Vučićev brod tone

Promene moraju konačno da se dese, ubeđen je. I ne samo to. Moraju da poteknu iz nas samih, da se iznedre u procesu sazrevanja nacije. Odlučan je da radi na jedinstvu opozicije i ponavlja da je budućnost najskuplja srpska reč. Ovog puta za NIN Sergej Trifunović, glumac, govori kao lider Pokreta slobodnih građana. Siniša Kovačević kaže: „Zgazili smo mutno Dunavo. Na pola smo, skoro. Ledeno je, i umorili smo se. Ako se vratimo, bićemo i kaljavi i prozebli i mokri i u onom mulju iz koga smo krenuli. A na drugoj obali sija i greje upaljena vatra“. Da li?   Mi nemamo gde da se vratimo. Kada smo već zagazili, sad i da hoćemo, ne možemo nazad. Ovi protesti, koliko god bili i loše vođeni, uradili su veliku stvar. Godine 1996/ ’97, Milošević nije pao odmah, naprotiv, posle protesta zavladala je još veća čuma do prvog velikog mitinga na Bogojavljenje, kada se Koštunica iskristalisao kao kandidat. Tako se rušio Sloba, kao što se ruši Vučić ova tri, četiri meseca. Uzdrmali smo taj brod. Ukazali na pukotine, pokuljao je mulj, voda, izašli Simonovići, Jeličići, Stefanovići, Babići, vazduplohovi, samo je pitanje vremena kada će taj režim da padne. I on će sasvim sigurno pasti na izborima, nenasilno, što je još bolje. Ne možemo da vratimo vreme unazad, prilično smo ih načeli, rejting im je pao i više nije 53,8 nego 42,7 odsto i nema nazad. Videli ste protest SNS-a? Nisam video protest. Video sam neke jadne ljude, koje su čakljom dovodili i pokazivali. Tužno, ti ljudi su toliko uniženi, povređeni, besvesni. Tužno je gledati kako kupuju ljude za 1.000 dinara, ucenjuju. Na kraju će tim ljudima da dogori, negde, neki minimum dostojanstva mora da postoji. U odnosu na Rumuniju u vreme Čaušeskua, mi imamo cilj kao NASA. Oni u tom trenutku 1989. nisu znali ništa. Pričao mi je kolega koji je bio tamo, da niti su znali gde idu, niti šta hoće, niti šta se dešava. Samo su odjednom osetili neku pukotinu kroz koju su krenuli da bauljaju po ulicama. Deset dana posle, streljali su ga kao psa. Da smo to mi uradili sa Miloševićem, svega ovoga ne bi bilo. Ali za normalnost ove države jedino bi bilo ispravno da smo mu sudili ovde, da smo se suočili sa tom svojom mračnom senkom. Norveški ambasador i ne samo on, kaže da opozicija nema ni program ni viziju? Plan opozicije je da nema plan? Mi smo od starta zatečeni. Đilas me zvao da radimo tribinu, rekao sam, kakva tribina, ovo je bio (udarac u glavu Borka Stefanovića, prim. a.) pokušaj ubistva. Dobro, kaže, napravićemo šetnju u Kruševcu. Kažem, što u Kruševcu, ’ajmo u Beogradu. Kada smo napravili šetnju u Beogradu, zovem iz Amsterdama i pitam: „Koliko očekuješ ljudi?“ Kaže, ako bude 3.000 ja sam zadovoljan. Kada sam stao na žardinjeru video sam više od 14.000, 15.000 ljudi. Rekao sam, mi smo malo potcenili narod. Branko Kukić kaže… … Veliki gospodin… … Da uzroke srpskog pada vidi u nezrelom, bandoglavom, sebičnom društvu koje dva veka nije uspelo da napreduje u bilo kom pravcu? Tako je. I da su ovde državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka dok je narod postao sitničav, neiskren, pun mržnje i nezbrinut, te da država kao što je naša nema nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive? Sinoć sam napisao da je Branko Kukić najznačajnija ličnost kulture koja prevazilazi granice ove zemlje. U jednom broju časopisa Gradac ima više lepote, znanja, više boja nego bilo gde okolo... Promene moraju da poteknu iz nas samih. Moraće da se dese. To je proces sazrevanja. Neće to nas zaobići. Mi smo inteligentan narod, ipak. Verujem da narod koji je dao Teslu, Milankovića, nije baš tako retardiran. Radilo se na njegovom deobrazovanju i uniženju. Ali, inteligencija ne može da se zatre u DNK. U Knjaževcu je šetao jedan čovek, taj Miroljub Prvulović, kao ludak, sam. Dok god postoji jedan čovek kao nukleus, ništa se ne može ugasiti. I da ubiješ tog jednog čoveka, bar neko će da ustane i kaže, čekaj, što ubiše ovog čoveka? Postoji debeo razlog zašto noć između 5. i 6. oktobra traje 19 godina. Razlog smo mi! Ako bih, ne daj bože, ikad došao na vlast, kada bih držao govor na Dnevniku rekao bih, molim vas, kada vidite da sam negde nešto pogrešno uradio, na ulice! Bitno je negovati tu vrstu građanske svesti za buduća pokolenja. Uvrstiti u udžbenike Arčibalda Rajsa i ponavljati njegovu: „Čujte, Srbi i čuvajte se sebe.