Arbitraža nije špijunaža

Ako je uopšte moguće vesti o Kosovu i Metohiji sortirati po temama, kad je svaka vest u sprezi sa drugom i trećom, a sve zajedno deluju kao deo nadmetanja o kome se akteri ne pitaju i u kome građani ne učestvuju - jedna „spoljnopolitička“ dodatno je zbunila javnost u Srbiji. I to više nego ostale, jer je konspirativnom statusu te vesti - poreklom sa Glasa Amerike čiji su novinari otkrili da je Vlada angažovala firmu Kliri Gotlib Stin i Hamilton LLP da u Vašingtonu „lobira“ za Srbiju - uspešno doprinosila i svaka naredna vest o tome. One su isključivo nezvaničnim kanalima izlazile iz kabineta premijerke Srbije. Da li je, zašto baš sad i za šta konkretno u vezi sa Kosovom Beogradu potrebna lobistička agencija u Vašingtonu, predsednica Vlade nije obznanila ni kroz odgovore na pitanja koja je njenom kabinetu uputio NIN, ali su nezvanični izvori, drugim medijima, demantovali da je ta kancelarija uopšte angažovana. Istovremeno su i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, kao i sama predsednica Vlade Ana Brnabić najavili moguće pokretanje arbitražnog spora protiv Prištine koja je mimo pravila CEFTA sporazuma uvela stopostotne takse na robu iz centralne Srbije (i BiH). Aleksandar Vučić potvrdio je da se pregovara o pokretanju postupka protiv Prištine, ali ne i da je bilo ko angažovan. „I zbog toga su (Vlada Srbije) uzeli firmu čije je sedište u Parizu i Briselu, a ne u Vašingtonu… Samo su počeli razgovori, nema nikakvog dogovora“, kazao je ističući svoju neumešanost u odluke koje donosi Vlada. Pa, iako je pravda mehanizmima CEFTA teško dostupna, pa i neizvesna – jer bi eventualni arbitražni spor Beograda i Prištine premijerno otvorio sud, pred kojim sličnih slučajeva do sada nije bilo - registracijom u Stejt dipartmentu, pravnici unajmljene firme su pokazali ozbiljnost, tvrdi Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona. U zvaničnom dokumentu koji su podneli američkom Sekretarijatu za pravosuđe 27. marta, navodi se da će raditi za Srbiju „kod svih američkih zainteresovanih strana, uključujući i zvaničnike američke vlade, u vezi sa određenim pitanjima regionalne saradnje koje obuhvataju stranog klijenta (Srbiju) i Kosovo“. U dokumentu se, prema uvidu koji je imao Glas Amerike, navodno nalazi i ugovor (potpisan sedam dana ranije sa predstavnicom Kancelarije državnog pravobranioca Srbije) čije postojanje srpski zvaničnici negiraju. Zakon o lobiranju, usvojen krajem prošle, a na snazi od ove godine, ne odnosi se na lobiranje spolja. Angažovanje međunarodne advokatske kancelarije, pak, ne podleže Zakonu o javnim nabavkama. Prema tome bi samo za eventualno angažovanje lobističke agencije mogao da se primenjuje princip javnih nabavki, ali ne mora. I sve u slučaju da se proceni da bi takvo lobiranje bilo racionalnije i svrsishodnije od dodatnih diplomatskih aktivnosti, objašnjava Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija. „Nije sporno da se u vezi sa takvim pitanjima procenjuje više načina delovanja, što pretpostavljam da se radi u Ministarstvu spoljnih poslova. Nije ni zakonska obaveza da se ta vrsta angažovanja prijavi, ako je zbog osetljivosti pitanja neophodno da ta aktivnost ostane tajna. Ali ona već nije tajna. Zato bi bilo opravdano da nam MIP ili Vlada daju više zvaničnih informacija o tome za koje svrhe angažuju inostrane firme.“ U periodu od 21. novembra kada je Priština uvela takse od 100 odsto, do 1. aprila plasman robe iz centralne Srbije na KiM smanjen je za 130,6 miliona evra, u odnosu na isti period prethodne godine - kazali su NIN-u u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Srpska roba, osim štampe, na Kosmet i dalje stiže, nepoznatim i nelegalnim kanalima. A takse, kako je svojevremeno rekao i srpski ministar trgovine Rasim LJajić, postaju faktor Haradinajevog opstanka na vlasti. Sve posle i pre taksi, međutim, deo je šireg konteksta srpsko-albanskog nadigravanja iz koga Priština po pravilu izlazi sa novom, nabolje pomerenom startnom pozicijom. Kada se, na primer, nakon trenutne epizode u kojoj su zarobljeni srpski stanovnici Kosmeta razgovori nastave, Priština će imati vojsku koju nije imala pre uvođenja taksi. Taj stepenik preskočen je u senci taksi - bez „arbitraže“, dodatnih zahteva Beograda i bez