Neizbrisivi trag briljantnog tiranina

Kada je svojevremeno jedna odluka Evropske zajednice stopirana jer se London usprotivio, iz Dauning strita stigao je komentar: „Nažalost, kontinent je bio izolovan u svojoj odluci.“ Te reči izgovorila je tadašnja premijerka Margaret Tačer, prva žena koja se našla na tom mestu, prethodno prva koja je stala na čelo partije. Ostala je upamćena po mnogo čemu, a pre svega po svom čvrstom stavu . Danas, kada se obeležava 40 godina otkako je postala premijerka, njeno se nasleđe još analizira, javnost je podeljena, ali je sećanje toliko živo da mediji i dalje licitiraju prognozirajući šta bi Tačerova sada uradila? NJen nekadašnji saradnik Čarls Pauel smatra da nikada ne bi napustila EU i da bi se borila iznutra, da njen način nije bio povlačenje i da bi za Veliku Britaniju izvukla najbolje, baš kao što je to učinila i kada je pregovarala u okviru Evropske ekonomske zajednice. Tada je dugo i tvrdo zahtevala sve pogodnosti koje je mogla da dobije. Šta bi bilo danas ostaje ipak na nivou nagađanja, sigurno je samo da bi vlada koju bi ona vodila tačno znala šta želi, sa Bregzitom ili bez njega. Margaret Tačer išla bi pravo ka cilju. „Ja nisam političarka konsenzusa. Ja sam političarka od ubeđenja”, izjavila je svojevremeno i kroz čitavu svoju karijeru pokazala se baš takvom. Rođena je oktobra 1925. u okrugu Linkoln, kao Margaret Hilda Roberts. Otac joj je bio trgovac, ali se bavio i politikom, što ga je u jednom trenutku dovelo na mesto gradonačelnika. Studirala je na Oksfordu, gde je završila hemiju (kasnije se dodatno obrazovala za advokata, a završila je i kurs ponašanja na sceni). Kada se 1950. pojavila na listi Konzervativne partije na lokalnim izborima, postala je najmlađa kandidatkinja u istoriji zemlje. Devet godina kasnije ulazi u Parlament. Mesto državne sekretarke za obrazovanje i nauku dobija 1970. u vladi Edvarda Hita. NJega će u kasnijim partijskim obračunima pregaziti, a pet godina kasnije i pobediti na izborima za lidera stranke. Koju godinu kasnije, 1979, postala je i premijerka. To mesto dobiće još dva puta, što će je učiniti osobom koja je najduže bila premijer od početka 19. veka. Steći će mnogo pristalica i isto toliko protivnika, sećanje na nju još uvek je negde između uspomene na ženu koja je promenila zemlju i ženu koja ju je podelila. Ono što je nasledila u prvom mandatu bila je država u krizi, oslabljen budžet, sve veći broj nezaposlenih i jaki sindikati. Ona je za savetnika uzela Miltona Fridmana, čvrsto rešena da uspostavi sistem samoregulacije tržišta. Tržišna ekonomija i privatizacija preokrenuli su Britaniju, a Tačerovoj doneli imidž žene koja ne odustaje. Bez mnogo emocija suočila se sa štrajkom rudara koji je trajao godinu dana. Te 1983, kada je sve počelo, bilo je 170 rudnika i preko 190.000 zaposlenih. Posle godinu dana borbe, štrajkači su poraženi, a broj rudnika sveo se na tek tri. Ovu je bitku možda tada ubeležila kao pobedu, ali nije joj zaboravljeno da je hiljade ljudi ostavila bez posla. Za sobom je ostavila privatizacije, koje su potpuno promenile zemlju, od čelika i nafte, do električne energije, vodovoda, aerodroma, svega što je moglo da izbaci državnu kontrolu i donese tržišnu ekonomiju u koju je toliko verovala. To joj je donelo uspeh, milioni ljudi uspeli su da kupe stanove, deonice u nekadašnjim državnim firmama i da postanu deo sistema na način na koji je pre nisu mogli ni da pomisle. Zauvek će, međutim, ostati sporno koliku su cenu imali ti uspesi za one koji su u ostali gubitnici u društvu koje se sve više raslojavalo. Ekonomska nejednakost za jedanaest godina, koliko je vodila vladu, povećala se višestruko. A ono što je učinila rudarskoj industriji i posebno način na koji je to učinila, nikada joj nije zaboravljeno. „Radikalazam rane faze tačerske ekonomske politike stvorio je tako duboke ekonomske probleme koji su pali neproporcionalno na one zajednice koje su zavisile od teške industrije - rudari, radnici u čeličanama i slične industrije kao što je železnica“, izjavio je profesor Stiven Faral, koji je učestvovao u istraživanju o porastu kriminala u delovima zemlje koji su bili najviše pogođeni zatvaranjem rudnika. S druge strane, popularnost joj je donela intervencija u Argentini. Kada su 1982. argentinske snage ušle na Foklandska ostrva, nije mnogo oklevala. Poslala je vojsku i povratila suverenitet nad ostrvom. Kod kuće je zauzvrat dobila podršku u trenutku kada stvari nisu išle kako treba i dok joj se podrška među glasačima topila. Preživela je i atentat. Na hotel u kome je odsela 1984. prilikom partijske konferencije u Brajtonu, IRA je bacila bombu. Poginulo je petoro ljudi, ali je ona ostala nepovređena i već nakon nekoliko sati izjavila: „Ovaj napad je propao. Svi pokušaji da se terorizmom uništi demokratija će propasti.“ Za nju se vezuje i uvođenje reda na stadionima. Haos je vladao na fudbalskim utakmicama koje su se sve češće završavale tragedijama. Najpre je 1985. u Bredfordu poginulo 56. ljudi, a ubrzo potom i u Briselu gde je na utakmici Liverpula i Juventusa poginulo 38 italijanskih navijača i jedan belgijski. Britanski klubovi dobili su zabranu učešća na evropskim takmičenjima, vlada je donela nova pravila, uključujući i kazne od nekoliko godina zatvora. Fudbal više nije bio isti, a posebno ne publika. Postigla je ono što je želela, da se na stadione dolazi sa porodicom, baš onako kako je to videla prilikom posete Ronaldu Reganu, svom velikom prijatelju. Dok je svoj entuzijazam za tržište prenela i na kulturu primoravši muzeje da iznađu načine za samofinansiranje, muzička scena uzvratila joj je nemilosrdno. Bila je tema mnogih pesama, Pink Flojd ju je smeštao u „Flečerov memorijalni dom“ za neizlečive tirane, Elvis Kostelo pevao o skakanju po njenom grobu, Hefner poručivao da ćemo se „smejati tog dana kada Margaret Tačer umre, iako to nije u redu“, a Stiven Patrik Morisi završio pod istragom zbog pesme „Margaret i giljotina“. O njoj su pravljeni filmovi, slike i skulpture, voleli su je i mrzeli, ali joj niko nije mogao osporiti uticaj i snagu. Umrla je 8. aprila 2013. godine Ove nedelje aukcijska kuća Kristi, povodom obeležavanja 40 godina otkako je postala premijerka, organizuje onlajn aukciju njenih ličnih predmeta. Zlatna narukvica i prsten od ametista, koje je nosila kada je prvi put došla u Dauning strit, moći će da se dobiju za 1.200 do 1.800 funti.