Obeštećenje za „švajcarce“ ne treba da plaćaju poreski obveznici

Fiskalni savet, poštujući svoju zakonsku obavezu, ocenio je Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Utvrdili smo da je neopravdano da poreski obveznici snose znatan deo troškova (oko 100 miliona evra) ove konverzije, kao i to da je usvajanje ovakvog zakona opasan presedan, koji stvara buduće fiskalne rizike. U prethodnom izdanju NIN-a ovu ocenu Fiskalnog saveta osporavao je Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Prva primedba – da je Fiskalni savet na „klizavom pravnom terenu“ – ne stoji. Pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda (VKS) kaže da je indeksacija stambenih kredita u švajcarskim francima ništava ukoliko banka ne dokaže da je imala finansiranje u „švajcarcima“ i ukoliko nije obavestila pismenim putem svoje korisnike o rizicima i posledicama ovakvog zaduženja. Prostor za slobodno tumačenje ovog stava ne postoji – ili će banka dokazati da je ispunila navedene uslove (pa će kredit indeksiran u originalnoj valuti u punom iznosu nastaviti da otplaćuju dužnici) ili će, u suprotnom, banka konvertovati dugovanja i snositi troškove te konverzije. Naše je bilo da kažemo da stav Suda ni u kom slučaju ne podrazumeva trošenje sredstava poreskih obveznika. Predsednik IO Rajfajzen banke tvrdi da činjenica da je tri puta više stambenih kredita indeksirano u evrima nego u „švajcarcima“ govori da su dužnici bili obavešteni o riziku, jer bi u suprotnom uzimali jeftinije „švajcarske“ kredite. Za razliku od njega, Vrhovni kasacioni sud kao dokaz da je banka upoznala klijenta sa rizicima priznaje samo dostavljenu „potpunu pisanu informaciju“ korisniku kredita. Uz to, Zoran Petrović polemiše o ništavosti valutne klauzule u „švajcarcima“, iako je VKS na ovo pitanje jasno odgovorio. Ko je tu na „klizavom pravnom terenu“ nek međusobno rasprave – Fiskalni savet uzima shvatanje Suda za dato. Ocenu Fiskalnog saveta da predloženi zakon nosi opasne fiskalne rizike, jer nisu na isti način obeštećeni svi korisnici, ali i da je presedan za trošenje para poreskih obveznika u nekim budućim sporovima privatnih strana, Zoran Petrović pokušava da ospori tvrdnjom da „kad se već krenulo ovim putem, zakon nije mogao da se odnosi na sve“, jer bi bio protivustavan. Naš stav je da ovim putem uopšte nije trebalo krenuti, a kada se već krenulo, verovatno je da će u budućnosti i neki drugi privatni spor biti finansiran parama poreskih obveznika. Predsednik IO Rajfajzen banke dalje kaže da bi sve banke mogle da napuste „šemu osiguranja“ sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), pa bi država onda morala da interveniše iz budžeta za njeno spasavanje. Ne znamo da li sve banke zaista stoje iza ovoga, ali NKOSK ne funkcioniše na tekućem finansiranju već na kapitalisanom osiguranju, tj. postojeću solventnost ne može mu ugroziti hipotetičko napuštanje ove šeme od strane banaka (koje je upitno i iz njihovog interesa). Nije jasan zaključak Zorana Petrovića da je interes poreskih obveznika da sada plate trošak konverzije „švajcaraca“, jer bi im se sutra ispostavili daleko veći računi. Ovi krediti mali su deo portfolija osiguranih kredita u NKOSK-u, obezbeđeni su kolateralnim nekretninama čija vrednost se približno vratila na pretkrizni nivo i stopa nenaplativosti im je oko sedam odsto. Ukoliko predsednik IO Rajfajzen banke ima računicu koja nesporno pokazuje da bi budući trošak poreskih obveznika bio daleko veći od sadašnjih 100 miliona evra, pozivamo ga da je javno pokaže. Mi takav rizik ne vidimo.