osporavanja. Glas Amerike objavio je da se iz ugovora sa Kliri Gotlib Stin i Hamilton LLP vidi da će tim koji će raditi za Srbiju činiti dva partnera u firmi: Til Miler - Ibold i Fransoa - Šarla Laprevote, koji rade u Briselu i Klaudija Arinaker, iz Pariza. O ovoj firmi poznato je još da je već zastupala Srbiju i naslednice bivše Jugoslavije i Narodnu banku Srbije u vezi sa likvidacijom njujorških filijala srpskih banaka, kao i da radi za vlade, pojedince, kompanije, finansijske institucije, delove evropske komisije… Kesiću se, prema do sada raspoloživim informacijama, čini da je reč o advokatskoj kancelariji koja se registruje iako, po zakonima, nije u obavezi da to učini. „Međunarodne advokatske kancelarije to, ovde, čine, jer predupređuju bilo kakvu mogućnost da im se ospori legalnost rada. Ako je reč o pravnicima, sa stanovišta efekta, taj potez je najkorisniji moguć. Jer su najglasniji protivnici interesa Srbije u međunarodnim odnosima upravo predstavnici Stejt dipartmenta, čiji stav će najlakše menjati američki advokati, pravnici.“ Da ni o kakvom lobiranju nije reč Kesić zaključuje i zbog toga što su zastupnici smešteni u Evropi. „Ne postoji lobiranje iz drugog grada, taman i da je američki. Lobiranje izvan insajderskih klubova nema efekta. Jedan međunarodni tim stručnjaka, međutim, koristan je Srbiji i zato što su u kršenje međunarodnog prava uključeni i drugi. Među njima i neke zemlje članice Evropske unije. Ne samo kroz priznanje nezavisnosti Kosova, nego i kroz stvaranje vojske, kršenje Rezolucije SB UN 1244, unilateralne poteze... Ta arbitraža uključuje i interese zemalja članica EU, a međunarodno pravo je najjači adut pred Srbijom koji ona treba da koristi.“ Zato bi, prema Kesićevom iskustvu, već sama vest o angažovanju trebalo da ima efekta. „Poruke koja se tim postupkom šalju ne samo Prištini nego i Briselu, u kome postoji nesigurnost po tom pitanju, zbog pet članica koje nisu priznale Kosovo, ali i neugodnu poziciju u koju su se dovele druge ne poštujući međunarodno pravo, već su pretnja po njihove interese. NJihov odnos prema Kosovu loše se tumači u kontekstu BiH, naročito Makedonije. Na koncu, ako rezolucije SB UN mogu proizvoljno da se tumače, postavlja se pitanje: šta će nam SB?“ Zabunu u vezi sa željenim efektima, ciljem i opravdanošću angažovanja lobista ili međunarodnog pravnog tima svejedno, još uvek unosi isključivo negirajući stav vlasti, a koji je u sukobu sa činjenicama. Kontradiktornost još je veća i manje racionalna ako je reč o pravnom timu, čiji rad ne može da se meri aršinima lobiranja. Jer plašljiva na odijum javnosti, vlast koja zbog straha od reakcije dozvoli da se o advokatima govori kao o lobistima, ukopava se još više. Zato što je, za razliku od lobista, učinak advokata, ipak, merljiv. Ni skrivanje informacija od protivnika nije smisleno - u trenutku kada su one već dostupne. A ako nije strah, ni pregovaračka strategija, zašto je srpska vlast stidljiva u otporu taksama ili nekoj drugoj „pošasti“ s Kosova? Pošto je vesti u vezi sa KiM gotovo nemoguće sortirati po „rubrikama“ u pokušaju da se pronađe izlaz iz lavirinta taksi - napuštanja institucija - smene srpskih ministara – arbitraže - ulaska ROSU na sever i najzad - konačnog dogovora, valja podsetiti da je takozvano razgraničenje, barem u javnom govoru, postalo zvanična ponuda Beograda, za koju Vučić tvrdi da je odbijena, a Aleksandar Vulin - da je jedina moguća opcija. Kako svako ima svog Vulina, Fatmir LJimaj, kosovski vicepremijer i jedan od osnivača DPK predložio je pre koji dan da se stopostotna taksa na robu iz Srbije ukine, jer je efekat po njemu postignut, a iz „Srbije stižu signali da je spremna da ispuni zahteve Kosova“. Malo potom Tači je (pre nego što je morao) raspisao izbore za gradonačenike u srpskim opštinama na severu, gde su predstavnici Srpske liste podneli ostavke. Ako je Tačijev postupak bio odgovor na moguće pokretanje arbitražnog postupka, LJimajeva tajna - da Srbija pokazuje spremnost da ispuni zahteve - ostaje skrivena. Ako, pak, angažovanje pravnika iz Vašingtona pokazuje da LJimaj greši i da je Tači, u Prištini, inače, oštro kritikovan što se bavi više lobiranjem nego predsednikovanjem, samo uzvratio udarac, ostaje pitanje - zašto je Srbija neodlučna i sramežljiva.