Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.04.2019. 09:07
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Форсирање хаоса

У овом прогресивном лудилу изгледа да нема никог разборитог да каже – зауставите се људи. Зар је опасније да у неком студију разговарају представници власти и опозиције него да се на улицама туку

Да ли је парадокс да власник телевизије Пинк Жељко Митровић пошаље апел на сто тридесет адреса у свету, у коме се жали на угрожавање безбедности његових новинара и притисак под којим се та медијска кућа налази након најаве протеста испред њене зграде, а да истовремено преко Твитера, речима које није пристојно поновити, изазива опозиционе лидере, провоцира их и фактички хушка да дођу ако се нису уплашили, јер им је, како је најављено, DJ Жекс приредио спектакуларан дочек. Е, па, није! Јер се пиромани и ватрогасци у медијима под контролом власти и у самој власти, налазе на истој адреси, са које се, очигледно, смишља та паклена стратегија управљања конфликтом који већ месецима траје између власти, опозиције и побуњених грађана. Тренутно, њихова главна муниција су монтирани снимци, инсерти, истргнути цитати, твитови - све што може да поткрепи тезу о заведеним грађанима које предводе фашисти и лопови. Испоручивање дневних резултата у одбрани самовлашћа, показало се, оправдава свако искоришћено средство. Истина је, наравно, у тој борби, увек прва жртва. То је и разлог што нисмо могли да чујемо да је било коме са те стране шуме, у овом рату живаца, лакнуло кад су протестанти одлучили да промене мапу пута. Јер, није поента да се смире страсти, да се избегну конфликти и прелазак преко опасне границе после које више ништа неће бити исто, него напротив, власт ставља у погон све ресурсе да се криза подстиче и форсира хаос за који ће бити оптужена увек иста тројка. За цену не пита. У овом прогресивном лудилу изгледа да нема никог разборитог да каже – зауставите се људи! Зар је опасније да у неком студију разговарају представници власти и опозиције него да се на улицама туку. Иронија је да потребу за дијалогом ових дана тако нападно форсирају и протежери актуелне власти. Апелују за дебату у медијима како би се коначно чуло другачије мишљење иако знају да постоји стриктна забрана да било ко из власти гостује у медијима који су етикетирани као опозициони, е да би их онда сви заједно оптуживали да су једнострани. О том трику, новинарима у поверењу, шапатом, говоре чак и неки актуелни функционери.

Било би, дакле, нормално да сваки одговоран човек размишља о ризику који може да произведе пласирана лажна вест да је један човек на протесту дивљачки шутиран зато што подржава Вучића, иако снимци показују да га нико није ни додирнуо. Али, изгледа да се тај ризик урачунава. И да је неко у том центру за одбрану лика и дела Александра Вучића разрађивао тему истинског насиља које може да плане због сталних симулација и кореодрама које се режирају при сваком блиском сусрету власти и опозиције. И да га за то није брига, јер рачуна ваљда на однос снага и инструменте силе који су властима на располагању, ако затреба. Али и на то да су превентивно припремили јавност ко је једини кривац за све.

Ипак, како се каже: можеш неко време да лажеш неке људе, али не можеш све време да лажеш све људе. Није зато лоше, с времена на време, подсетити власт на опасност идолопоклонства. Опште место за ту причу је политичка кривуља успона и пада Слободана Милошевића. Али има још примера који показују како се овде политике и политичари лако вину до неслућених висина, али се, потом, кад за то дође време, нагло стрмоглављују. И углавном је било тако, колика је некритичност у обожавању, толика буде и жестина оспоравања. Оно почне да се шири као вирус, најпре у ограниченом простору, у малим бројевима, док не букне епидемија. Ко се, на пример, данас више може сетити да је рејтинг Војислава Коштунице у првој години председниковања достигао Милошевићев из времена његове највеће славе, после Газиместана. О томе како ентузијазам подршке расте, али и како се постаје крив за све кад паднеш са власти, могао би да сведочи и Борис Тадић, али и ДС. Зато и овој власти, а нарочито председнику Србије и креаторима медијске стратегије за очување његове подршке, не би било наодмет обнављање градива из најновије политичке историје. И то баш сада, кад је подршка председнику прошла зенит. Као прилог разумевању ауторитарног менталитета, поправљању политичке културе и рушењу фантазма о свемоћи власти. Можда та перспектива није лоше да се има у виду баш уочи организовања тих спектакуларних митинга подршке који се током априла најављују.




Весна Малишић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић премијерка Србије

Извињавам се грађанима што власт није извела полицију на улице током недавних инцидената представника Савеза за Србију.

Прочитајте све мисли
bg