“ Mi moramo da saznamo nešto o sebi. Moramo da imamo kritički stav o sebi. A mi smo zadojeni nekakvim idiotskim pričama i vrtimo iste teme. Kosovo… Mi smo skloni da sečemo sebi i žive organe i volimo to, i urlamo, i to pršti krv, i mi sečemo. To se zove nesvest. Neki to zovu bujanjem desnice? Danas sam video čoveka koji sebe zove desničarom. Ja sam mnogo veći desničar od njega jer mnogo više volim svoju naciju, ali ja volim ono lepo u svojoj naciji. Volim naše književnike, slikare, glumce, naše naučnike, a ne volim Radovana Karadžića ni Ratka Mladića. Nije mi Radovan Karadžić značajniji od Milutina Milankovića, Pavla Savića, Nikole Tesle, Ive Andrića… Svetozara Ćorovića. Mi smo naopačke postavljena nacija. Ne umemo da negujemo ono što je lepo. Nisam čuo nikoga da kenja o Danilu Kišu. Svi kenjaju o Radovanu Karadžiću. Sve pogrešni parametri, nekritička svest. To košta. Taj mrak koji živiš, to košta. Onaj koji ti je lepio nalepnicu Bulevar Ratka Mladića i seirio da se napio kada je ubijen premijer, pa taj ti je predsednik. To si tražio svojim mrakom, svojim poricanjem i svojim neznanjem. Dve Srbije u sve rizičnijem jazu? Ne zna se ko je gori. Ovi građanisti ili ti, pogrešni nacionalisti. Ista su govna. Ista kočnica srpske nacije. Da bi srpska nacija mogla da ode bilo gde u budućnost… ko je to rekao…, Kostić, čini mi se, mora da shvati da najskuplja srpska reč nije Kosovo, nego budućnost. Mi to nemamo. Nikako da krenemo u budućnost. Sve je postavljeno naopačke i pogrešno. Pogrešni parametri, pogrešni idoli. Pa naravno da ćeš živeti u mraku i tapkati u mestu kada su ti idoli pogrešni. Vrlo jednostavno. U suštini, isti su svirači k.... Ne znam ko je gori, ti čistunci ili zadojeni nacionalisti. Ista govna. Devetog marta neko je nalepio onu velelepnu fotografiju prepunog Trga, stotine hiljada ljudi vrvi i napisao je dole: „Šetnja 9. mart, ko govori večeras? Komnenić? Mihiz? Drašković? Neću sa nacionalistima. Ma neću sa desničarima. Neću sa Boškom Obradovićem, on je fašista. A za to vreme poješće vas Hitler.“ Mi nismo ukapirali bar zajednički sadržalac, da imamo istog neprijatelja sistema, da sistem treba da čini jednu državu, pa ćemo posle… Znao sam nekoliko stvari, da neću u Savez za Srbiju jer sam privukao sve one koji se gade Đilasa, kao tajkuna, bivšeg činioca vlasti, Jeremića kao bivšeg činioca vlasti, Boška Obradovića kao desničara… Privukao sam tu crnu rupu ljudi od jedno 30 odsto koji su uplašeni, sumnjičavi. Znao sam da želim da privučem takve ljude, da im pomognem da se vozdignu jer su na kraju, `ajde, kao i ja, prevareni. Ali to je kao ono, prevarila me riba i više neću biti ni sa jednom. Pa neće to biti baš tako, majku mu. Valjda ćeš samo biti jači i naučiti nešto da ako te opet neko prevari, tja, ’aj’ ćao, ne boli me, desi se. Ja sam znao to a zapravo ne znam mnogo o politici, edukuju me, učim, moji govori lokalnim odborima više liče na lajf koučing nego na bilo šta drugo. Govorim iskustveno stvari koje znam a znao sam da iako neću ući u Savez za Srbiju, moram raditi na jedinstvu opozicije. LJudi, ’ajde da se dogovorimo šta je naš zajednički cilj. Jer, vrlo je uvredljivo, što je neko morao da ugravira u grb četiri ocila „samo sloga Srbina spasava“: Samo fali još jedna reč - „idioti“! Jedan ne tako davni rat nam je iza leđa i ljudi se plaše novih sukoba te dve Srbije? Oni koji su izmislili tu drugu Srbiju su ljudi, kao pojedinci