Gradnja i ugradnja

Formalni zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da su blokadom saobraćaja u Kolarčevoj ulici u nedelju predsednik opštine Stari grad Marko Bastać i odbornici Saveza za Srbiju, predvođeni Nikolom Jovanovićem, pokazali kako se sprovodi „teror i nasilje nad građanima Beograda“ i najavio da će Gradski sekretarijat za saobraćaj protiv njih podneti krivične prijave. Alal vera, Vesiću! Tako se, bre, brine o građanima. Jedva čekam da počne suđenje. I samo me interesuje ako, na primer, Bastać i Jovanović budu osuđeni, da li će Vesić dobiti 214 puta veću kaznu? Jer, ako su Bastać i Jovanović bili „teroristi“ jedan dan, u nedelju, 30. marta, gradska vlast, na čelu sa Vesićem – gradonačelnik Zoran Radojičić je izgleda nestao u akciji – građane će terorisati 214 dana. I to pod uslovom da radovi u blokiranom centru grada budu gotovi do 1. novembra, kako je to pre nekoliko dana obećao predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević. Do tada će, valjda, biti okončana i prva faza rekonstrukcije Trga republike u Beogradu, jer su ti radovi počeli još 22. avgusta prošle godine i tada je obećano da će biti završeni za 420 dana. I ne verujem da je Vesića imalo potreslo što je mnogima zbog tih 420 dana pao mrak na oči. Beograđanima i posetiocima srpske prestonice ne preostaje ništa drugo nego da se u borbi sa „teroristima“ naoružaju – strpljenjem. Iako je gradsku vlast očito baš briga za građane, o čijim bi potrebama prevashodno trebalo da vode računa – a ne o interesima turista – čudi me kako je zamenik gradonačelnika dozvolio sebi neoprostivu grešku u koracima. Jer, ako radovi u centru grada ne budu gotovi do 1. novembra, kako misli da u julu ili najkasnije u avgustu po raskopanim ulicama postavi novogodišnju rasvetu? A ako Deda Mrazevi i irvasi ove godine stignu kasnije, kako će se iz gradskog budžeta za novogodišnje ukrase ove godine odvojiti bar milion evra više nego 2018. A nekako mi se čini da je neko već u svoj plan za 2019. uračunao siguran rast prihoda po tom osnovu. I kako mu posle objasniti da od toga ovoga puta nema ništa, jer je neki „kompletan idiot“ raskopao centar grada kada mu vreme nije. Ima i onih koji misle da bi se kopalo po centru grada čak i da je neko Vesiću skrenuo pažnju na mogući problem sa novogodišnjom rasvetom. Uostalom, ko može zameniku gradonačelnika da zabrani da bugarske turiste preusmeri iz centra grada u bogato ukrašeni Ripanj, Kaluđericu, Sremčicu, Borču, Ovču ili Mladenovac? S druge strane, zna se da na ovim prostorima odavno važi izreka da bez gradnje nema ni ugradnje. I ko onda može da bude protiv gradnje? Čak i ako se podrazumeva da bilo kakvoj gradnji prethodi rušenje. A rušilo se sve. Počelo je sa, kako vlast voli da kaže, nelegalnim udžericama, a završilo se rušenjem pravne države. Treba li bolji dokaz za to od prostog nabrajanja vesti koje su objavljene poslednjih dana. Najpre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa građanima koji su protestovali zbog kredita u švajcarskim francima i obećao im da će država pomoći da se taj problem reši. Ministar rada Zoran Đorđević, valjda zato što je po zanimanju „finansista“, zadužen je da reši problem štrajka zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović smirio je protest nezadovoljnih radnika PTT Srbije... Uz članstvo u vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, jedino što je svima njima zajedničko jeste da niko od njih nema nikakve ustavne i zakonske nadležnosti da se bavi rešavanjem konkretnih problema. Ali, koga briga? Tim pre što ovde i vrapci na grani, pa čak i oni u kućicama koje im je obezbedio gradonačelnik Radojičić, znaju da se institucije ionako ništa ne pitaju i da se sve odluke donose na jednom mestu. Eee, zato su šanse jedan od pet miliona da će vlast prihvatiti dijalog sa predstavnicima opozicije da se omoguće uslovi za fer i demokratske izbore. Nažalost, šanse su mnogo veće od jedan prema pet miliona da bi 12. aprila u Novom Sadu umesto dijaloga moglo doći do bliskog susreta vlasti i opozicije neke druge vrste. Držim palčeve da se to ne desi, ali samo da se zna da u slučaju sukoba niko neće moći da se brani tvrdnjom da u duboko podeljenom društvu nikakve nevolje niko nije očekivao.