Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   14.10.2019. 01:49
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
ЈЕЗИК
Епска беба и божански вођа

Беба Магдалена има непуне две године. Још не говори, наравно, али као и сва деца њеног узраста, често понавља речи које је чула од одраслих чланова породице. Од пре неки дан чули су је како понавља „епика“, „епика“, „епика“. Запањили су се: откуд јој то? Јесте да у кући сви имају универзитетске дипломе, али нико никада није разговарао о епском песништву или о историји књижевности.

Онда су схватили. Деда, уважени пензионер, нема обичај да псује, али кад се наљути или кад га нешто разочара, употребљава онај добро знани узвик који садржи најнепристојнији глагол у нашем језику, у императиву другог лица једнине, с ненаглашеном заменицом трећег лица. Ако се још нисте сетили на шта мислим, напишимо га са звездицама, у стилу наших таблоида: Ј**И ГА. Беба покушава то да понови, али још не уме да изговори глас „ј“, а звучне сугласнике б и г заменила је њиховим безвучним парњацима п односно к, и тако од ј**и га испаде епика.

„Ружне речи“ постоје не само у псовкама него и у научној терминологији, само ту много достојанственије звуче, јер су дугачке и састављене од грчких и латинских корена. На интернету случајно сам наишао на сајт по имену „Teslavision“, где је неки анонимни психоаналитичар, поводом недавног максималног скупа „за српску будућност“, тумачио како су Срби ушли у „психо-анално-еротичан однос према вођи“. Објашњавајући затим појам аналног стадијума у развоју детета, више пута је поменуо оно што беба ради док седи на ноши, а што се у медицини зове дефекација (од лат. faex faecis – талог, ђубре, измет). Ту реч је, нажалост, изговорио погрешно „дефИкација“, не једном него бар три пута. Будући да се није представио, нити у тексту испод слике пише његово име, можемо само да нагађамо какве је оцене имао на факултету и колико пута је понављао испит из латинског.

А можда грешка има подсвесне узроке којих ни сам психолог није свестан? Наиме, непостојећем облику „дефикација“ фали само још једно и па да постане деификација – обожење, проглашавање за божанство, апотеоза. На тај начин бисмо другим путем дошли до тумачења односа широких народних маса према јединственом вођи, који о свему сам одлучује и који нема намеру да прихвати телевизијски дуел са било којим опозиционим политичаром.




Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Душан Теодоровић академик

Да Александар Вучић реши да направи пирамиду на Тргу републике величине Кеопсове, Радојичић и Весић би објашњавали да то треба да се прави, да је то потребно, да је то најзначајнија инвестиција.

Прочитајте све мисли
bg