Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.08.2019. 12:10
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Градња и уградња

У Србији често било каквој градњи претходи рушење. А рушило се све. Почело је са, како власт воли да каже, нелегалним уџерицама, а завршило се рушењем правне државе

Формални заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је да су блокадом саобраћаја у Коларчевој улици у недељу председник општине Стари град Марко Бастаћ и одборници Савеза за Србију, предвођени Николом Јовановићем, показали како се спроводи „терор и насиље над грађанима Београда“ и најавио да ће Градски секретаријат за саобраћај против њих поднети кривичне пријаве.

Алал вера, Весићу! Тако се, бре, брине о грађанима. Једва чекам да почне суђење. И само ме интересује ако, на пример, Бастаћ и Јовановић буду осуђени, да ли ће Весић добити 214 пута већу казну? Јер, ако су Бастаћ и Јовановић били „терористи“ један дан, у недељу, 30. марта, градска власт, на челу са Весићем – градоначелник Зоран Радојичић је изгледа нестао у акцији – грађане ће терорисати 214 дана. И то под условом да радови у блокираном центру града буду готови до 1. новембра, како је то пре неколико дана обећао председник Скупштине града Никола Никодијевић. До тада ће, ваљда, бити окончана и прва фаза реконструкције Трга републике у Београду, јер су ти радови почели још 22. августа прошле године и тада је обећано да ће бити завршени за 420 дана. И не верујем да је Весића имало потресло што је многима због тих 420 дана пао мрак на очи.

Београђанима и посетиоцима српске престонице не преостаје ништа друго него да се у борби са „терористима“ наоружају – стрпљењем. Иако је градску власт очито баш брига за грађане, о чијим би потребама превасходно требало да воде рачуна – а не о интересима туриста – чуди ме како је заменик градоначелника дозволио себи неопростиву грешку у корацима. Јер, ако радови у центру града не буду готови до 1. новембра, како мисли да у јулу или најкасније у августу по раскопаним улицама постави новогодишњу расвету? А ако Деда Мразеви и ирваси ове године стигну касније, како ће се из градског буџета за новогодишње украсе ове године одвојити бар милион евра више него 2018. А некако ми се чини да је неко већ у свој план за 2019. урачунао сигуран раст прихода по том основу. И како му после објаснити да од тога овога пута нема ништа, јер је неки „комплетан идиот“ раскопао центар града када му време није.

Има и оних који мисле да би се копало по центру града чак и да је неко Весићу скренуо пажњу на могући проблем са новогодишњом расветом. Уосталом, ко може заменику градоначелника да забрани да бугарске туристе преусмери из центра града у богато украшени Рипањ, Калуђерицу, Сремчицу, Борчу, Овчу или Младеновац? С друге стране, зна се да на овим просторима одавно важи изрека да без градње нема ни уградње. И ко онда може да буде против градње? Чак и ако се подразумева да било каквој градњи претходи рушење. А рушило се све. Почело је са, како власт воли да каже, нелегалним уџерицама, а завршило се рушењем правне државе.

Треба ли бољи доказ за то од простог набрајања вести које су објављене последњих дана. Најпре је председник Србије Александар Вучић разговарао са грађанима који су протестовали због кредита у швајцарским францима и обећао им да ће држава помоћи да се тај проблем реши. Министар рада Зоран Ђорђевић, ваљда зато што је по занимању „финансиста“, задужен је да реши проблем штрајка запослених у Републичком геодетском заводу. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић смирио је протест незадовољних радника ПТТ Србије...

Уз чланство у владајућој Српској напредној странци, једино што је свима њима заједничко јесте да нико од њих нема никакве уставне и законске надлежности да се бави решавањем конкретних проблема. Али, кога брига? Тим пре што овде и врапци на грани, па чак и они у кућицама које им је обезбедио градоначелник Радојичић, знају да се институције ионако ништа не питају и да се све одлуке доносе на једном месту. Еее, зато су шансе један од пет милиона да ће власт прихватити дијалог са представницима опозиције да се омогуће услови за фер и демократске изборе. Нажалост, шансе су много веће од један према пет милиона да би 12. априла у Новом Саду уместо дијалога могло доћи до блиског сусрета власти и опозиције неке друге врсте. Држим палчеве да се то не деси, али само да се зна да у случају сукоба нико неће моћи да се брани тврдњом да у дубоко подељеном друштву никакве невоље нико није очекивао.





Милан Ћулибрк



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Никола Никодијевић председник Скупштине Београда

Грађани Београда се полако навикавају на измене у саобраћају.

Прочитајте све мисли
bg