučajeve kao što je, recimo, neki auto čiji je vlasnik godinama vozio samo do susednog sela i natrag, tako da nikad nije prešao neko veliko odstojanje, ali je nakupio značajnu kilometražu.