Uticaj ulice na buduće investicije

Nakon što sam reagovao na deo stava Fiskalnog saveta da troškove obeštećenja dužnika po zakonu o „švajcarcima“ isključivo treba da snose komercijalne banke, FS je u svom odgovoru reč isključivo zamenio sa eventualno i time potvrdio da su se „okliznuli“ na pravnom terenu, te da su implicitno odustali i od preporuka koje se svode na „šišanje“ imovine privatnih investitora. S obzirom na to da je za investicije važna vladavina prava, posledica lošeg stanja u toj oblasti je i nisko učešće investicija u BDP-u, o čemu često govori i FS. I ptici na grani je jasno da je pravni stav VKS donet pod pritiskom sa ulice. O tom stavu i njegovom objašnjenju ugledni pravni stručnjaci već daju negativan sud. U kojoj meri će to imati uticaj na kreditiranje i investicije u bankarskom sektoru, ostaje da se vidi. Druga primedba FS, zbog koje je protiv donošenja zakona, jeste i to da se on odnosi samo na grupu dužnika koji nisu otplatili dugove u francima. Otuda moja reakcija zašto zakon, kad se već donosi (ne mogu da stavim glavu u pesak i da se pravim da se to ne dešava), ne može da se odnosi na dužnike koji su otplatili dug ili ga konvertovali u evro, jer bi to značilo retroaktivnu primenu propisa za banke, dovelo do pravne nesigurnosti i arbitraža pred međunarodnim sudovima. Netačan je stav FS da tvrdim da je u interesu poreskih obveznika da plate 100 miliona evra! Naprotiv, napisao sam vrlo jasno da ne tvrdim da treba platiti 15%, ali i da je bolje da danas plate manje (kada je već i bilo očito koja je namera države) i time buduće rizike po budžet stave pod kontrolu (zbog potkapitalizovanog NKOSK). Takođe sam napisao i da mogu da razumem deo primedbe u kojoj FS kaže da se „zakonom predviđaju znatna izdvajanja iz budžeta i da je to neosnovano“. Što se tiče NKOSK, FS je demonstrirao belodano da ne razume koja je uopšte uloga kapitala kod osiguranja. Kapital bi trebalo da bude toliki da može da odgovori zahtevima i u slučaju značajnih šokova. To što su danas cene nekretnina veće i što je manje nenaplativih kredita nije garancija da će i ubuduće biti tako, jer se radi o kreditima od 20 do 30 godina. Zbog toga što je kapital NKOSK već ispod zakonskog minimuma ni bankarski propisi ne dozvoljavaju manje angažovanje kapitala kod plasmana sa tim osiguranjem.