Zašto Borča nije eksces

Nekoliko opozicionih i takozvanih opozicionih partija najoštrije je osudilo nasilje u Borči. Među onima koji su se oglasili povodom najnovijeg šovinističkog divljanja je i Pokret slobodnih građana. „Smatramo da je ovakvo ugrožavanje bezbednosti nedopustivo u društvu kakvo želimo da Srbija postane“, kaže, između ostalog, pokret na čijem je čelu Sergej Trifunović. A lider PSG-a je nedavno u intervjuu NIN-u demonstrirao svoj stav o nasilju objašnjavajući kako je došlo do srebreničkog genocida. Trifunović, po sopstvenom priznanju, malo zna o politici, ali vredno uči od iskusnijih. A ko je iskusniji i pozvaniji da priča o genocidu od Biljane Plavšić? Evo kako je Trifunović objasnio genocid: „Da li Srebrenica ima prefiks genocid ili masakr, to je frljanje brojevima. Srebrenica se dogodila zahvaljujući Aliji Izetbegoviću tako što je Klinton nazvao Aliju i rekao, hoćeš li međunarodnu intervenciju. Hoću, odgovorio je Alija. Spreman da žrtvuješ? Spreman. Ništa manje nije kriv taj gnom koji je prodao svoj narod, nego ovaj naš gnom koji je poklao taj narod. Koja je razlika“? Našem glumcu se očigledno najviše sviđa da izgovara scenario koji su pisali ratni zločinci ili njihovi svedoci odbrane. Biljana Plavšić: „Klinton je rekao: Amerika će ući na vašu, muslimansku stranu, u rat; i bombardovaćemo Srbe ako dozvolite da četnici uđu u Srebrenicu. I ne sme biti manje od 5.000 masakriranih, rekao je Aliji Izetbegoviću. Alija je to preneo ratnom predsedništvu, ja sam čitala taj zapisnik. Jedan Hrvat u Hagu mi je dao taj zapisnik, a moj advokat nije mogao da dođe do njega. Kaže: ovo vredi 20.000 maraka. E pa, rekla sam. Ja baš nisam imala za to, a i mislila sam da to nije važno.“ Pre Trifunovića i Biljane Plavšić taj zapisnik su čitali i Zdravko Tolimir (osuđen na doživotnu robiju) koji je rekao da je Srebrenica posledica „dogovora američkog predsednika Klintona i Alije Izetbegovića da se žrtvovanjem 5.000 Bošnjaka izazove intervencija NATO“, i vojni veštak Mladićeve odbrane, Mitar Kovač, koji zna da je „Srebrenica osmišljena sa ciljem medijske pripreme međunarodne javnosti da prihvati etničko čišćenje Srba iz Hrvatske iBosanske Krajine u drugoj polovini 1995“. To je bio „paravan za nastavak genocida nad Srbima koji je počeo još u Drugom svetskom ratu“. Ne zna se ko se sve pre lidera PSG dokopao ovog slabo čuvanog zapisnika, ali među njima je svakako i nekadašnji dekan Filološkog fakulteta, Radmilo Marojević (izbacio nekolicinu profesora koji su se protivili primeni Miloševićevog zakona o Univerzitetu, među kojima su bili i Ranko Bugarski, Vladeta Janković i Nikola Milošević). Marojević je kao svedok odbrane Vinka Pandurevića, izvršio jezičku analizu dva borbena izveštaja bivšeg komandanta Zvorničke brigade, na osnovu kojih je zaključio ne samo da Pandurević ne može biti zločinac, nego da je u julu 1995. u Srebrenici „Srbima postavljena zamka da počine genocid“. Priznao je da o događajima u Srebrenici vrlo malo zna, ali zato „vrlo dobro zna šta je novi svetski poredak“, i kakav su scenario Srbima 1995. pripremili Klinton i Izetbegović. Nejasno je zbog čega onda glumac koji se odlučio za scenario „Zamka za genocid“, u intervjuu NIN-u rezignirano konstatuje kako je „predsednik onaj koji je lepio nalepnicu Bulevar Ratka Mladića“ - kada je Mladić, po Trifunovićevom tumačenju, naivni sporedni lik u krvavoj predstavi koju je osmislio demonski um Bila Klintona. „Ne zna se ko je gori – ovi građanisti ili ti, pogrešni nacionalisti - kaže u istom intervjuu jedan od vođa srpske opozicije - ista kočnica srpske nacije. Ista su govna“. Za sada je jedino jasno da su za Trifunovića Mladić i Karadžić samo „pogrešni nacionalisti“, da su „drugosrbijanci“, kojima je poručio da se „teraju“, pogubni za Srbiju, i da su na kuli stražari srpske nacije za sada samo on i Biljana Plavšić. Sa vlašću za koju se ispred pekare u Borči nije desilo ni narušavanje javnog reda i mira, i sa opozicijom koja osuđuje verbalni linč, a srebrenički pokolj pravda rečima onih koji su ga učinili, „borče“ ne mogu biti ekscesi - one su neminovne.