Kako da Poljsku vratimo u Evropu

Nedavni poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona na reformisanje Evropske unije je tračak nade za čitav kontinent. Iako imamo različite stavove oko nekih stvari, slažemo se oko ključnih pitanja. Makron je suštinski u pravu kad govori o tome šta Evropa mora da uradi kako bi nastavila da napreduje. Moramo da revitalizujemo EU tako što ćemo je učiniti demokratičnijom, kohezivnijom i pravednijom. I moramo da ojačamo Evropu kako bismo je učinili otpornijom pred neprijateljima koji žele da je oslabe - konkretno, domaćim populističkim snagama, te stranim silama koje ih podržavaju. Kad populisti dođu na vlast, kao u slučaju partije Pravo i pravda (PiS) u Poljskoj, maštaju o tome da poseju seme razdora između demokratskih partija u opoziciji. Ali mi smo tu ciničnu strategiju neutralisali stvaranjem Evropske koalicije sastavljene od opozicionih snaga pred majske izbore za Evropski parlament. Ova nova demokratska alijansa, koju predvodim, već sada vodi u anketama i na putu je da porazi PiS - prvo u maju, a onda, na jesen, i na parlamentarnim izborima u Poljskoj. I evropski i poljski izbori su od presudnog značaja. Poljskoj je potrebna nova vlada koja će poštovati vladavinu prava i imati pozitivnu ulogu u EU. A Evropi je potrebna Poljska koja će se, istovremeno s odbranom sopstvenih interesa, snažno boriti za demokratske vrednosti koje su suštinski bitne za budućnost EU. Poljska ima iskustvo iz prve ruke s pretnjama koje je Makron tako dobro identifikovao: antievropskim stavovima i napadima na vladavinu prava. Iako Poljaci u okviru EU spadaju u nacije u kojima je proevropsko raspoloženje najjače, Jaroslav Kačinjski, lider PiS i de facto šef poljske vlade (iako ne obavlja nikakvu izvršnu funkciju, prim.), truje naše odnose s Unijom. Aktuelna vlada je Poljsku do te mere marginalizovala da njen glas u EU sada malo vredi. To je razlog zbog koga svaki razuman poljski političar na povratak naše zemlje na uglednu i aktivnu poziciju unutar evropskih okvira gleda kao na stvar od vitalnog interesa za njenu nacionalnu bezbednost. To se neće dogoditi ukoliko u drugoj polovini godine ne porazimo PiS. Ako PiS izbori novi mandat, Kačinjski bi mogao da ubrizga i poslednje doze svog ksenofobičnog otrova tako što bi poljsko pravosuđe i medije u potpunosti podvrgao hirovima svoje partije. Može li zemlja bez nezavisnog pravosuđa da ostane članica EU? Ja mislim da ne može. Nova poljska vlada predvođena Evropskom koalicijom nastojala bi da se priključi Makronovim inicijativama za reformisanje EU. Slažemo se s njim da je EU u stanju da se nadmeće s drugim globalnim silama na način na koji nijedna pojedinačna članica Unije to nije. Slažemo se i da EU mora da ojača svoje spoljne granice, zaštiti sopstvene demokratske procese od spoljne manipulacije, te investira u istraživanja i inovacije na nivou uporedivom s onim u Sjedinjenim Državama i Kini. Povrh toga, pojedinačne članice i EU u celini moraju da počnu s koordinacijom svojih ekonomskih, odbrambenih i obrazovnih politika. Aktuelni nedostaci na tom planu stranim akterima daju prednost, i uvećavaju rizik da ti akteri preuzmu neke sektore evropske industrije. Ali nisam uveren da je Makronova sugestija kako bi trebalo formirati nove evropske agencije najbolji način za rešavanje ovih izazova. EU već ima preko 30 takvih agencija. Više agencija znači više birokratije - teško da će to probuditi mnogo entuzijazma za Evropu. Jednostavnije rešenje bilo bi ojačati postojeće evropske institucije i osigurati njihovo adekvatno finansiranje. Makron je u pravu kad kaže da „napredak i slobode podrazumevaju da ste u stanju da živite od svog rada“. Ali svaki administrativni pokušaj da se u EU izjednače radni troškovi vodio bi gubitku radnih mesta u Poljskoj i drugde u centralnoj Evropi, te smanjio priliv kapitala koji doprinosi rastu zarada i omogućava ovom regionu da uhvati priključak s bogatijim zemljama. Proizvodnja bi nastavila da se seli iz nedovoljno konkurentnih zemalja članica EU, ali u druge delove sveta, ne u centralnu Evropu. Makron je, međutim, svakako u pravu kad naglašava značaj evropske odbrambene i bezbednosne politike. Osvoji li vlast u Poljskoj, Evropska koalicija namerava da među evropskim liderima inicira stratešku debatu kako bi bile donete efikasne institucionalne mere i bili poboljšani odbrambeni resursi EU. Uniji su potrebni robustan odbrambeni budžet i koordinacija proizvodnje unutar evropske odbrambene industrije kao garancije da može da realizuje postavljene zadatke. Na tom polju EU bi trebalo da pokaže više inicijative po pitanju buduće saradnje s NATO. Trebalo bi da se fokusira na reafirmisanje transatlantskih odnosa i jačanje operativnih veza između vojnih kapaciteta dve organizacije. Ključ našeg zajedničkog uspeha je odbrambeni kapacitet - transatlantski gde god je moguće, evropski kad je neophodno. Ne treba da zaboravimo ni važan zadatak kompletiranja procesa evropskih integracija. Trebalo bi da pozdravimo prijem zemalja zapadnog Balkana kad za njega budu spremne. I trebalo bi da poštujemo evropske aspiracije Ukrajine, koja je od velikog strateškog značaja za Poljsku i EU. Evropska solidarnost trebalo bi da dopire do ukrajinskih gradova - ako je ne bude, Evropa nikad neće biti bezbednosno celovita. Pre 30 godina Poljaci su prevazišli međusobne podele i snažno odbacili komunistički sistem i podređenost Sovjetskom Savezu. To je na kraju dovelo do pada Berlinskog zida i kraja komunizma u Evropi. Danas, suočeni s populističkom vladom koja želi da nas podeli, moramo da ostanemo ujedinjeni u zalaganju za demokratiju, te odbacivanju bezakonja i autoritarizma, kao što smo to bili 1989. Makronov poziv za evropsku obnovu došao je u pravom trenutku. Odlučni smo da Poljsku vratimo na mesto koje joj u demokratskoj Evropi pripada, i spremni da se prihvatimo zajedničkog zadatka reformisanja Evropske unije.