Specijalno iz naših džepova

Rešenje problema u kojem su se našli zaduženi u švajcarskim francima ipak će pasti na teret građana Srbije, pošto će prema predloženom Zakonu o konverziji ovih kredita, koji je 16. aprila, kada ovaj broj NIN-a odlazi u štampu prosleđen Skupštini Srbije, trošak za budžet biti 11,6 milijardi dinara ili oko 99 miliona evra. Zakon predviđa da se preostali dug zaduženih koji prihvate ovaj predlog konvertuje u evre, da bi im se onda dug smanjio za 38 odsto. Teret tog smanjenja snosiće i banke i država, s tim što u tih 38 odsto država bankama planira da nadoknadi 15 odsto, dok će banke snositi preostalih 23 odsto. U obrazloženju zakonskog predloga navodi se da troškova za budžet neće biti u ovoj godini, jer država planira da svoj deo troška od gotovo 100 miliona evra za sanaciju ovih kredita finansira emitovanjem obveznica sa rokom dospeća u narednih pet godina. Planirano je da se u prve četiri godine, od 2020. do 2023, iz budžeta svake godine izdvaja oko 3,3 miliona evra za plaćanje kamata kupcima obveznica, dok se u poslednjoj 2024. godini država obavezala da nadoknadi i kamatu od 3,3 miliona evra i vrati glavnicu od 9,7 milijardi dinara ili 82,5 miliona evra, što je ukupni trošak od 99 miliona evra. Zakonom se, takođe, propisuje obustava postupaka koje pred sudovima već vode građani zaduženi u švajcarskim francima, ako pristanu na dobrovoljnu konverziju. Uz to, maksimalna kamatna stopa na konvertovani kredit u evrima biće 3,4 odsto plus tromesečni ili šestomesečni euribor, a ako se zaduženi odluče za fiksnu kamatnu stopu ona će biti do četiri odsto. Usvajanjem ovakvog zakona trošak pomaganja samo jednoj kategoriji dužnika, kojih ima nešto više od 16.000, platiće svi građani Srbije, pa i oni koji bankama već plaćaju sopstvene kredite indeksirane u evrima, čiji kurs takođe nije fiksiran.