bliski meni, ali ja se stvarno ježim od toga. Kakva bre druga Srbija?! Ima jedna Srbija! Drugosrbijanci, terajte se! Dok god se tako ponašate prema neistomišljeniku, dok god ne razgovarate sa neistomišljenikom, nemate šansu da promenite njegovo mišljenje. Uvodimo novu političku kulturu, na dan kada je izrečena presuda Radovanu Karadžiću, PSG je to pozdravio, ali rekao sam da to ne znači da ne mislim da Naser Orić nije ratni zločinac, koliko god to ona nužna papazjanija od Haškog tribunala to previdela. To je papazjanija, ali nužna papazjanija, taj Haški tribunal, jer mi ne bismo bili u stanju da osudimo nikoga. Naser Orić je i te kako zločinac, Franjo Tuđman, Markač, Ratko Mladić… Ratni zločinac nema veru i naciju. To su zločinci u ime koga god ubijao, ubijao je. Da li Srebrenica ima prefiks genocid ili masakr, to je frljanje brojevima, ti se frljaš s brojem ljudskih tela. Srebrenica se dogodila zahvaljujući Aliji Izetbegoviću tako što je Klinton nazvao Aliju i rekao, hoćeš li međunarodnu intervenciju. „Hoću“, odgovorio je. Spreman da žrtvuješ? Spreman. I čuvena priča o Holanđanima, ko jagnjad na klanje. Ništa manje nije kriv taj gnom koji je prodao svoj narod, nego ovaj naš gnom koji je poklao taj narod. Koja je razlika? Zločinci za osudu su i jedan i drugi, ubice i jedan i drugi. Ovaj nije opalio metak ali je rekao, ’aj ti, treba mi za ovo. To je kao moj ćale koji je 1991. ’92. ’93. imao patriotski zanos pa je išao na prvu liniju fronta. Zvali smo ga Merilin Monro. Kao Merlin u Koreji, da diže moral vojnicima. I, sad sedi on u Hercegovini, u nekom štabu u maskirnoj uniformi, kod komandanta JNA i zvoni motorola i čuje se: „Alo Mile“, s druge strane „Đe si Ante“, „slušaj je l’ bi mogo noćas opaliti jedno 15 granata“? Kaže: „Ista cijena?“ „Ista.“ „Aj“, kaže, „častim te još četiri“. Hrvatski zapovednik zove srpskog da opali granate po muslimanima. To se plaća. Bilo je i vrlo časnih oficira JNA koji su branili vojnički kodeks i sa naše i sa njihove strane. Amir Reko. Oficir koji je služio JNA u Srbiji, kada je došao rat otišao je u Armiju BiH, pa su mu Srbi pobili celu familiju. Onda su njegovi tražili da on tamo neke zarobljene srpske vojnike strelja. Evo, pusti Amira, njemu su Srbi ubili familiju. Amir kaže: „Ja kao oficir to ne radim. Ja ne streljam zarobljenike“. Ali Amire, tebi su ubili familiju. On kaže, ako želite vi da ih ubijete, ja to neću, moraćete da me ubijete zajedno s njima. I sada imamo tu najnečasniju stvar koja se ikada dogodila, kada su Omeru Mehiću napakovali da je popio koju. Onakvom pilotu Armije Srbije to pakuješ da je vozio helikopter pijan i da je ubio šestoro ljudi i bebu, zbog greške dva debila, političara, koji su hteli da se slikaju. Imao si spor sa mnogima pa i sa jevrejskom opštinom kada si rekao briga me ko su četnici, partizani…? Prvo, sam rabin mi se izvinio u ime jevrejske opštine i to nisu bili Jevreji koji su se pobunili. Drugo, koristio sam hiperbolu. Đinđić je govorio prestanite da se delite, prestanite više s tim sukobima partizana i četnika, ’ajmo napred da vidimo šta možemo da uradimo sada i za budućnost? Tako je. Aman više s partizanima i četnicima! Moj deda Vojislav je do 1943. bio u četnicima, onda je pobegao u partizane. ’Ajd’ sad! Ti sukobi jedu naciju, oni su rđa koja grize ovu nesrećnu naciju koja nigde neće da mrdne dalje zbog nekih sukoba iz prošlosti. Aman ljudi! Ne postoje više ni partizani ni četnici! Da li je neko svestan toga? ’Ajde da pričamo o vilenjacima i patuljcima radije. O alama i baucima. Nacrtao ih Petričić. Oni su stvarniji nego četnici i partizani, ne znam o čemu pričamo. Samo retardirana nacija se drži prošlosti koju ni ne poznaje. Mislimo da ako pustimo prošlost odjednom nećemo imati identitet. Kakva glupost! Kakva greška! Molim vas, čitajte Andrića, nemojte biti retardirani! Nepoučeni sukobima iz prošlosti, nikada nezavršenih