Tamo gde život vredi više

Premijerom filma Linija života Darka Bajića startovao je dvanaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks, koji ove godine nudi rekordnih 120 filmova u čak 14 programskih linija u gotovo svim bioskopskim dvoranama. Dakle u nedelji do 15. maja dokumentarni filmovi sa svih meridijana otkriće one skrivene uglove sveta, na koje je Beldoks svoju publiku već navikao. Samo letimičan pregled svih naslova, otkriva jedan više nego ambiciozan zamah ovogodišnjeg festivalskog izdanja, koji sem programa filmova prate brojne radionice, tribine, te okupljanje producenata i distributera dokumentarnih filmova oko poslovnog programa i predstavljanja budućih ostvarenja, ali i posebne fokuse na autore kao što su japanski sineasta Kazuo Hara i hrvatski Goran Dević. Ono što je upadljivo, jeste negovanje domaćeg filma, te je Beldoks i ove godine prednost dao domaćem ostvarenju na otvaranju festivala. Linija života je film o velikom umetniku i profesoru Milošu Bajiću, o surovosti rata u kojem je ljudski život vredeo onoliko koliko je čovek bio sposoban da radi u monstruoznoj mašineriji koncentracionih logora, o 11 miliona onih koji nisu dočekali šansu da nakon tog rata žive, rade, stvaraju i oforme porodice, i o tome kako je glavni junak svojom maštom i umetnošću pobedio smrt i postao prvi apstraktni slikar u bivšoj Jugoslaviji. Ono što je posebno zanimljivo jeste da film o takvoj pojavi radi njegov sin, danas proslavljeni filmski režiser. Ostala ostvarenja su slagalice i činjenice sveta u kome živimo danas. Već sama činjenica da će na predstojećem Beldoksu biti prikazana četiri filma koji su ove godine bili u nominaciji za Oskar za najbolji dugometražni dokumentarni film, među kojima je i ostvarenje koje je osvojilo to prestižno priznanje, govori dovoljno o ambicijama ovogodišnjeg festivalskog programa. Peti film nominovan ove godine za Oskar, publika Beldoksa imala je prilike da pogleda još prošle godine, u delu takmičarskog programa. Autorski dvojac DŽimi Čin i Elizabet Čai Vasarelji izveli su neverovatan vizuelni spektakl prateći Aleksa Honolda, prvu osobu koja se slobodnim stilom uspela na najviše vrhove sveta. Bez konopaca i bezbednosne opreme, Honold je dostigao nemoguće, upisavši se tako u istoriju. Za Nacionalnu geografiju, film Slobodan i sam predstavlja jedan od najskupljih projekata ikada urađenih, te nije bilo upitno da će ovo ostvarenje odneti najznačajnije priznanje u svetu filma ove godine. Film se gleda na ivici sedišta, posebno oni koji se boje visina, za koje su neke od scena poput najuzbudljivijeg doživljaja, kakvi skoro nisu viđeni na velikom ekranu. U nominaciji za Oskar ove godine bili su još i filmovi Okrug Hejl ovog jutra, ove večeri, U raskoraku i RBG. Prvi film sačinjen od intimnih vinjeta iz života jedne male crnačke zajednice u Okrugu Hejl u Alabami, kritika je hvalila do nebesa. Vizuelna poetičnost ovog ostvarenja otkriva neke skrivene detalje o ljudima koji, kao i svugde drugde, žive negde blizu nas, a o kojima ne razmišljamo mnogo. Reditelj Ramel Ros svojim prvim filmom već je pokazao visoku filmsku pismenost, za koju se s pravom našao među nominovanim. Treći film U raskoraku reditelja Binga Liua spaja ponovo trojicu mladića, koji beže od svojih porodica i poljuljanih porodičnih odnosa u rodnom gradiću. Dok voze skejtove i deluju krajnje bezbrižno, oni zapravo pripovedaju o neobičnim i neverovatnim iskustvima, koja su poljuljala njihovo prijateljstvo. Film U raskoraku ispričan je, za ovu vrstu dokumentarca, iz vrlo neobičnih perspektiva, što su i kritika