Madona i poverenje u državu

Sintra je istorijsko mesto nedaleko od Lisabona, smešteno na šumovitoj planini uz okean, staro kraljevsko letovalište. Opština Sintra primila je nedavno molbu da se u jednoj od tamošnjih palata snimi novi Madonin spot. Nije Madona prvi selebriti koji je došao u Sintru, tamo se još uvek hvale boravkom Hansa Kristijana Andersena, Lorda Bajrona, medenim mesecom Breda Pita i Anđeline DŽoli, a nije ih ni posebno iznenadila - poslednjih par godina Madona je živela u Lisabonu, što je zasigurno doprinelo fami grada i transformaciji u veliku turističku destinaciju. Nedavno je najavila i svoj odlazak, izgleda da ipak nije uspela da se snađe u Portugalu, i za rastanak je trebalo da snimi taj spot za novu pesmu sa naslovom Indijansko leto. U Sintri su se ideji obradovali iz više razloga, ne samo što će opština zaraditi nego je to još jedna kulturna referenca za njihov gradić koji dobrim delom živi od turizma. Opštinske službe su hitno prošle kroz procedure. Pregledan je scenario i odobreno snimanje svih scena osim jedne. Odobreno je da se isprazne saloni da bi pevačica tumarala praznim salonima, da se snimi kako se budi sama pod baldahinima dok baletani vežbaju, sve su te scene imale zeleno svetlo za snimanje, jer ih nadležni nisu smatrali rizikom za imovinu ili bezbednost. Odobreno je čak i da se izvrše sitne izmene u dekoraciji palate. Nije odobreno snimanje te jedne jedine scene u kojoj konj treba da uđe u balsku dvoranu i da, kako piše u scenariju, „komunicira sa protagonistkinjom“. Šta god to značilo, opštinskim službama Sintre ideja se nije dopala jer je u pitanju drvena struktura koja ne može da podnese velike vibracije i originalni parket iz 18. veka bi mogao biti oštećen, a zaštićeno kulturno dobro je u pitanju. Došla ekipa, pripremila scenografiju za spot, došla je i Madona, počelo je snimanje, ali producenti nisu odustajali od ideje da konja uteraju u dvorac. Zvali su opštinu, vršili pritisak, pretili intervencijom predsednika vlade. Predsednik opštine nije prihvatio razgovor, samo je poručio da nije ništa lično, da se tu niko ne inati, nego su opštinski inženjeri procenili da nije bezbedno i da omiljenoj pevačici samo zato nije moguće izaći u potpunosti u susret. Madona je zvala svog agenta u London. Ovaj joj je odgovorio da je učinio sve u svojoj moći, ali da čovek koji bi mogao da pomogne nije dostupan. Predsednik opštine Sintra je potvrdio da nema prostora za popuštanje, da to nije njegovo, nego javno dobro, i da tu ni on ni premijer nemaju šta da se petljaju jer mora sve da se radi po pravilima koja važe za sve, dakle, potrebna je dozvola nadležnih službi, koja nije obezbeđena jer se nisu stekli uslovi. Madona je podsetila koliko je toga učinila za Portugal (što je istina koju niko ne poriče) i zaključila da su Portugalci nezahvalni. Kakogod, debatu je zaključio predsednik opštine rečima: „Ima stvari koje pare ne mogu da plate“. Kakav primer patriotizma, komentarišu ljudi s divljenjem. Koliko ja poznajem portugalske prilike, i mada nemam razloga da sumnjam u rodoljublje predsednika opštine Sintra, smatram da ono u ovom slučaju nije ključno. Jednako bi se postupilo da je molilac bio Portugalac ili brat predsednika Republike. U pitanju je država svesna da mora sebe ozbiljno da shvata da bi je i građani shvatali ozbiljno, da je poštovanje institucija sistema najviša dužnost njenih činovnika, a sve to samo da bi građani imali poverenja u državu, inače džaba takva država. Ono jeste istina da sad predsednik opštine Sintra koristi priliku da se promoviše i da predstavlja ovaj postupak kao rezultat svog čvrstog stava, međutim slabo bi on mogao da odluči drugačije nego što je odlučio, jer je Portugal pravna država gde nadležne službe uglavnom rade svoj posao. Taj je osećaj, da ipak ima stvari koje ne mogu da se plate, za građanina jako ugodan. Lepo je biti svedok vladavine zakona u zemlji u kojoj živiš.