Epska beba i božanski vođa

Beba Magdalena ima nepune dve godine. Još ne govori, naravno, ali kao i sva deca njenog uzrasta, često ponavlja reči koje je čula od odraslih članova porodice. Od pre neki dan čuli su je kako ponavlja „epika“, „epika“, „epika“. Zapanjili su se: otkud joj to? Jeste da u kući svi imaju univerzitetske diplome, ali niko nikada nije razgovarao o epskom pesništvu ili o istoriji književnosti. Onda su shvatili. Deda, uvaženi penzioner, nema običaj da psuje, ali kad se naljuti ili kad ga nešto razočara, upotrebljava onaj dobro znani uzvik koji sadrži najnepristojniji glagol u našem jeziku, u imperativu drugog lica jednine, s nenaglašenom zamenicom trećeg lica. Ako se još niste setili na šta mislim, napišimo ga sa zvezdicama, u stilu naših tabloida: J**I GA. Beba pokušava to da ponovi, ali još ne ume da izgovori glas „j“, a zvučne suglasnike b i g zamenila je njihovim bezvučnim parnjacima p odnosno k, i tako od j**i ga ispade epika. „Ružne reči“ postoje ne samo u psovkama nego i u naučnoj terminologiji, samo tu mnogo dostojanstvenije zvuče, jer su dugačke i sastavljene od grčkih i latinskih korena. Na internetu slučajno sam naišao na sajt po imenu „Teslavision“, gde je neki anonimni psihoanalitičar, povodom nedavnog maksimalnog skupa „za srpsku budućnost“, tumačio kako su Srbi ušli u „psiho-analno-erotičan odnos prema vođi“. Objašnjavajući zatim pojam analnog stadijuma u razvoju deteta, više puta je pomenuo ono što beba radi dok sedi na noši, a što se u medicini zove defekacija (od lat. faex faecis – talog, đubre, izmet). Tu reč je, nažalost, izgovorio pogrešno „defIkacija“, ne jednom nego bar tri puta. Budući da se nije predstavio, niti u tekstu ispod slike piše njegovo ime, možemo samo da nagađamo kakve je ocene imao na fakultetu i koliko puta je ponavljao ispit iz latinskog. A možda greška ima podsvesne uzroke kojih ni sam psiholog nije svestan? Naime, nepostojećem obliku „defikacija“ fali samo još jedno i pa da postane deifikacija – oboženje, proglašavanje za božanstvo, apoteoza. Na taj način bismo drugim putem došli do tumačenja odnosa širokih narodnih masa prema jedinstvenom vođi, koji o svemu sam odlučuje i koji nema nameru da prihvati televizijski duel sa bilo kojim opozicionim političarom.