Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.08.2019. 12:17
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
Језик на левелу микса

Ко о чему, а ми о англицизмима. Има се утисак, нарочито у дискусијама на телевизији, да се појединци труде да употребе што је више могуће енглеских речи. Један од екстремних примера, пре нешто више од месец дана, била је емисија „Око економије“ на РТС-у. Ту је један гост чисто српског имена и презимена представљен као „генерални директор холдинга ’Моји брендови’“, а изговорио је између осталог и ове реченице: „Нико није могао да има кристал-бол да зна да ће две недеље по нашем клоузингу настати светска криза“, „Све је то у миксу“, „Дошли смо на тај левел“, „Имали смо бенефите“, „То је девастирало у Хрватској половину сточног фонда“, „Кока-кола није ту сама, велика је компетиција“.

Сличне примере из штампе шаље ми читалац Слободан Козарчић. Часопис „Жена“, рецимо, пише о Џонију Депу, кога је бивша супруга Амбер оптужила за злостављање. Глумац на то одговара „да не само да он није насилник, већ да је Амбер у тој причи прави предатор и прељубница“. О „предаторима“ већ поодавно слушамо у емисијама о животињском свету, и узалуд биолози подсећају да ми имамо речи грабљивац и грабљивица. Ово је ваљда први пут да је „предатором“ названа жена, а могло се и ту рећи грабљивица, или мало слободније насилница, напасница, грубијан и слично.

Блиц је уочи пролећа објавио чланак под насловом Температурни ролеркостер, у чијем тексту читамо: „Следеће недеље чак 21 степен, а од сутра креће температурна клацкалица.“ „Зар није могло и у наслову да се каже клацкалица?“ пита се Козарчић. Наравно да је могло, и било би боље, али уредници сматрају да је привлачнији амерички назив за направу коју 99 одсто њихових читалаца није ни видело, осим у холивудским филмовима.

На „предатора“ уместо грабљивца жали се и читалац Бранко Докмановић. Он помиње и све чешћи назив менаџер за управника, као и едукацију уместо образовања (или обуке, школовања, васпитања). Такође пише: „Не знам зашто се сад каже флајер уместо лепе српске речи летак. Интересантно је да су обе речи настале од истог глагола – to fly односно летети.“ Можда је овде узрок и у томе што су леци код нас доскора били искључиво средство политичке или војне (не економске) пропаганде, као и у томе што се „флајером“ назива не само лист папира, него често и омања књижица или брошура.




Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Никола Никодијевић председник Скупштине Београда

Грађани Београда се полако навикавају на измене у саобраћају.

Прочитајте све мисли
bg