Borčanski boj

Dovoljno je bilo da nas, zbog puta u Kinu, predsednik Vučić ostavi same na par dana, i jasno je da ćemo napraviti neku glupost. Dok se Budućnost Srbije promovisala u Kini, mi smo u Srbiji budili duhove prošlosti. Pre nekoliko dana, grupa desničara i huligana okupila se ispred pekare Roma u Borči da protestuje i blokira rad pekare, jer je jedan od zaposlenih na Fejsbuku objavio fotografiju na kojoj pokazuje simbol albanskog dvoglavog orla. Iako je fotografija nastala pre više od dve godine, šteta koju su ukrštene ruke koje imitiraju pticu nanele krhkim i nežnim desničarskim dušama, nemerljiva je. I dok su ovi branitelji srpstva po pekari lepili plakate i bacali svinjske glave na haubu vlasnikovog automobila, pevali su Kosovo je srce Srbije da neko, ne daj bože, ne pomisli da je slučajno Borča, u kojoj ima čak i Albanaca, srce Srbije. Kada su videli da je u pitanju pekara Roma, pomislili su - u, super, taman da „jednim udarcem ubijemo dve muve“ - Albanca i Roma. Poznato je da je čuveni Miloš Obilić noć pred Kosovsku bitku rekao: „Sutra ću na Kosovu ubiti albanskog pekara, jer su albanski pekari uvek bili najveća pretnja opstanku srpskog naroda, od Kosova pa do Borče.“ Neće nama neki Albanac da uvaljuje svoje baklave i orasnice pored toliko srpskih jela koja može da prodaje u svojoj pekari - gibanicu, proju, pihtije, sarme i naravno supu, ali samo malo, da ostane mesta i za sarme. Grupu desničara predvodili su članovi Levijatana. Za one neupućene, to vam je organizacija koja mnogo voli kuce i mace, ali ne voli mnogo ljude, posebno one koji ne poštuju fašističku ideologiju, a izgleda da ne voli baš ni svinje, jer realno one nisu tako snishodljive kao kuce i mace. Ovoj rulji pridružio se i bivši član Dveri Srđan Nogo, narodni poslanik i član Družine od vešala. Prisustvovali smo antologijskoj sceni u kojoj su učestvovali ljubitelji kučića i jedan političar koji je Nogom ugazio u pseći izmet. Inače, vlasnik pekare Roma, Albanac Mon Đuraj koji je izbegao iz Prizrena, poznat je po svojim humanim delima - pomaže deci migranata koja nemaju novca da plate hranu, poseduje zahvalnice za razne humanitarne akcije, među kojima je i manifestacija „Ulica otvorenog srca u Borči“ itd. Ali, ma koliko human bio, moramo konstatovati da je Đuraj, ipak, jedan naivan čovek, jer na zidu pekare ne drži okačenu zastavu sa kokardom ili makar sliku predsednika Vučića, koja provereno odbija sve neprijateljski nastrojene likove, a najviše huligane. Naravno, država je odmah reagovala. U svom maniru, ministar Nebojša Stefanović izbegao je da osudi, čuj nas, pohvalio je, ovu, kako kaže, grupu građana koja se okupila, a da pritom nije napravila niti jedan incident, naglašavajući pritom šta je povod okupljanja, prećutkujući blokadu rada pekare, pevanje uvredljivih pesama upućenih vlasnik i, ironično praveći paralelu sa upadom u RTS, pominjući kako nijedno staklo nije naprslo, za razliku od ovog izveštaja koji je smislio neko ko je prilično prs’o. Ministar Stefanović je propustio da ove ljudske gromade nazove „herojima sa pekara“, jer bi to verovatno i onom iznad njega, vaistinu iznad, bilo previše. Ovih dana opet je aktuelna priča o izgradnji Nacionalnog stadiona, a u danu kada je organizovano ovo orgijanje u Borči, saznali smo da se planira izgradnja još šest stadiona, što je i logično jer ako nešto u ovoj zemlji nedostaje, to su sigurne kuće za huligane. Kako li je samo tanka linija između Budućnosti Srbije i povampirenja njene mračne prošlosti.