Ko je Elena Ferante

Časopis Polja u 515. broju prenose pismo Rejčel Donadio, novinarke Atlantika, upućeno Eleni Ferante. Smatrajući prizemnim detektivski potez Klaudija Gatija, koji objavljuje kako je Feranteova zapravo bibliotekarka Anita Raja, posle istrage po katastru Rejčel Donadio prati literarne tragove. Pažljivo čita dela Domenika Starnonena, za koga se smatra da stoji iza pseudonima, ali i dela istočnonemačke književnice Kriste Volf, koju je prevodila, i zajedno s njim obožavala upravo Starnoneova supruga, Anita Raja. Uporednom analizom tekstova, skoncentrisana na motiv „gubljenja margina“, otvarajući teorijske probleme vezane za autorstvo, Rejčel Donadio rešava misteriju... Pored specijala posvećenog makedonskoj mikropriči, poezije i proze domaćih autora, Polja donose tritpih o Kafki. „Snimali ste dosta u Parizu, u napuštenoj železničkoj stanici, Gar d’Orsej?“, pita Hju Veldon, novinar Bi Bi Si-ja, Orsona Velsa, u razgovoru o filmu Proces, snimanom najviše u Jugoslaviji. „Živeo sam u hotelu Meris u Tiljeriju, hodao tamo-amo po sobi, gledajući kroz prozor“, priča Vels. „Nisam tolika budala da ne promotrim ozbiljno mesec, i video sam mesec sa svog prozora, veoma krupan, što bismo rekli u Americi, žetelački mesec. Tada, na čudesan način pojavila su se dva. Dva meseca, kao znak sa neba. Na oba meseca bili su brojevi i shvatio sam da su to časovnici na stanici Orsej. Setio sam se da je stanica Orsej bila napuštena, tako da sam sišao dole u 5 ujutro, seo u taksi, prešao s kraja na kraj grada i ušao u tu praznu stanicu u kojoj sam otkrio Kafkin svet. Kancelarije advokata, sudskih činovnika, hodnike – neku vrstu modernizma Žila Verna koji mi se činio baš po Kafkinom ukusu. Tamo je bilo sve, i u 8 ujutro mogao sam da objavim da ćemo tu moći da snimamo sedam nedelja. Ako pogledate mnoge scene u filmu koje su tu snimljene, primetićete da je u pitanju ne samo veoma lepo mesto, nego i puno tuge, one vrste tuge koja se nagomilava samo na železničkim stanicama gde ljudi čekaju. Znam da ovo zvuči strašno mistično, ali stvarno železnička stanica je ukleto mesto.“