i publika smatrale originalnim i dočekale sa posebnim pohvalama. I konačno RBG. U pitanju su inicijali sudije američkog vrhovnog suda Rut Bejder Ginsberg, osobene zvezde tamošnje javne scene i pop kult ikone. Čime je postala tako poznata i zbog čega je okupila tako veliki broj sledbenika, otkrivaju autorke ovog filma Betsi Vest i DŽuli Koen, i same očito fascinirane njenim likom i delom. U godinama borbe za jednakost polova i ženska prava, film RBG je poput prvoborca, ističući jednu ženu u njenoj istrajnosti i doslednosti. Sem nominacije za najbolji film RBG je imao još jednu nominaciju - za najbolju originalnu pesmu I`ll Fight (Boriću se) za koju je bila nominovana pevačica Dajan Voren, što je retkost da se iz dokumentarnih filmova nominuju pesme. Biografski filmovi nesumnjivo će privući deo publike koju interesuju životne priče poznatih ljudi u formi filmskog dokumentarca. Tako pažnju najpre privlači film o neverovatnom putu do zvezda ozloglašenog Konora Mekgregora, te je upravo i dokumentarac naslovljen Konor Mekgregor: Ozloglašeni. Reditelj Gavin Ficdžerald pratio je zvezdu mešovitih borilačkih veština od 2012. do 2016. godine te kao takav pruža ekskluzivni pristup njegovom vrtoglavom usponu, od siromaštva i života u kući roditelja u Dablinu, do osvajanja nekoliko šampionskih pojaseva i milionskih zarada u Las Vegasu. Biografski program donosi i film o DŽonu Mekinrou „čoveku koji je igrao na ivici svojih čula“, kako tvrdi autor filma DŽulijen Faro. Zloglasan zbog svog eksplozivnog temperamenta i prezrivog stava prema linijskim sudijama u tenisu, Mekinro je bio majstor sporta, čije je majstorstvo često bilo u zapećku, dok su se mediji fokusirali na njegove ispade na terenu. Film barata velikim brojem arhivskih snimaka, posebno iz 1984. godine, koji je kulminirao legendarnim i neizvesnim mečom protiv Ivana Lendla. S druge strane, film Papa Franja: Čovek od reči ima za cilj da nas povede na lično putovanje sa papom, a ne da bude klasični biografski dokumentarac o njemu. Papine ideje i njegova poruka centralne su za ovaj film, koji predstavlja njegov reformistički rad i odgovore na današnja globalna pitanja. Čak dva filma u fokus stavljaju kultnog reditelja Vilijama Fridkina - jedan je biografski film o njemu, drugi je njegov film koji nas vraća u okruženje jednog od njegovih najupečatljivijih ostvarenja i jednog od najtraumatičnijih horor filmova. U pitanju je naravno Isterivač đavola iz 1973. godine koji je promenio pejzaž američkog filma. Četrdeset i pet godina kasnije, Fridkin prelazi sa fikcije na činjenice u dokumentarcu Đavo i Otac Amort, svešteniku koji je više od 30 godina glavni isterivač đavola u rimskoj biskupiji. Film počinje kratkim razgovorom između Fridkina i oca Amorta da bi se ubrzo pretvorio u dramatičnu istinsku ceremoniju egzorcizma. A dokumentarac Frančeska Zipela Fridkin bez cenzure vodi publiku na fascinantno putovanje kroz teme i priče koje su uticale na Fridkinov život i njegovu umetničku karijeru. Brojni sagovornici, od Frensisa Forda Kopole preko Kventina Tarantina, Vilema Defa, Vesa Andersona do glumaca Metjua Mekonahija, Elen Barstin, Majkla Šenona i DŽuno Templ otkrivaju priče i anegdote i diskutuju na temu šta to znači biti umetnik i kako izgleda spoj zabave i strasti stvaranja umetnosti, u slučaju autora kao što je Vilijam Fridkin. Nesumnjivo jedan od potencijalnih hitova Beldoksa. Naravno, ne treba zaboraviti ni na takmičarski program, naročito na filmove domaće produkcije koji se bore za nagrade. Oni nam ponekad govore više o društvu nego što to možemo i da zamislimo.