Jezik na levelu miksa

Ko o čemu, a mi o anglicizmima. Ima se utisak, naročito u diskusijama na televiziji, da se pojedinci trude da upotrebe što je više moguće engleskih reči. Jedan od ekstremnih primera, pre nešto više od mesec dana, bila je emisija „Oko ekonomije“ na RTS-u. Tu je jedan gost čisto srpskog imena i prezimena predstavljen kao „generalni direktor holdinga ’Moji brendovi’“, a izgovorio je između ostalog i ove rečenice: „Niko nije mogao da ima kristal-bol da zna da će dve nedelje po našem klouzingu nastati svetska kriza“, „Sve je to u miksu“, „Došli smo na taj level“, „Imali smo benefite“, „To je devastiralo u Hrvatskoj polovinu stočnog fonda“, „Koka-kola nije tu sama, velika je kompeticija“. Slične primere iz štampe šalje mi čitalac Slobodan Kozarčić. Časopis „Žena“, recimo, piše o DŽoniju Depu, koga je bivša supruga Amber optužila za zlostavljanje. Glumac na to odgovara „da ne samo da on nije nasilnik, već da je Amber u toj priči pravi predator i preljubnica“. O „predatorima“ već poodavno slušamo u emisijama o životinjskom svetu, i uzalud biolozi podsećaju da mi imamo reči grabljivac i grabljivica. Ovo je valjda prvi put da je „predatorom“ nazvana žena, a moglo se i tu reći grabljivica, ili malo slobodnije nasilnica, napasnica, grubijan i slično. Blic je uoči proleća objavio članak pod naslovom Temperaturni rolerkoster, u čijem tekstu čitamo: „Sledeće nedelje čak 21 stepen, a od sutra kreće temperaturna klackalica.“ „Zar nije moglo i u naslovu da se kaže klackalica?“ pita se Kozarčić. Naravno da je moglo, i bilo bi bolje, ali urednici smatraju da je privlačniji američki naziv za napravu koju 99 odsto njihovih čitalaca nije ni videlo, osim u holivudskim filmovima. Na „predatora“ umesto grabljivca žali se i čitalac Branko Dokmanović. On pominje i sve češći naziv menadžer za upravnika, kao i edukaciju umesto obrazovanja (ili obuke, školovanja, vaspitanja). Takođe piše: „Ne znam zašto se sad kaže flajer umesto lepe srpske reči letak. Interesantno je da su obe reči nastale od istog glagola – to fly odnosno leteti.“ Možda je ovde uzrok i u tome što su leci kod nas doskora bili isključivo sredstvo političke ili vojne (ne ekonomske) propagande, kao i u tome što se „flajerom“ naziva ne samo list papira, nego često i omanja knjižica ili brošura.