ideoloških ratova, kuda idemo? LJudi se plaše svega što je novo. Plaše se bilo kakve promene. Imaš onu rečenicu Duška Kovačevića u Svetom Georgiju „bolje da umrem, nego da mi se nešto desi“. Taj strah potiče iz pesimizma, „a da ne dođe nešto gore“. Čekajte! Bio Tito, pa umro, bio Sloba, umro i on, je l’ bio Koštunica, nema ga više nigde, je l’ bio Tadić, otišao, otići će i Vučić i sada se postavlja pitanje a ko umesto njega. Zar je bitno ko, bitno je da se napravi sistem. A mi nikada nećemo napraviti sistem dok god postavljamo pitanje - a ko umesto njega. Ovo je i dalje, kao što sam rekao prošle godine, rat za nas protiv nas samih. Na istoj smo distanci, na istom smo mestu. Ako i kojim slučajem dođete na vlast sa tako različitim stavovima, kako ćete se postaviti po pitanju Kosova, na primer? To je tema za debatu. Za mene, razgraničenje nije opcija. Moja priča je pomirenje. Ne vidim zašto ne bih živeo sa komšijom Albancem, ili druge vere, zašto ne bih išao kod njega na Bajram a on kod mene na Uskrs. Na kraju krajeva, na Božić u 12.00 časova, prve poruke koje dobijam sa Hristos se rodi, dobijam od Tarika Filipovića, Almira Kurta i Seada Kajteza, tri muslimana. I šta je u tome problem da ti veruješ u Budu, kontejner, kran, Vučića, tu je i ta priča – LJotići. Veruj u LJotića, pusti mene da verujem u šta ja hoću. Reći će da ste fašista? Meni?! Ja ne verujem u LJotića! Reći će da podržavate fašiste? Ne podržavam! Ko će da mi kaže to? Za šta?! Hiperbolišem! Ne mogu više da objašnjavam. ’Ajde da nas interesuje zajedno da imamo neke puteve, škole, obrazovanje... Za rešavanje pitanja Kosova mi smo izgubili sve diplomatske poluge očajnom politikom Miloševića. I sad vratiti to ne možemo busanjem „Kosovo je Srbija“. Mora postojati pametnija politika od toga. ’Ajde da pričamo, ali to ne možemo ako se apriori mrzimo. Ali Aleksandar Vučić i aktuelna vlast učestvuju u dijalogu. Aktuelna vlast ne učestvuje ni u kakvom dijalogu. Jedan kriminalac koji se zove Vučić sa druga dva kriminalca koji se zovu Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, producenti Žute kuće koji su radili na prodavanju organa, koriste Kosovo kao kusur. Ko drži Haradinajevu vladu? Srpska lista. Što ne izađu iz Haradinajeve vlade? Ta vlada ne bi postojala da nema Srpske liste. Koji je to dijalog? Oni koriste taj narod, e vidi, ’ajmo malo tamo da zakuvamo na severu, kako kome i kad šta treba. Opet kriminalci sarađuju, opet Tači, i Vučić, ono što je Glogovac rekao davno u NIN-u 90-ih, svako od nas je samo jedan telefonski impuls u razgovoru Milošević - Tuđman. Svi mi smo samo impuls u telefonskom razgovoru Vučić - Tači. Kriminalci divno sarađuju. Nema tu dijaloga o suštinskim stvarima, nikakvih. Vi ne biste … … Kao neko ko je napravio Fond za decu ne mogu da pregovaram sa nekim ko je klao decu. Nađite mi neke poštene Albance, pa da pričamo. Šta imam ja da pričam sa Haradinajem i Tačijem, koljačima i ubicama, koji koriste i svoj i srpski narod za potkusurivanje sa srpskim poglavicom. Je l’ to dijalog? Jesi čula nekada koji je plan ove vlade za Kosovo za ovih šet godina? Vučić je pozivao na dijalog, Saša Janković se izjašnjavao protiv? Uvalio je nama vruć krompir da mi rešavamo problem. Evo, rešite vi to. Što nam ne daš da rešimo Upravni odbor REM-a ili nešto drugo? Kako ćemo mi ovakvi u EU? Ko kaže da ćemo u EU?! Kako ćeš u EU sa ministrom policije čiji je ćale koji je do juče radio na slaganju materijala postao direktor Telekoma a u sledećem kadru ima u rancu 300.00 evra i fantome koji upadaju i prebijaju lika u hotelu. Misliš da u EU ne znaju za to? Niko nikada nije seo da objasni narodu, ni ova ni prethodna vlast, šta je to zapravo EU. I šta sa sobom nosi. Šta je za, šta je protiv. Zanimaju nas evropske vrednosti, mi smo deo Evrope, ali kao da smo u Maloj Aziji. Trenutno smo bliže Siriji. A u stvari smo maketa Severne Koreje.