Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.08.2019. 12:18
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
О лезбама и другим див-женама

Позориште предњачи по својој „полној отворености“. Да ли драмске ауторке реализују и посебну поетику и дискурс? Да ли наше позориште, макар у извесној мери и виду, постаје феминистичко, што би био велики еманципаторски пробој


Опште је место, јер се о томе сад нашироко говори и пише, да је савремено српско позориште постало - женско. Ако се вратимо уназад, ова тенденција се може пратити - о њој сам, без лажне скромности, међу првима ја писао - још од средине деведесетих година 20. века, а њен почетак је обележила еруптивна појава дела Милене Марковић и, посебно, Биљане Србљановић чије су драме преведене на двадесетак језика и игране, с великим успехом, широм света, од Русије до Чилеа. За њима је уследила нова генерација драмских ауторки, од којих је већина, у складу са савременим светским тенденцијама у извођачким уметностима (мислим, рецимо, на немачки женски колектив She, she pop), стваралачку активност проширила на режију, па и властите перформерске наступе и тако субверзивно разобличила ограничења српске режије. То су списатељице и перформерке Маја Пелевић, Олга Димитријевић и Милена Богавац. Сада већ наступа трећи талас - пре него генерација јер су неке њене представнице слично годиште као и оне из другог таласа - Тања Шљивар, Сташа Бајац и Тијана Грумић. Офанзиви драмских ауторки временом су се придружиле и редитељке, додуше никад у генерацијским таласима већ више као „изоловане појаве“: Ана Томовић, Анђелка Николић, Ива Милошевић, Снежана Тришић и друге. Оне су се пре изједначиле са својим мушким колегама него што су „издоминирале“; насупрот томе, у савременом српском драмском стваралаштву мушкарца из пушке можеш да гађаш.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Бора Ђорђевић, рок музичар

Не желимо да свирамо за „жуте“, који су продали Косово будзашто! Не желимо да свирамо за ону што шамара несрећника са Косова. Част нам је да делимо бину са јунацима са Кошара. Савест нам налаже да певамо за Србију.

Прочитајте све мисли
bg